Razvojna II RANI RAZVOJ DETETA Zorica Mateji urii

Razvojna II RANI RAZVOJ DETETA Zorica Matejić Đuričić

SADRŽAJ • Uvod u Fizički razvoj Motorni razvoj Senzorno-perceptivni ravoj Intelektualni razvoj Razvoj govora Socijalno-emocionalni razvoj u Rano negativno iskustvo u Rano detinjstvo u Prenatalni razvoj, rođenje i prve nedelje u životu deteta u u u

UVOD Karakteristike ranog detinjstva u Značaj ranog detinjstva za kasniji razvoj u Istraživački problemi: u A) karakteristike razvojnog porioda u B) posebne linije razvoja (telesni, senzorni, intelektualni. . . ) u Trajanje u 2, 3, 6 godina ? u

RANO DETINJSTVO Razvojni period Prenatalni Novorođenče Rano detnjstvo Srednje detinjstvo Pozno detinjstvo (pre-adolescencija) Rana adolescencija Srednja adolescencija Pozna adolescencija Zrelost Starost (Ingliš i Ingliš, 1972) Trajanje Od začeća do rođenja Prvi mesec 1 – 6. godine 6 -10. godine 10 – 12. godine 65+ 12 – 14. godine 14 – 16 - godine 16 – 21. godine 21 – 65 - godine

Platon: izvor savremenih ideja u Razvojni u 1 -3 zadaci godine (puna nega i zaštita) u 3 - 6 godine (novi vaspitni plan: podsticanje motornog i socijalnog razvoja)

Ključni pojmovi u Biološki uzrast (CA) u Socijalni uzrast (pozicija u socijalnom svetu) u Psihološki uzrast (ukupno mentalno napredovanje) u Subjektivni uzrast (samosvest) u (Kon, 1990)

Razvojne krize u Novorođenče (prelazak u novu sredinu) u Prva godina (prohodavanje) u Treća godina (pojam o sebi, psihičko Ja i novi socijalni odnosi) u Sedma godina (formiranje socijalnog Ja i slike o sebi) u Trinaest godina (polno sazrevanje) (Vigotski, 1996)

Principi ranog razvoja Jedinstveni proces dinamičkog delovanja nasleđa i sredine, sazrevanja i učenja u Okruženje deteta i kultura bitno utiču na sve aspekte detinjeg razvoja u Dete je aktivni učesnik u procesima vlastitog razvoja i vaspitanja u Ključna postignuća: samoregulacija, ovladavanje i kontrola ponašanja u Individualna putanja razvoja u

PRENATALNI RAZVOJ, ROĐENJE, NOVOROĐENČE

Prenatalni period u Definicija perioda Period od koncepcije organizma do rođenja; 10 lunarnih meseci, 280 dana od začeća; prevremena i preneta trudnoća Istraživački problemi 1. Biološka (genetička) osnova ponašanja 2. Uticaj spoljašnje sredine na razvoj ploda 3. Činioci normalnog i patološkog toka razvoja (teratogeni) 4. Počeci ponašanja 5. Uticaj prenatalnog na postnatalni razvoj u

Metode istraživanja 1. Intrauterine 2. Ekstrauterine metode u u Direktne Indirektne metode Posebne tehnike

Fizički razvoj ploda u Tri 1. 2. 3. stadijuma Ovum (grč. ovum – jaje; period od 5. do 7. dana; od oplodnje i formiranja zigota do implantacije ploda za zid materice Embrion (grč. embryonezametak; od 2 - 9. nedelje) Fetus (lat. plod; od trećeg meseca do rođenja)

Oplodnja

Višestruke trudnoće Blizanci, jednojajčani i dvojajčani

Zigot Homozigot i heterozigot; Isti ili različiti genski lokus kod roditelja. Dominantno i recesivno nasleđivanje

