REKREACIJA POJAM I DEFINICIJA REKREACIJE Rekreacija je sport

REKREACIJA POJAM I DEFINICIJA REKREACIJE …

"Rekreacija je sport na nivou naše svakodnevnice". Pod pojmom rekreacija podrazumevamo ponovno stvaranje, obnavljanje, osvežavanje i razonodu (lat. recreo, recreare-bukvalno znači ponovo stvoriti, obnoviti) • Rekreacija predstavlja spontani izraz čovekove želje da zadovolji svoju potrebu za aktivnostima, ali na dobrovoljan način i po sopstvenom izboru u svrhu odmora i razonode. • Rekreacija predstavlja sponu između: • razonode, zabave, razbibrige i dokolice. "Dokolica ne obnavlja, nego stvara, kreira i predstavlja prostor samorealizacije čoveka. Dokolica bez rekreacije je nedostižna, a rekreacija bez dokolice siromašna".

Rekreacija sadrži fizičku i psihičku komponentu • Fizička komponenta • se odnosi na negovanje fizičkih i fizioloških osobina pojedinca, • deluje kao korektiv (u smislu popravljanja nekih fizičkih nedostataka) što utiče na povećanje radne sposobnosti, produktivnosti i smanjivanje povreda na radu. • Psihološki učinak • se odnosi na jačanje volje i istrajnosti, odnosno disciplinu u izvođenju dobrovoljno prihvaćenih aktivnosti, sticanje i razvijanje samokontrole i kontrole sopstvenih postupaka (D. Koković: Sociologija sporta, Beograd, 2000). • Vežbanje je najčešće grupna aktivnost i zato je bitan i socijalno psihološki aspekt, odnosno komunikaciona uloga unutar grupe ili izmedu grupa.

Opšta definicija rekreacije • To je slobodno izabrana, individualna ili organizovana društvena delatnost, koja sredstvima fizičkog vežbanja i sportsko rekreativnim aktivnostima omogućuje ljudima aktivan odmor I zdravu zabavu i razonodu, koja im pomaže da održe dobro zdravlje, fizičku i radnu kondiciju i da ispolje svoje stvaralaštvo, koje im je specijalizovanim radom u velikoj meri uskraćeno.

Suština i cilj sportske rekreacije • Suština i cilj sportske rekreacije jeste da omogućiti optimalne uslove I mogućnosti savremenom čoveku da kroz raznovrsne sportskorekreativne aktivnosti: • zadovoljava svoju bio-psiho-sociološku potrebu za kretanjem i igrom; • sadržajnije, korisnije i kreativnije provodi slobodno vreme, čuva i unapređuje zdravlje; • Održava vitalnost, životni i radni optimizam; održava i unapređuje svoje opšte fizičke, funkcionalne i radne sposobnosti, • otklanja prevremenu pojavu starenja i produžava aktivni radni vek i kreativnost do duboke starosti. • Kao značajan sadržaj slobodnog vremena sportska rekreacija podrazumeva aktivno, stvaralačko, a nikako pasivnoposmatračko učešće u sportsko-rekreativnim aktivnostima. (TV olimpijade I turniri)

Rekreacija kao tranzitivnost emocija Flow je mentalno stanje prilikom neke radnje, delatnosti u kojoj je osoba u nekoj aktivnosti u potpunosti uronjena u osećaj predanosti i fokusa, i uzima puno učešće i dozivljava osecaj uspeha u procesu date aktivnosti

REKREACIJA I SLOBODNO VREME • Aktivnosti koje čine osnovnu sadržinu slobodnog vremena su: obrazovanje, čitanje, druženje, šetnje, fizičke aktivnosti , razni vidovi zabave I razbibrige I td. • Stoga, možemo reći da je slobodno vreme, onaj deo vremena koji, nakon odbitka vremena trajanja navedenih aktivnosti proizvodnog ili drugog rada I sna, ostaje na slobodnom raspolaganju čoveku i može biti iskorišćeno za ličnu organizaciju života I rekreacije. Savremeni način života, koji podrazumeva sve manje čovekovo naprezanje u procesu proizvodnje, ostavlja sve više slobodnog vremena.

