Reavanje Tipovi medijacije Sukoba Kroz Medijaciju Situacije primene

Rešavanje Tipovi medijacije Sukoba Kroz Medijaciju

Situacije primene medijacije -Komšiluk - članovi porodice transgeneracijski (adolescent-roditelji, stari roditelji – deca. . . ) i intrageneracijski sukobi (među roditeljima, među braćom i sestrama. . . ) - stanodavac – stanar - komercijalna: - poslodavac – zaposleni - klijent – uslužni radnik počinilac – žrtva - Popraviti štetu – dati šansu, koncept pravde i pravednosti (pravo kao oblast) La justice pénale: justice imposée, justice participative, justice consensuelle ou justice négociée (Tulkens, Françoise / Michel van de K e rchove, 1996) Institucija – pojedinac - nezadovoljstvo korisnika uslugom (stanara-domom, roditelja – obrazovanjem. . . ) - nezadovoljstvo školom. . .

Medijacija može biti korisna I u slučajevima: • Diskriminacije • Poslovnih ugovora – kupoprodaja, zakup, ortakluk. . . • Obrazovanje • Razvod • Svojinski odnosi (bilo iz tačke 2, nasleđa, razvoda. . . ) Korisna kao alternativa sudskom procesu. Dodatno, medijacija je posebno korisna kada su strane upućene na (ili im je stalo do) nastavak odnosa u budućnosti.

Medijator? - Okuplja sukobljene strane i kreira priliku da zajedno preispitaju svoje razumevanje konflikta - Osnažuje ih da donesu zajedničko rešenje - Veruje da same sukobljene strane najbolje mogu da definišu problem i produkuju alternative koje vode rešenju kao odgovoru na njihove autentične potrebe - Razlika u odnosu na sudiju i arbitra: kontrola procesa i ostavljanje stranama u sukobu kontrole nad rešenjem: strane same kreiraju rešenje, donose odluku, tj. početno “odluke”, koje, uz pomoć medijatora, konvergiraju ka zajedničkom rešenju

Šta medijator radi? -On predstavlja nepristrasnog facilitatora pregovaranja, pomaže da se slušaju ne osuđujući, da ne reaguju defanzivno/agresivno, da razgovaraju, da se decentriraju i razmotre gledište druge strane i da dođu do za njih zadovoljavajućeg, informisanog rešenja -Ne nudi rešenja, već podršku stranama u vođenju konstruktivnog razgovora koji će voditi rešavanju problema, zadovoljavanju njihovih potreba, osvešćivanju ograničenja sopstvene pozicije kao i prisustvovanju sličnog suočavanja kod suprotne strane, odvajanju pozicija od potreba, očuvanju komunikacije među stranama -Rezimirajući ili ističući (jednostavnim ponavljanjem) rečeno, medijatori često pomažu učesnicima da shvate svoje prioritete, revidiraju značaj problema i odluče da li će i na koji način svoju pažnju usmeriti ka razrešavanju

Raznovrsnost iskustava sa ishodom n Nekada može biti teško utvrditi efekte medijacije. n Nekada su potrebe učesnika zadovoljene jednostavnom prilikom da iznesu svoje probleme, brige, osećanja. . . , da ih čuju (i medijator i druga strana), kao i prilikom da u “bezbednom” kontekstu saznaju više o razmišljanjima, perspektivi, brigama. . . “suprotne” strane n Međutim, često učesnici žele da se njihov dogovor formalizuje da bi obezbedili njegovo poštovanje – medijator im pomaže da sastave ugovor/dogovor svojim rečima (ali uzimajući u obzir ono što su shvatili o sebi, kao i ono što su saznali o razmišljanjima druge strane).