Spajanje genskog materijala

Genetske greške u u u u Polne ćelije, gameti, sadrže polovinu hromozoma, po 23, u odnosu na sve duge telesne ćelije u organizmu. U procesu oplodnje dolazi do spajanja i kombinovanja genetskog materijala majke i oca, tako da zigot sadrži normalan broj od 46 hromozoma. Genetski deficiti: Krupne hromozomske anomalije; manjak ili višak hromozoma, odnosno fragilnost određenih hromozoma; Daunov sindrom, triplikacija 21. para hromozoma, (Ponekad se tretira na kao negentički poremećaj jer i spoljašnji uticaji mogu da dovedu do trisomije. ) Tarnerov sindrom; nedostatak X hromozoma kod devojčica: XO umesto XX formule Triplikacija XXX dovodi do usporenog neuralnog razvoja Klajnfelterov sindrom: duplikacija seksualnog hromozoma kod muškaraca, XXY i XYYumesto XY formule. 2. Genske anomalije; na primer, hemofilija za koju su odgovorni recesivni geni.

Morula, deoba zigota

Blastula 3 - 4. dana plod putuje jajovodima do materice i implantira se za unutrašnji zid uterusa. Tri klicina listića; ektoderm, mezoderm i endoderm

Embrion, 9 nedelja Organogenza; iz klicinih listića zakonito se razvijaju određeni delovi tela, organi i fiziološki sistemi

Fetus, 20 nedelja Krupne promene su završene; fetalni ravoj je” razvoj detalja”; biće sa svim prepoznatljivim karakteristikama čoveka

Uzrast T (lunarni gr meseci) D cm Prvi Drugi Тreći Četvrti Peti Šesti Sedmi Оsmi Deveti 0, 05 0, 5 35 100 300 700 1 000 1 700 2 500 O, 1 0, 3 9 16 25 20 35 40 Deseti 3 500 50 45 Priraštaj težine i dužine ploda Rast težine i dužine predstavlja osnovni indikator fizičkog razvoja; Normativuvećava težino, plod dobija oko 5 cm. svakog meseca i uvećava težinu za oko 1000 gr.

Čulna osetljivost fetusa Ekstrauterina metoda u u u Anatomski razvoj čula (osim čula vida i čula mirisa) završava se u prenatalnom periodu Adekvatne draži ne postoje, osim akustičnih draži Od 28. nedelje gestacije fetus ispoljava reakcije zatvaranja očnih kapaka na zvuk. Diferencirano reaguje, (percipira razlike u složejavima zvukova (De. Casper i Spence , 1986) Funkcionalni razvoj čula započinje u postnatalnom periodu

Funkcionisanje čula u u u Čulo ukusa Preferencija za slatko Diferencija osnovnih atributa Čulo mirisa Reakcija na jake mirise Čulo dodira Posebna osetljivost oralne zone Globalni motorni odgovor Čulo vida Razlikovanje svetla i tame Čulo sluha u Najstarije čulo Reakcija na jake zvuke Mogućnost uslovanja u u u

Motorno ponašanje fetusa u Hukerova istraživanja u Neurogeni i miogeni pokreti u Početak ponašanja: uspostavljanje S-R veze u Globalni pokret kao odgovor na ekstrauterine stimulacije u Uspostavljanje refleksnih lukova (specijalizovanih pokreta)

Uticaj sredine na razvoj ploda u u u u Teratogeni faktori (grč. teras- nakaza): svi negativni činioci unutrašnje i spoljašnje sredine koji utiču na razvoj ploda i koji dovode do poremećaja u razvojuili letalnog ishoda. Vrste teratogena Zakonitosti delovanja teratogena: Isti teratogen može imati različito dejstvo zavisno od vremena delovanja Različiti teratogeni mogu imati isto delovanje Najosetljiviji period na delovanje teratogena je embrionalni stadijum (vreme organogeneze) Organ koji se nalazi u formiranju najviše je pogođen delovanjem teratogena

Mogućnost učenja u prenatallnom periodu u u Ekspoziciono učenje: promena ponašanja pod dugotrajnom izlaganju uticaja iste draži (otkucaji majčinog srca, cirkadijalni ritam majke i sl. ) Klasično uslovljavanje: vezivanje bezuslovne reakcije za nove vrste (uslovnih) draži, učenje nove S-R veze Habituacija: učenje nereagovanja na draži koje su prethodno izazivale reakciju; navikavanje na draži Senzitivizacija: Snižavanje praga draži koje izazivaju reakciju.

