Razvojna psihologija Teorije psihikog razvoja Prof Dr Nada

Razvojna psihologija Teorije psihičkog razvoja Prof. Dr Nada Korać Pedagoški fakultet u Jagodini Univerztet u Kragujevcu

TEORIJE PSIHIČKOG RAZVOJA Ništa nije tako praktično kao dobra teorija K. Lewin Teorije srednjeg i užeg obima → posvećene RAZLIČITIM OBLASTIMA RAZVOJA Različiti PRAVCI, PRAVCI zasnovani na različitim filozofskim tradicijama Racionalizam → nativizam → STRUKTURALIZAM. . . STRUKTURALIZAM vrlo uslovno↑, sasvim labavo povezane teorije Empirizam → BIHEJVIORIZAM → teorije učenja behavio(u)r = ponašanje Pitanje USMERENOSTI RAZVOJA

Žan Pijaže (Jean Piaget) STRUKTURALISTIČKA teorija razvoja Funkcionalne invarijante: invarijante ORGANIZACIJA ADAPTACIJA asimilacija Osnovni pojmovi: CELOVITOST TRANSFORMACIJA AUTOREGULACIJA akomodacija

Osnovni činilac razvoja URAVNOTEŽAVANJE (ekvilibracija) primeri neravnoteže: Misterogers na odmoru “BORBA” → “POLITIKA” JEDINKA je, u svojim stalnim razmenama sa sredinom, AGENS SOPSTVENOG RAZVOJA

Svaki živi sistem u svom razvoju polazi od neke ORGANIZACIJE, ORGANIZACIJE koja teži da se ADAPTIRA Da bi se adaptirala, ona mora da se TRANSFORMIŠE; TRANSFORMIŠE kad se transformiše, menja se kao CELOVIT sistem, i to na AUTOREGULATIVAN način

Lav Vigotski: kulturno-istorijski model razvoja Kvaliativne promene (strukturno-organizacione) psihičkih pojava kroz istoriju ljudske vrste (filogeneza) filogeneza i razvoj pojedinca (ontogeneza) ontogeneza Aktivna uloga pojedinca u sopstvenom razvoju “Pojava i razvoj jezika, jezika koji čini deo društvenog života čovečanstva i do koga uopšte nije došlo s povećanjem težine mozga, nastala je uporedo s povećanjem složenosti socijalnih odnosa i socijalnih delatnosti čoveka A razvoj govora, tog osnovnog pomoćnog sredstva mišljenja (. . . ) podigao na novi stupanj razvoj samog mišljenja (. . . )” “pismenost kao veštačko pamćenje čovečanstva” “složeni oblici socijalne interakcije dovode do pojave novih oblika individualnog ponašanja (. . . ) tek kroz druge postajemo ono što jesmo (. . . I ličnost u celini, i svaka pojedina funkcija)”

Lav Vigotski*: individualno-socioekološki pristup** ONTOGENEZA: Čovek je DRUŠTVENO BIĆE U razmenama sa sredinom, važna je pomoć koju dobija od drugih (pre svega ODRASLIH) osoba ↑ prikladno za vrste kod kojih je kontakt roditelj-potomak relativno dug, gde odrasli obavjlaju neku obuku (eksplicitno ili primerom) - naročito ljudska vrsta Razvojno je ključna ASIMETRIČNA INERAKCIJA → odrasli zna više od deteta, i o samom detetu i o svetu koji ga okružuje Da bi ovakva interakcija bila razvojno efikasna, efikasna važno je da se odvija u ZONI NAREDNOG RAZVOJA → ono što dete, u datoj fazi, još uvek ne može da uradi samo, ali može u interakciji sa odraslim scaffolding = “skele”, sistem socijalne (obrazovne) podrške u ZNR * Лев Семёнович Выгóтский; **Jaan Valsiner, U of Virginia, USA

BIHEJVIORIZAM UČENJE ključni faktor razvoja → negacija ideje razvoja Promene nastale isključivo učenjem nisu razvojne, razvojne jer: nisu ireverzibilne (ono što se nauči, može se zaboraviti), ne moraju biti kumulativne (mogućnost učenja "iz jednog puta“) ne moraju biti kvalitativne (npr. učenje napamet). Nema fiksiranog redosleda → NEMA STADIJUMA Dajte mi tuce zdravih, dobro građenih beba da ih podižem na način kako ja odredim, pa garantujem da ću od svake od njih, nasumično, uspeti da stvorim bilo koji tip specijaliste za koji se opredelim – lekara, advokata, trgovca, direktora a, naravno, čak i prosjaka ili lopova, nezavisno od talenta, sklonosti, sposobnosti poziva ili rase njihovih predaka. J. Watson, 1924

BIHEJVIORIZAM: TEORIJE UČENJA Osnovni oblici učenja: Klasično (respondentno) uslovljavanje Ø Pavlov, Watson (npr. emocionalno uslovljavanje) Instrumentalno (operantno) uslovljavanje Ø potkrepljenje → zakon efekta “Radnje se učvršćuju ili eliminišu kao funkcija svojih efekata” B. F. Skinner: bihejvioralna modifikacija nagrađivanje uspešnih aproksimacija A. Bandura: opservaciono učenje (učenje po modelu, vikarijsko učenje) ↑ SOCIJALNO UČENJE

PSIHODINAMSKE TEORIJE S. Freud: PSIHOANALIZA (ΨA) Pokretačke (dinamske) snage razvoja: libido i agresivni nagon (eros i tanatos) STADIJUMI psihoseksualnog razvoja ishod sukcesivnog usmeravanja Ψ energije na određene telesne zone. Njeno vezivanje (fiksacija) za probleme karakteristične za određenu fazu/zonu remeti normalan razvoj → neurotična ličnost STRUKTURA LIČNOSTI formira se shodno unutrašnjoj dinamici (odnosima između pojedinih delova) i potrebi da se organizam prilagodi uslovima spoljašnje sredine Ovo ↑ se odvija/formira na nivou NESVESNOG, NESVESNOG van uticaja volje i namera pojedinca