STILOVI – INDIVIDUALNE RAZLIKE n NAGLASAK NA RAZVOJU UČESNIKA - NAGLASAK NA DOGOVORU n IMPLICITNA FILOZOFIJA MEDIJATORA – INDIVIDUALNE RAZLIKE n n n Medijator je formira na osnovu iskustva sa praksom koja je u prošlosti uspevala ili ne – kreira ubeđenje da je to najbolji pristup. . . Medijator ima svoja uverenja o medijaciji, ljudima, onome što može da pomogne medijacija, kako ona treba da se praktikuje, zašto je medijacija dobra. . . Formirana na osnovu iskustva, te uključuje u sebe i individualni stil medijatora

A 1: POKUŠAJTE DA EKSPLICIRATE SVOJU IMPLICITNU TEORIJU MEDIJACIJE

Suzana i Jovan – zašto je medijacija za vas? Uloge: 1. Medijator 2. Jovan 3. Suzana 4. Opserver n Medijator je objasnio stranama u sukobu šta će raditi u toku medijacije n Dogovor oko pravila kojih ćete se pridržavati u toku diskusije n Medijator poziva SS da prezentuju svoja viđenja situacije n Medijator izlaže zašto je medijacija dobra za njih

Komponente implicitnih pogleda medijatora: n Osnaživanje klijenata n Poverljivost n Efikasnost n Neutralnost n Poverenje

TIPOVI – STILOVI MEDIJACIJE (1) n Evaluativna medijacija – fokusirana na procenu situacije i predlaganje realističnih, sprovodivih rešenja. n n n Aktivnija uloga medijatora u vođenju učesnika ka rešenju Dominira fokus na pravima stranaka nad njihovim interesima. Medijator će 1) saslušati obe strane, 2) eksplicirati moguće ishode (na sudu) Evaluira na osnovu prava i pravednosti/”objektivnosti” Sam medijator traga za rešenjem poštujući principe

TIPOVI – STILOVI MEDIJACIJE (2) n Facilitativna medijacija – Naglasak na slobodi i poverenju u to da su učesnici u stanju sami da dođu do rešenja. n n n Omogućava stranama u sukobu da zadrže kontrolu nad procesom medijacije Medijator ne daje mišljenje o rešenju, već facilitira osvešćivanje interesa koji se nalaze ispod ekspliciranih pozicija i pomaže stranama da i sam analizira opcije za rešenje. Ancenat je na procesu kojim će strane doći samostalno do rešenja

TIPOVI – STILOVI MEDIJACIJE (3) n Transformativna medijacija* – slična facilitativnoj u toliko što se oslanja na i uvažava učesnike u kreiranju rešenjua, razlikuje se po cilju: promena i/li poboljšanje odnosa između učesnika – vodi razvoju, kako individualnom, tako i relacionom n n Strane u sukobu struktuiraju proces i određuju ishode Uloga medijatora je da pomogne stranama u sukobu da prepoznaju i prihvate vrednosti, interese, stanovišta druge strane. Proces koji vodi boljoj komunikaciji i boljem razumevanju je, pored razrešavanja sukoba, usmeren i na promenu odnosa u smislu poboljšana. Često se koristi za sukobe koji su suštinski interpersonalni, relacioni *Baruch Bush, R. i Folger, J. (1994) The Promise of Mediation

Rizici n Evaluativna: nepristrasnost, neutralnost, neodrživost rešenja, očuvane pozicije. . . n Facilitativna i transformativna: medijator je samo svedok dogovora, ne uzima moć

Ipak, nezavisno od razlika, tri ključna koncepta medijacije važe za sva tri tipa: n Neutralnost medijatora – ne zauzima (se za) stranu n Poverljivost n Učesnici određuju koje je rešenje za njih najprihvatljivije

Cilj - ponovo: n Osnovni cilj: Pomoć u postizanju obostrano zadovoljavajućeg rešenja, dogovora koga će se strane pridržavati i koji će obezbediti njihovu komunikaciju

Ipak, postoje razlike u nijansama u ulozi medijatora n Evaluativna: zasnovana na uverenju da medijator treba da ima ekspertizu u oblasti predmeta sukoba da bi mogao da pomogne učesnicima da: n n n Procene dobre i loše strane svoje pozicije – šanse da dobiju i izgube parnicu. . . i Rade na postizanju dogovora. Medijator kontroliše proces, ali i sugeriše moguća rešenja Povremeni odvojeni sastanci medijatora sa jednom od strana ("caucuse") su veoma značajna komponenta Primarni fokus je postizanje dogovora. Medijator će učiniti sve što može da bi se postigao rezultat, čak i po cenu kompromisa, ako je to neophodno