Uslovljavanje fetusa u Speltov u BD u Jak ogled (1951) BR zvuk Reakcija trzanja UD u Taktilne vib. u Spontano gašenje u Spontano obnavljanje

Učenje ritma budnosti i sna u u u Šritmanova prospektivna studija Predviđenje ritma budnosti novorođenčeta na osnovu ispitivanja cirkadijalnih ritmova majke Habituacija na budnost majke; prenatalno iskustvo koje se održava i u postanatalnom periodui. De Kasperovi ogledi a) “pamćenje” ritma otkucaja majčinog srca i umirivanje bebe b)“prenatalni tragovi” i brzina učenja

NOVOROĐENČE

Rođenje deteta u u u Rođenje kao prelazak iz intrauterine u ekstrauterinu sredinu Određenje perioda Različiti kriterijumi (povratak izgubljene težine, otpadanje pupčane vrpce, čišćenje kože i sl. ) Mogućnost uslovljavanja na svim čulima (sposobnost za učenje) Početna adaptacija na nove uslove života

Prematurus Porođajna težina ispod 2 5000 gr. ili rođenje pre ulaska u deseti lunarni mesec prenatalnog razvoja

Stimulacija prematurusa u Ogled sa vodenim krevetićima u (Corner et. al. , 1975) u Uticaj vodenih krevetića na smanjenje broja apnea (spontani prestanak disanja)

Opšte karaktristike Prosečna težina; 3 600 gr. ; prosečna dužina 52 cm. Telesne disporporcije: glava ¼ tela, udovi mali; koža crvena, smežurana prkrivena sluzavom materijom i neretko, cela pokrivena maljama

Neonatalna procena u u u u Apgar skor (Appgar, 1951) Max 10 (5 x 2) Mišićni tonus Boja kože Refleksi Puls Respiracija

Fiziološka stanja novorođenčeta u Temperament u Mirno spavanje u Isprekidano spavanje u Pospanost u Pasivna budnost u Aktivna budnost u Plač u (Wolf, 1966)

Senzorne sposobnosti Istraživačke metode Indirektne u Indikatori Reakcije deteta u a) umirivanje u b) pojačana budnost (pažnja) - c) uznemirenost u - Mere preferencije Mere habituacije Mere nenutritivnog sisanja Mere brzine srčanog rada i disanja Promene u izrazu lica Reakcije povlačenja ili približavanja

Čulo sluha u u u u N Moroov refleks grljenja – specijalizovani, automatizovani odgovor na jak zvuk; : lepezasto širi ruke, a onda u luku vraća ka grudima(Bower, 1976) Sposobnost diskrimninacije akustičnih draži Niskofrekventni, ritmični zvuci umiruju dete Ljudski glas izaziva reakciju aktivne budnosti prodorni, iznenadni zvuci deluju uznemirujuće 4. dan razlikuje glas majke od glasova drugih žena, nema diskriminacije očevog glasa (De Casperi, 1976). U prvom mesecu diferencirano reaguje na pojedine glasove ljudskog govora(Aslin i sar. 1983) Početna lokalizacija izvora zvuka

Čulo vida u u u Predrasude o tome da je dete “slepo” po rođenju. Optički živac nastavlja funkcionalni razvoj, nije uspostavljena puna kontrola nad mišićima očne jabućice Viđenje na blizu, do 20 cm udaljenosti Razlikovanje svetla i tame (pupilarni refleks) Dve vizuelne reakcije a) fiksacija, usresrđenje b) praćenje pogledom predmeta koji se kreće

Kabinet za ispitivanje Preferencija socijalnih draži u Preferencija poznatih draži u Preferencija pokretnih draži u

Čulo mirisa u Senzorne kompetencije Lokalizavija draži Diskriminacija draži Preferencija draži u u Novorođenčad pozitivno reaguju na mirise jagoda, banana, vanile, a negativno na mirise pokvarenih jaja, ribe (Steiner, 1979). Krajem prve nedelje života novorođenčad mogu da razlikuju miris grudi njihove majke od mirisa grudi drugih žena (Mac Farlane, 1975)

Čulo ukusa u Diskriminacija osnovnih gustativnih draži u Preferencija za slatko u Veliki broj gustativnih ćelija (proširena osetljivost) zone oseta