Motiv za rekreacijom • Havelka-Lazarević (1980), Volf (1975), Stefanović (1980), Mitić. D. (1992), Stojiljković (1995), Havelka N. i Lazarević Lj. (1980) u svom delu: "Motivacija za bavljenjem sportom", iznose svoja razmišljanja o nesportistima, rekreativcima: • "Ako izuzmemo pojedince koji se profesionalno bave sportom, na radnom mestu sport se javlja prvenstveno kao rekreativna komponenta samih uslova rada; glavno prisustvo sporta u životu radnih ljudi ipak je uslovljeno njegovim prisustvom u socijalnim prostorima izvan radnog mesta, u situacijama u kojima pojedinac ima slobodu izbora i u kojima sam uobličava okolnosti pod kojima će zadovoljiti svoje istaknute potrebe".

Rekreacija u savremenom društvu • Upravo je rekreativno bavljenje sportom ono koje za savremeno društvo ima najveći značaj. Dakle ako verujemo da je bavljenje fizičkom aktivnošću ontološka kategorija, a ne samo ljudska potreba per se, ako uvidimo da je vreme oslobođeno prinude obaveznog rada ono u kojem se rekreacija realizuje, ako ne sumnjamo da kreativnost u kulturnom domenu ima svog siblinga u rekreativnom modelu sporta, odnosno ako pretpostavimo da su pokret i akcija imanentni onome univerzalno ljudskom, tada ćemo naići na delatnost koja se ne zasniva na sticanju sredstava za život, nego na unutrašnjoj motivaciji i potrebi čoveka da se izražava i samoaktualizuje u određenom samoizabranom i materijalno nekorisnom i svrsishodno ne usmerenom delovanju.

Rekreacija kao igra • Autentična igra nema elemente institucionalizovanih telesnih pokreta , veština i kretnji-ponašanja. Kao takva ona je vezana za Veberovsku slobodu od nečega kao i slobodu za nešto, a sve u cilju potvrđivanja statusa slobodnog bića uprkos ``tiraniji trenutka``(T. H. Eriksen, Tiranija trenutka ) koja se se sa svom silom okomila na svu vremensku dijalektiku koja stoji na raspolaganju čovekovom biću. • Ne samo da je ovde reč o regeneraciji psihičke i fizičke strukture, nego i o življenju u slobodi, mogućnosti izbora i življenja u sponatanitetu koji diskontinuira.

Razlika između sporta i rekreacije • • • Epistemologija trčanja i pokreta nije poput one koje nalazimo kod sporta. Za razliku od rekreacije, sport se ne može odrediti kroz igru kao neku neproduktivnu delatnost zato što se okvirima takvog određenja pokušavaju suprostaviti različite stvari - postojeća objektivirana društvena delatnost sa subjektivnim smislom koji ta delatnost poprima u određenoj situaciji, fizički napor i vežbanje u definisanju sporta ne može biti značajna determinanta za njegovu tipološku specifičnost, jer i druge delatnosti (privredne, vojne) pretpostavljaju navedene karakteristike, dok to nije slučaj kod rekreacije. Dalje, fizičko i duhovno usavršavanje kao aktivnost sama po sebi, nije odlika, sportske delatnosti. I napokon, savremeni sport i njegov razvoj svedoče da se fizičko savršenstvo zanemaruje i redukuje u korist ogoljenog rezultata, sport mahom uključuje i pobedničko afirmisanje nad protivnikom, samim sobom, vremenom, prostorom, takmičarstvom duha koje ne predstavlja istinsku aktuelizaciju i afirmaciju čovekog bića, dok u rekreaciji čovek postiže kreativnost koja proističe iz nepotčinjenog, nestruktirisanog vremena, oslobođenog svakog nametanja sa strane. (Mile Nenadić, Novi duh obrazovanja)

Pitanje slobode • Više je nego jasno da je ovde reč o sportu ili rekreaciji, ne kao antipodima ili alternacijama sličnih osnova, već o totalitetu institucionalizoavih obrazacasportu i jedne aksiološke , etičkoestetske komponente, koja podrazumeva kvalitet koji nazivamo sloboda.

