Religija i kultura antike Grke arhitektura i vajarstvo

Religija i kultura antičke Grčke, arhitektura i vajarstvo

Religija • Antički Grci su bili politeisti; verovali su u više bogova, njihova verska shvatanja bila su tesno povezana sa likovnim umetnostima: arhitekturom, vajarstvom i slikarstvom • Glavna karakteristika antičke grčke religije je antropomorfizam, što znači da su bogovi zamišljani i predstavljani u ljudskom obliku, sa svim vrlinama i manama

• U početku su nebo i zemlja bili izmešani i vladao je Haos • Iz Haosa su se izdvojili boginja Gea-zemlja i bog Urannebo, koji su izrodili ostale bogove, titane • Plašeći se da mu neko od dece ne preotme vlast, Uran je zatvorio titane pod zemlju • Medjutim, jedan od njih, Hronos, uspeo je da izadje iz provalije i oslobodi ostalu braću i sestre • Hronos je preuzeo vlast od oca i postao gospodar sveta • Medjutim, i njega je snašla ista sudbina, pošto ga je sa vlasti svrguo njegov sin, Zevs

• Grci su poštovali mnoštvo bogova, najmoćnijih 12 živelo je na planini Olimp, u severnoj Grčkoj • Vrhovni bog, gospodar munje i gromova bio je Zevs • On je imao dvojicu braće: Had, bog podzemnog sveta i Posejdon, bog mora i vodenog sveta • Zevs je bio oženjen svojom sestrom Herom, zaštitnicom žena i braka • Druga Zevsova sestra, Hestija bila je zaštitnica kućnog ognjišta

• Zevs je sa Herom i drugim boginjama izrodio mnogo dece • Atina je bila boginja mudrosti i zaštitnica zanatlija • Afrodita je bila boginja ljubavi i lepote • Artemida je bila boginja lova, prirode i divljih životinja • Njen brat blizanac Apolon bio je bog svetlosti, umetnosti i muzike; pratile su ga muze, zaštitnice pojedinih grana umetnosti • Ares je bio bog rata

• Hefest je bio bog vatre i zaštitnik zanatlija • Najmladji od Olimpijskih bogova bio je Hermes, glasnik bogova i zaštitnik trgovaca i lopova • Pored Olimpijskih bogova značajno mesto medju grčkim božanstvima pripada Demetri i Dionisu • Demetra je bila Zevsova sestra i boginja plodnosti i zemljoradnje • Dionis je bio sin Zevsa i smrtne žene, bog vina i veselja

Zevs i Hera

Posejdon i Apolon

Atina i Afrodita

• U grčkoj mitologiji bogovi i boginje su često dobijali decu iz veza sa smrtnicima, to su heroji • Najpoznatiji heroji bili su: Zevsov sin Herakle, Ahil, Tezej, Persej • Grci su verovali da u svetu oko njih žive fantastična bića, obdarena natprirodnim moćima

• Sirene su bile žene-ptice, koje su odvlačile mornare u morske dubine

• Kentauri su bili pola ljudi pola konji

• Kerber je bio troglavi pas, koji je čuvao ulaz u podzemni svet, • Sestre su mu bile Himera (čudovišno biće sa telom lava, dve glave (lavljom i kozijom) i zmijom umesto repa) i Hidra (mitološko biće sa devet zmijskih glava)

• Stari Grci su u čast svojih bogova organizovali igre • Najznačajnije su bile Olimpijske igre, posvećene bogu Zevsu • Održavane su svake 4 godine, u Olimpiji na Peloponezu • Prve su priredjene 776. god. p. n. e. • Poslednje su održane 393. god. , kada ih je rimski car Teodosije zabranio kao nehrišćanske • Obnovljene su 1896. god.

• Olimpijske igre su trajale 5 dana, u vreme njihovog trajanja prekidani su svi ratovi • Igre su počinjale prinošenjem žrtava Zevsu • Sportske discipline bile su: pesničenje, skok u dalj, trčanje, bacanje koplja, rvanje i trke četvoroprega • Pobednici su slavljeni u čitavom helenskom svetu

• Atinjani su u čast boginje Atine organizovali Panatenejske svečanosti, koje su se sastojale od muzičkih i sportskih takmičenja • Stari Grci su dosta pažnje posvećivali proricanju • Najčuvenije proročište bilo je u Apolonovom hramu u Delfima, u kojem je proricala sveštenica Pitija • Njeni odgovori su često bili nerazumljivi i dvosmisleni

Arhitektura antičke Grčke • U antičkoj Grčkoj postojala su tri osnovna stila gradnje • U 6. veku p. n. e. pojavili su se dorski i jonski stil, a krajem 5. veka p. n. e. nastaje korintski stil • Ovi stilovi razlikuju se po obliku stubova, koji su krasili grčke hramove • Dorski stubovi su najjednostavniji; jonski stubovi su vitkiji od dorskih; dok su korintski slični jonskim stubovima, ali sa znatno raskošnijim kapitelom

• Umeće grčkih arhitekata naročito je dolazilo do izražaja u gradnji hramova • Hram je bio kuća božanstva, kojem je bio posvećen • Grčki hramovi su imali četvorougaonu osnovu • Najpre se ulazilo u predvorje, pronaos, a zatim u glavnu veliku prostoriju, naos, gde se nalazila statua božanstva • Iza nje se nalazila riznica sa dragocenostima i darovima

• Najznačajniji hram dorskog stila gradnje bio je Partenon • Bio je posvećen boginji Atini Partenos (Devici) • Podignut je u doba Periklove vladavine • Izgradili su ga arhitekte Kalikrat i Iktin • Iznad ulaza bilo je prikazano rodjenje Atine iz Zevsove glave, a na suprotnoj strani njena borba sa Posejdonom za prevlast nad Atinom

Partenon

• Krajem 5. veka p. n. e. na atinskom akropolju izgradjen je Erehtejon, najpoznatiji hram jonskog stila gradnje • Poznat je po svojim karijatidama (statue ženskih figura, koje se koriste umesto stubova) • Posvećen je bio boginji Atini Polijas (Zaštitnica grada) • Dobio je ime po Erehteju, jednom od mitskih kraljeva Atine, koji je takodje poštovan u Atini

Karijatide

Erehtejon

Vajarstvo • U grčkom vajarstvu razlikuju se dve faze • U najstarijem periodu vajali su statue mladića i devojaka u prirodnoj veličini, odlikuju ih prave linije i ukočenost jer nisu savladali vajanje ljudskog tela u pokretu • Statue mladića nazivaju se kurosi a devojaka kore

Kuros i Kora

• Grčko vajarstvo je najviši stepen dostiglo u 5. i 4. veku p. n. e. • Neke od statua sačuvane su i danas, ali ne kao originali, već kao kopije iz rimskog vremena • Sredinom 5. veka p. n. e. u Atini su vajali Miron i Fidija • Najpoznatija Mironova statua je Diskobolos (Bacač diska)

• Bacač diska

• • Najznačajnije Fidijine statue su: Statua boginje Atine u Partenonu Statua boga Zevsa u Olimpiji Obe statue su izradjene od drveta, a zatim prekrivene zlatom i slonovačom