Uloga medijatora – tip medijacije n Facilitativna mediacija: Zasnovana na uverenju da, uz pomoć neutralne osobe, ljudi mogu da prorade i razreše svoj konflikt. n n n Medijator je aktivan na planu kontrole “procesa” – procedura, pravila. . . Medijator postavlja pitanja da bi pomogao prepoznavanje interesa (svojih i druge strane) i razumevanju suštine sukoba. Pomaže stranama da istraže moguća rešenja u korist obe strane (rešenja tipa win/win) Ne daje svoje mišljenje i procenu Ne sugeriše rešenja

Uloga medijatora – tip medijacije n Transformativna: Zasnovana na uverenju da nas konflikt čini krhkim i centriranim na sebe. Medijator pokušava da promeni prirodu interakcije osoba u konfliktu tako što: n n n n Im pomaže da sagledaju i uvaže stanovište druge strane Osnažuje njihovu sposobnost da se konfliktom bave na konstruktivan i produktivan način (“mala bara – mnogo krokodila”, menja percepciju prostora za rešavanje konflikta) Interveniše u razgovoru između učesnika da bi skrenuo pažnju na poštovanje i osnaživanje Pravila medijacije se postavljaju samo u koliko ih postave učesnici Medijator ne usmerava strane na teme i probleme, već prati njihov razgovor i pomaže im da govore o onome što je njima važno. Ne daje svoje mišljenje o tome ko je u pravu, koje slabosti vidi u zahtevu neke od strana. Ne sugeriše rešenja

Tipovi 2: MEDIJACIJA USMERENA NA REŠAVANJE PROBLEMA – TRANSFORMATIVNA MEDIJACIJA Usmerena na rešavanje problema – cilj je doći do uzajamno prihvatljivog dogovora n Medijator je često veoma direktivan u nastojanju da postigne cilj n Kontroliše ne samo proces, već i sadržaj diskusije, fokusirajući se na elemente za konsenzus i ono što je rešivo, a izbegavajući oblasti u kojima je slaganje teže postići n Iako su, deklarativno, odluke prepuštene učesnicima, često medijator igra veoma značajnu ulogu u postizanju dogovora i vrši pritisak na učesnike da dogovor prihvate Dve moguće uloge medijatora: n Evaluativna, često nazvana tradicionalna uloga medijatora – usmerava, procenjuje i prosuđuje, evaluira i daje svoje mišljenje. . . n Nedirektivna: učesnici zadržavaju kapacitet da kontrolišu proces i razmene mišljenja

MEDIJACIJA USMERENA NA REŠAVANJE PROBLEMA – TRANSFORMATIVNA MEDIJACIJA USMERENA NA REŠAVANJE PROBLEMA TRANSFORMATIVNA n Cilj je postizanje dogovora poboljšanje komunikacije i uzajamno razumevanje n Osnaživanje – priprema za buduće slične situacije n Rekognicija – odavanje priznanja drugoj strani, otvaranje zaustavljene komunikacije n Odgovornost učesnika n Odgovornost medijatora n CIlj je građenje odnosa,

Koji tip se najčešće koristi? n Nijedan – stvar individualnog izbora, preferencija medijatora n Neki programi favorizuju samo jedan tip medijacije n Neki medijatori mogu i koriste različite modele alternativno n Neki medijatori kombinuju sva tri pristupa eklektika

Kontinuum nasuprot tipovima n Imperati & Riskin: Stilovi više postoje na kontinuumu direktivnosti -nedirektivnosti medijatora nego odvojeni i jasni – neki medijatori koriste neke facilitativne i neke evaluativne tehnike zavisno od njihovih afiniteta, veština kao i potreba individualnog slučaja. n Folger & Bush: postoji jasnija podela stilova, posebno razlika u pristupu medijaciji “odozgo-nadole” nasuprot pristupu “odozdonagore” Oni veruju da evaluativna i facilitativna medijacija uzimaju preozbiljno zakonske mogućnosti, a rešenja koja dolaze od samih učesnika su čvršća, trajnija i vrednija i za zajednički odnos i za individualne učesnike n Praksa: U praksi se ređe sreće čist transformativni model, a češće medijatori kombinuju facilitativne i transformativne tehnike Izgleda da se, uopšte uzev, medijatori raspoređuju na kontinuumu Tranformativna – facilitativna – evaluativna medijacija