Motoričke sposobnosti u u u Globalna (krupna) motorika Specijalizovani poreti (refleksi) Refleksi su urođeni, automatizovani, uniformni motorički odgovori na određene draži, sa vitalno važnom zaštitnom funkcijom (treptanje, gutanje, kijanje, kašljanje) a) refleksi koji opstaju tokom života b) refleksi koji se usavršavaju (sisanja, hvatanja) c) refelksi koji se gube

Refleksi koji se gube u u u Dijagnostička vrednost Babinski refleks Darvinov refleks Moorov refleks Refleks stepovanja Refleks plivanja

Refleksi novorođenceta Reakcije na jak zvuk(1) reakcija na draženje dlana (2) Reakcija na dodirivanje podloge

Optimalna sredina za novorođenče u Prvi razvojni paradoks (Vigotski) u Visoka bespomoćnost pri rođenju (fetilizacija) u Potrebe deteta i ograničena sredstva komunikacije u Afektivna i kognitivna razmena u Socijalno posredovanje u zadovoljenju dečjih potreba

TELESNI RAZVOJ

Osnovne linije telesnog razvoja u Anatomsko i fiziološko sarevanje organizma u Porast težine i visine u Rast kostiju i mišića u Promena proporcije tela u Sazrevanje fizioloških sistema u Razvoj nervnog sistema u Razvoj endokrinog sistema

Faktori rasta Nasledni faktori Sredinski faktori (Ishrana) Telesne vežbe - Zlostavljanje i psihičke traume utiče na rad pituralne žlezde, što usporava rast. - 1900 -, prosečna visina petogodišnjaka se uvećava za 1 -2 cm svake decenije. Visina odraslih se uvećavala za 0, 6 cm po deceniji

Rast težine i visine Uzrast Visina(cm) Težina (gr) Novorođen 50 3 500 če 3 meseca 60 5 300 6 9 1 2 66 71 75 84 7 200 8 800 10. 000 12. 800 meseci godina godine

Promena proporcije tela u Visoka nesrazmera: glava ¼ tela (kod odraslih 1/8) a lobanjski deo glave nastavlja da raste; lice se izdužuje tek u pubertetu u Trup i ekstremiteti su sićušni

Nervni sistem Tri procesa neuralnog rasta u - u u u Prenatalna proliferacija ćelija (Postnatalni pad na oko polovinu broja) Migracija ćelija Elaboracija ćelija: Dendriti i aksoni stvaraju sinapse sa drugim ćelijama. Novorođenče ima 25%, a trogodišnjak 80%težine mozga odraslog Sazrevanje primarrnih motornih i senzornih oblasti, razvoj asocijativnih oblasti, lateralizacija i specijalizacija zona Mielinizacija je jedan od pokazatelja zrelosti. Putevi koji kontrolišu fine pokrete nastavljaju da se mijelinizuju do uzrasta od 4 godine, oblasti vezane za pažnju i više saznajne procese nastavljaju sa mijelinizacijom do puberteta (Tanner, 1978)

Endokrini sistem u Uticaj na psihički razvoj u Pituralna žlezda (hormon rasta) u Tirodna žlezda (tiroksin) u Hipofiza ( gonadotropni hromoni, hormon rasta; kontrolor endokrinog sistema) u Polne žlezde

MOTORNI RAZVOJ

Linije motornog razvoja u Motorna aktivnost u Motorna kontrola u Motorne veštine u Vodeće motorne funkcije u Lokomocija (uspravljanje i promena položaja tela u prostoru) u Hvatanje (dosezanje)

Prehenzija i lokomocija Masivni pokreti Mikromotorika

Sekvencijalni razvoj(0 -15 meseci) 0 u u u u 1. 2. 3. 4. 5. 6 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15 Fetalni položaj Podizanje glave Podizanje grudnog koša Poseže za predmetima Sedi uz oslonac Sedi u krilu, drži predmet Sedi u stolici s naslonom Sedi samostalno, bez naslona Stoji uz nečiju pomoć Stoji uz oslonac Puzi Hoda uz vođenje Ustaje uz oslanjanje Puže uz stepenice Samostalno stoji, bez ičije pomoći. Samostalno hoda

