Rehabilitacija zavisnika Dodirnuo sam dno svog propadanja inilo

Rehabilitacija zavisnika

„Dodirnuo sam dno svog propadanja, činilo mi se da je moja sudbina da postanem i da ću živeti i umreti kao zavisnik. Istina je bila da sam morao da prođem kroz fazu najdubljeg propadanja pre nego donesem odluku da krenem putem oporavka. “ Izgovorio pacijent u jednom od razgovora

ŠTA JE UVEK ISTO? Bez obzira na sve individualne razloge za sve korisnike PAS važi: Brzo se postaje zavisnik „mladi „ postaju zavisni Bolest teška-povezuje se sa teškim bolestima (rak, hepatitis, tetanus, SIDA) Postaju nesrećni, prazni, bezvoljni, napušteni, nesposobni da dožive zadovoljstvo Postaju manipulativni( lažu svoje najdraže, izdaju prijatelje i beskrajno se ponižavaju) Društveno su nepoželjni-druže se samo sa drugim korisnicima koji su nepouzdani prijatelji Imaju finansijske probleme Postaju kriminalci Postaju žrtve gubitka smisla života, gubitka izbora

NEOPHODNO JE IZBEĆI STIGMATIZACIJU ZAVISNIKA, OMOGUĆITI IM POTREBNO LEČENJE, REHABILITACIJU I SOCIJALNU REINTEGRACIJU

PROBLEMI I POTREBE PACIJENATA Bolest i komplikacije vezane za bolest Smanjenje ili gubitak radne sposobnosti Invalidnost Nezaposlenost Finansijske teškoće Asocijalno i antisocijalno ponašanje Sudski problemi Konfliktne bračne i porodične situacije Agresivno ponašanje i zlostavljanje, zanemarivanje Starateljstvo Administrativno usmerenje

REHABILITACIJA DUGOTRAJAN I NEIZVESTAN PROCES U KOME UČESTVUJU UVEK ZAVISNIK, NJEGOVA PORODICA I PRIJATELJI, A PONEKAD I ŠKOLA, RADNA ORGANIZACIJA, CRKVA, ZDRAVSTVENE I SOCIJALNE INSTITUCIJE, ZATVORI, NVO, SPECIJALNI CENTRI. . .

Iskustva pokazuju da se u poslednjih desetak godina problem zavisnosti od PAS-i, koji je bio gotovo nerešiv, uspešnije rešava Zavisnici se uspešnije leče, rehabilituju i reintegrišu Naši pacijenti se teško bore sa bolešću Ne treba ih diskriminisati, već pomagati, omogućiti da budu uspešni, funkcionalni i korisni

POČINJE OD PRVOG KONTAKTA SA ZAVISNIKOM…

NASTAVLJA SE KROZ MOTIVACIJU I TERAPIJSKI PROCES…

PITANJE JE DA LI SE IKADA ZAVRŠAVA…

CILJEVI telesni i psihički oporavak motivacija i prihvatanje mogućnosti da se nastavi život bez droge uvid u sopstveno realno stanje i analiza mogućih uzroka korišćenja droga adaptacija na život bez droge učenje rešavanja unutrašnjih konflikata obnova porodičnih i društvenih veza nastavak školovanja stručno osposobljavanje učenje socijalnih uloga osamostaljivanje normalan život

Aktivnosti Radionice Radne aktivnosti Rekreativne aktivnosti (šetnja, posete, druženja) Kulturno-zabavni život (izložbe, pozorišta, gledanje filmova, ples, književne večeri) Posete crkvama, manastirima i razgovori sa sveštenikom Sportske aktivnosti

Terapijska zajednica-komuna(TZ) TZ je program usmeren na održavanje аpsolutne аpstinencije od psihoaktivnih supstanci u uslovima celodnevnog boravka u dužem trajanju, sa terapijskim fazama кoje odražavaju rastući nivo lične i društvene odgovornosti Međusobni uticaji, posredstvom raznolikih grupnih procesa, koriste se da pomognu pojedincima da nauče i usvoje društvene norme i razviju mnogo uspešnije socijalne veštine

Terapijska zajednica komuna(TZ) Tipično, TZ su izdvojene od drugih programa i locirane daleko od mesta gde ima droge Od člana TZ seočekuje da se pridržava strogih i izričitih pravila ponašanja. Ta pravila su potkrepljena specifičnim nagradama i kaznama, koje su usmerene ka razvoju samokontrole i odgovornosti Član TZ napreduje hijerarhijski kroz rastuću važnost uloga u zajednici, veće privilegije i odgovornosti Drugi aspekti tretmana u TZ se fokusiraju na promenu negativnih obrazaca mišljenja i ponašanja kroz individualnu i grupnu terapiju, grupne sesije sa drugimm članovima, na zajednici zasnovano učenje, konfrotaciju, igre i glumu