Entertainment = nesloboda • Elen Vajt je bila pobornik razonode koja bi pametno ispunjavala vreme i pomagala ljudima da formiraju svoj karakter. Kako kod sporta, tako i kod zabave, možda je njen glavni savet ljudima bio da učestvuju u onome što ih izgrađuje, a ne u onim stvarima koje služe samo za zabavu ili razonodi ili omogućuju bekstvo od životne stvarnosti. • “Postoji”, pisala je ona, “razlika između rekreacije i zabave. Rekreacija, kao što joj samo ime kaže, treba da nas ojača i izgradi. Odvlačeći nas od naših svakidašnjih briga i obaveza, ona nam donosi osveženje duha i tela i time nam omogućuje da se sa novom snagom vratimo ozbiljnim poslovima u životu. Zabava se, s druge strane, traži radi zadovoljstva i u njoj se često preteruje; ona oduzima energiju potrebnu za koristan rad i tako pokazuje da predstavlja smetnju postizanju istinskog uspeha u životu”

Besposlica ili dokolica? • Kao vreme slobode od rada, slobodno je vreme dakle besposlica, a tek kao vreme slobode za samodelatnost, za samoostvarenje, slobodno je vreme dokolica. Pa biti besposlen i dokolan (ili dokon) nikako nije isto, jer dok besposlen ne mora raditi, dokolan se može igrati ili stvarati. Oslobođen vanjske prisile, besposlen može biti svako, a dokolan samo onaj ko za samodelatno ostvarenje već ima neke mogućnosti. Ne razumevanje dokolice i besposlice kao bitno različitih vidova slobodnog vremena, u pravilu je posledica zastranjivanja u poimanju biti čoveka.

Besposlica ili dokolica!

Obrazovanje za slobodno vreme i rekreaciju • ``Odgajati decu za slobodu znači između ostalog odgajati ih za vreme u kojem će biti slobodni ili za slobodno vreme, koje se najpre javlja kao vreme nerada ili besposlice a tek onda i kao vreme slobodne delatnosti (samodelatnosti) za koju se treba osposobiti. Ali da bi se dete osposobilo za slobodnu delatnost, za samodelatnost, za igru i stvaralaštvo, njegove stvaralačke moći treba poticati i podržavati, a to je moguće samo u vremenu oslobođenom prinude rada tj. u slobodnom vremenu. Nakon što je osveštena važnost dokolice za samooblikovanje čovekove osobnosti – ali i za budućnost čovečanstva, jer bez stvaralaštva nema ni budućnosti – škola se mora, da bi još uopšte bila obrazovna I vaspitna ustanova, vratiti onome što joj je bio izvorni smisao sadržan u njenom imenu, tj. dokolici (skholé). A to znači da učenje najpre mora biti oslobođeno koristi i prisile da bi moglo biti zadovoljenje čovekove osnovne potrebe. Toliko snažnije koliko je čovek više kulturno biće. `` • (M. Polic, Osobnost I dokolica 2005) • Ne nauče li deca na vreme biti dokoličari, mogu postati jedino radnici i/ili besposličari koji (kad ne rade) “ubijaju vrijeme” diktiranom potrošnjom koja će omogućiti nove radne cikluse. Tj. ne nauče li ljudi stvarati svoj vlastiti svet mogu jedino proizvoditi i trošiti stvari na način koji im drugi odrede. Ako pri tome posegnu za nečim što svet bar iluzorno može učiniti drukčijim, ne bi se trebalo tome čuditi ni braniti im.

• Upravo novo obrazovanje, antropološki refleksivno, bi moglo da bude ključno u postizanju ’’aktivnog bivstvovanja ’’ odnosno modusa bivtsvovanja o kojem Erih From piše : `` Pretpostavke modusa bivstvovanja su nezavisnost, sloboda i prisustvo kritičkog uma. Njegova osnovna osobina je aktivnost, ali ne u smislu spoljašnje aktivnosti ili biznisa već unutrašnje, produktivne upotrebe naših ljudskih moći. Biti aktivan znači ispoljavati svoje sposobnosti, talentе, bogatastvo ljudske darovitosti kojim je, iako u različitim stepenima, obdareno svako ljudsko biće. To znači obnavljati se, rasti, ispoljavati se, voleti, prevladati zatvor izolacije sopstvenog ega, zanimati se, davati. ``(Erih From, Imati ili biti)