Prohodavanje u Uslovi u Promena proporcija tela i spuštanje težišta tela u Snaga mišića u Pokretljivost zglobova (pokretanje noge iz kolena, a ne samo iz boka) u Integracija vizuelnih, vestibularnih i proprioceptivnih informacija u Održavanje ravnoteže

Prohodavanje kao razvojni zadatak Deca koja rano prohodavaju su preduzimljivija (Bischof-Köhler, 1998) i češće su orijentisana ka izazovnim situacijama. Roditelji im postavljaju viša očekivanja (Biringen i sar. 1995). Ova deca češće i jače sprovode svoju volju. u Deca koja kasno prohodavaju su strašljivija i roditelji ih više zaštićuju. u

Dosezanje i hvatanje • • Kod novorođenčeta prisutan je refleks hvatanja, koji počinje da se gasi u toku drugog meseca, a u četvrtom potpuno nestaje. Voljno hvatanje predmeta koje dete vidi javlja se tokom 4. meseca, sa 5 meseci dete može da prebaci predmet iz jedne u drugu ruku.

Značaj šeme hvatanja Neurološki Saznajni Motorički aspekt Hvatati znači shvatati (Pgt)

u. SENZORNI I PERCEPTIVNI RAZVOJ

Oset i opažaj u Čulna osetljivost u u Oset u u u Jednostavni čulni utisak, doživljaj izolovanog svojstva složenog opažaja (boje, tvrdoće, mirisa, oblika) bez osmišljavanja na osnovu prethodnog iskustva Vizuelna, akustička i haptička osetljivost u Percepcija: Opažaj oblika, veličine, dubine Subjektivni doživljaj celine složaja draži koje deluju na čulne organe, osmišljen na osnovu prethodnog iskustva

Oštrina vida Kako bebe vide? Simulacija oštrine viđenja u Vizuelni oset bebe u prvom, drugom i trećem mesecu, i kod odraslog

Oštrina sluha u u u Akustička diferencija, lokalizacija i preferencija Sa uzrastom raste oštrina (u 5. mesecu potpuno razvijena sposobnost razlikovanja tonskih varijacija zvukova visokih frekvencija) Fonetički i muzički sluh (Leontjev)

Senzorni kapaciteti u Lokalizacija u Diskriminacija u (fizička -socijalna draž; pokretna. statička draž; poznata. nepoznata draž) u Preferencija socijalnih draži

Socijalna osetljivost u Socijalno podešeno dete(Richards, 1974) u Scijalno pre-adaptirano dete prema licu, glasu, mirisu, dodiru ljudi

Fancova paradigma u Preferencija lica

Detalji ljudskog lika

Opažanje oblika Metod: Umetanje oblika u otvore: 2 godine: ubacuju oblike putem pokušaja i pogrešaka (pokušaju da ubace prvi koji uzmu, ako ne uspeju, pokušaju drugi, pa treći itd. ) 3 godine: pre nego što pokušaju da ubace, vizuelno upoređuju oblik i otvor, ali samo letimičnim pogledom, pa su moguće greške Starija predškolska deca preciznije posmatraju oblik i otvor

Opažanje veličine u Procena veličine udaljenih predmeta u “ Pokupiću one autiće”- pogled dečaka na predmete na zemlji dok leti avionom. Postojanost veličine predmeta stiče se na uzrastu od oko 5 godina

Opažanje dubine u Vizuelni ponor

Razlikovanje boja 2 -3 godine: uspešno razlikuju 4 osnovne boje (crvenu, žutu, zelenu, plavu) pri neposrednom upoređivanju 5 godina: razlikuju prelazne boje pri neposrednom upoređivanju Značaj imenovanja u fiksiranju značenja

Interiorizacija opažaja Ima isto u 0 0 0 0 u Intuicija= interiorizovani opažaj Nema isto u 0 0 00 00 0 u 0000000 u Falsifikat opažaja

INTELEKTUALNI RAZVOJ

Šta je inteligencija? u Implicitne teorije u Definicije inteligencije Biološke (Ljudska moć koja obezbeđuje najviše nivoe adaptacije) Pedagoške (sposobnost za učenje) Psihološke(uviđanje odnosa, zaključivanje, razumevanje)