Glavna razlika TZ i drugih tretmana je korišćenje zajednice koja uključuje osoblje i pacijente, kao glavnog činioca promene-“zajednica kao metod“ Članovi TZ utiču jedan na drugoga na formalne i neformalne načine, a taj uticaj se odnosi na stavove, doživljaje i ponašanja u vezi sa korišćenjem droga

Mnogi pojedinci koji ulaze u TZ su nekada dobro socijalno funkcionisali, bili obrazovani i radno sposobni, imali pozitivne porodične i društvene veze, pa je sve to bilo narušeno tokom perioda korišćenja droga. Za njih oporavak podrazumeva rehabilitaciju ponovno učenje i uspostavljanje zdravog funkconisanja, veština i vrednosti, paralelno sa postizanjem stanja dobrog telesnog i psihičkog zdravlja.

Drugi članovi TZ nikada nisu živeli funkcionalno. Oni su u TZ obično po prvi put uključeni u uredan i miran život. Oporavak za njih podrazumeva habilitacijuučenje po prvi put , veština ponašanja, stavova i vrednosti koje su potrebne za socijalizaciju.

TRAJANJE S obzirom da pojedinci napreduju u tretmanu zavisnosti različitom brzinom, ne postoji tačno određena dužina boravka u TZ. Oni koji završe tretman pokazuju najbolje rezultate, mada i oni koji ranije napuštaju tretman , mogu imati određene koristi. Pokazalo se da oni koji ostanu najmanje 90 dana u TZ imaju značajno bolji ishod od onih koji ostaju kraće. Obično dužina boravka u TZ varira između 18 i 24 meseca

Mnoge studije su pokazale direktnu povezanost dužine boravka i ishoda tretmana, pogotovu za osobe sa mnogo ozbiljnih problema. Svakako, u mnogim TZ postoji visok stepen napuštanja od strane pacijenata, mada oko 1/3 onih koji su napustili TZ traži ponovni prijem. Spoljašnji faktori mogu uticati na prihvatanje i dužinu boravka u TZ. Pritisak ili kazna od strane porodice, poslodavca ili krivično –pravnog sistema, može poboljšati uključenje i ostanak u zajednici i time povećati i unutrašnju motivaciju pacijenta da se tokom tretmana promeni.

Od članova TZ se očekuje da postanu model ponašanja koji aktivno održava vrednosti zajednice. Redovne rutinske dnevne aktivnosti imaju za cilj da unesu red u način života svojih članova, koji je obično pre toga bio haotičan, kao i da ih nauče kako da planiraju, odrede i postignu ciljeve i da budu odgovorni. Konačno, učešće u TZ treba da pomogne ljudima da adekvatno i konstruktivno prepoznaju, ispolje i upravljaju svojim emocijama

KOMUNA osoblje čine isključivo bivši zavisnici još strožija hijerarhija, izolacija, nadzor 8 meseci – 2 godine često ostaju i dalje kao učitelji često pod pokroviteljstvom neke crkve samofinansiranje i donacije

ANONIMNI NARKOMANI samopomoć i uzajamna pomoć jaka religiozna komponenta 12 KORAKA 1 - priznati nemoć u odnosu na svoju zavisnost i zamoliti neku višu silu za pomoć 12 – biti u stanju da pomažeš drugima regularna okupljanja, ispovest, uvid, analiza, napredovanje uloga mentora

SPECIFIČNI REHABILITACIONI PROGRAMI PRIHVATNI CENTRI STANOVI ZA BESKUĆNIKE STANOVI ZA OSAMOSTALJIVANJE STANOVI ZA PORODICE SA DECOM PROGRAMI ZAPOŠLJAVANJA PROGRAMI ZA PRIHVATANJE ZATVORENIKA NAKON ZAVRŠENE KAZNE…

„ Ono što me je dočekalo na obali apstinencije bilo je više nego povratna sreća, bilo je to totalna unutrašnja promena koja je donela zadovoljstvo u životu. Postala sam bolji čovek. . . Zaustavila sam proces moje bolesti. . Moja noć je prošla, sve više bledi u zoru novog života. Prihvatila sam i izabrala život, sada sam slobodna i patnje su nestale. . . “ Pacijentkinja

Hvala na pažnji !