Zaključno o stilovima n Ima prostora u praksi za mnogo stilova medijacije uključujući ove tri n Svaki stil može biti koristan i ima svoje mesto u procesima razrešavanja konflikata. n Zavisno od slučaja – predmeta i strukture konflikta n Zavisno od učesnika – njihovih individualnih karakteristika i prirode njihovog dugoročnog odnosa n Neki medijatori preporučuju svojim klijentima i njihovim zastupnicima tip medijacije koji se pokazao najefikasniji za njihov tip slučaja – neki klijenti i njihovi zastupnici su toliko informisani da sami zahtevaju određeni tip medijacije u svom slučaju n Sledi: korisno je da medijatori ekspliciraju svoj stil(ove) koji najčešće koriste – polazište i vrednosti na kojima se taj stil zasniva. TIme jačaju svoj kredibilitet, a i povećava se korist od medijacije

Transformaciona medijacija – transformaciona teorija medijacije n Teorija interakcije u konfliktu n Transformacija konflikta, tj. promena u kvalitetu interakcije između strana u konfliktu n Park - primer transformacije socijalnog konflikta između Crnaca i Belaca: n Odnosi rasa su bili podložni borbi za status i položaj, nezavisno od uticaja države n Kroz proces transformacije konflikta, rasa je, umesto biološke činjenice, postala društveni proces, umesto nasledna, uslovljena društvenim odnosima (socijalno konstruisana) n U procesu transformativne medijacije strane mogu da rekonstruišu svoje samopouzdanje i svoj odnos, da prekinu negativni ciklus konflikta, ponovo uspostave konstruktivnu (ili bar, neutralnu) interakciju, da nastave, uz pomoć medijatora, pozitivnom trasom

Kako odvojiti sadržaj od procesa u praksi n Nemoguće? n Nije isto što i odnos između postavljanja stola i pripremanja hrane n Više: odnos između načina pripremanja hrane i njenog ukusa – ako hranu kuvamo, ili pržimo, ili pečemo, ako je pripremamo u mikro-talasnoj pećnici ona će, imati ukus i teksturu n Slično, proces i sadržaj su isprepleteni – vođenje procesa će direktno i neminovno uticati na to kako se konflikt razvija u toku medijacije, kako ono što se dešava u datom trenutku, tako i tokom cele sesije medijacije [Folger, 2001, p. 57].

Transformativna medijacija Menjaju se učesnici: n Izražavanje (i doživljavanje) emocija: od snažnih ka mirnim, n Stav: od defanzivnog ka otvorenom n Razumevanje druge osobe i njenog ponašanja n Razumevanje, sagledavanje na nov način same situacije konflikta n Razumevanje, sagledavanje na nov način sebe i sopstvenog ponašanja u situaciji Interakcija: n Od govora o ili obraćanja drugoj strani ka interakciji sa njom n Porast samopouzdanja i doživljaja kompetentnosti u relaciji. n Od razmene teških reči i optužbi, ka produktivnoj i, ponekad, pozitivnoj diskusiji n Ponovo ili po prvi put uspostavljanje ličnog odnosa. n Diskusija o pojedinačnom incidentu često vodi učesnike do razgovora o bitnijim problemima čiji je incident simptom, ili koji su od značaja za njihov međusobni odnos, za njihovu porodicu, radno mesto. . . [Folger & Noce, 2001]

A 2 Uloge: 1. Medijator 2. Jovan 3. Suzana 4. Opserver n Medijator objašnjava stranama u sukobu šta će raditi u toku medijacije, kao i da je sve što će se dešavati u toku medijacije poverljivo i “ostaje u prostoriji” n Dogovorite se oko pravila kojih ćete se pridržavati u toku diskusije n Medijator poziva SS da prezentuju svoja viđenja situacije