Razvoj inteligencije u Pijaže u Senzomotorni stadijum u Preoperacioni stadijum u Konkretne operacije u Formalne operacije

Senzomotorni stadijum u Opažajno praktično mišljenje u Empirijska inteligencija u Situaciono-praktična u Kelerovi ogledi

Kelerovi ogledi Učenje uviđanjem u Aha doživljaj u Rudiment razumskog ponašanja u

SMI u Zašto inteligencija, a zašto SM? Rešava probleme u Poseduje oruđa (SM saznajne šeme) u Saznaje realnost u Kriterijumi: u A) razlikovanje sredstva od cilja u B) postojanje namere

Biološke osnove saznanja u Refleksi (sisanja, hvatanja)

Faze razvoja SMI u 1. Upražnjavanje refleksa u u u 2. Sticanje navika (2 -4) 3. Sekundarna cirkulana reakcija (4 -8) 4. SMI (8 -12) 5. Tercijalna cirkularna reakcija (12 -18) 6. Početak mentalnog kombinovanja (18 – 24 )

Merenje SMI u Kazati- Lezin skala Istraživanje objekta (ogledalo, šibica) u Traženje skrivenog predmeta u Korišćenje posrednika(uzica, štap) u Kombinovanje predmeta u

Simbolička funkcija Sposobnost predstavljanja uz pomoć zamena za delove realnosti Oznaka i označeno Signali (primitivni znak; O je deo O dim i vatra) Simboli (ikonička, perceptivna sličnost OO Arbitrarni znaci (OO su odvojeni entiteti)

Preoperacioni stadijum u Egocentrizam (nerazlikovanje subjektivnog i objektivnog, apsolutizovanje sopstvene pozicije, oslonac na opažaju u Prelogizam (transduktivno mišljenje u Prekauzalitet (finalizam, fenomenizam, participacija, animistički. magijski kauzalitet)

Manifestacije egocentrizma u Realizam snova, misli i nominalni realizam (shvatanje da subjektivno poseduje karakteristike stvari) u Animizam (shvatanje da neživa stvarnost poseduje psihička svojstva, oživljavanje neživog) u Artificijelizam (shvatanje da su prirodne pojave nastale kao rezultat ljudske delatnosti)

Dečja slika sveta u Klinički metod u Dečje shvatanje snova (lokalizacija, poreklo, materijalnost, organ sna, realiitet sna) u Dečje shvatanje imena (ime je neraskidivo svojstvo predmeta) u Dečje shvatanje živog i neživog, prirodnog i stvorenog

Oblici PO mišljenja u Verbalno mišljenje u Intuicija (interiorizovani opažaj) u Simbolička igra

Testovi za prelazak na KO u Konzervacija u Serijacija u Korespondencija u Klasifikacija u Matrica klasa

Testovi konzervacije u Argumenti u Prost identitet u Kompenzacija u Reverzibilnost u Invarijantnost, količine, težine i zapremine, kod promene oblika

Test 4 planine

Odlike KO Unutrašnje radnje u Ireverzibilne u Povezane u sistem 2+2=4 4 -2=2 u Ograničenja u Neosetljivost na verbalne apsurdnosti u Vezanost za sadržaj u Vezanost za domen mogućeg u

RAZVOJ GOVORA

Jezik u. J = sistem uređenih arbitrarnih znakova, sa 4 podsistema: u - fonološki (glasovi) u - semanićki (značenje) u - sintaksički (uređenje rečenice u skladu s gramatičkim pravilima) i u -pragmatički (upotreba jezika u usmenoj ili pisanoj formi)

Odlike jezika u Arbitrarnost (društvena konvencija u formiranju jezičkih znakova) u Diskretnost (slova i reči u rečenici) u Linearnost (povezanost u niz) u Kombinatorika (u skladu s određenim pravilima sintakse i gramatike)

Govor u. G = psihosocijalna funkcija koja se odnosi na usvajanje i upotrebu jezika od strane pojedinca ili grupe

Da li životinje govore? u Fon Fiš (1927) Komunikacija kod pčela u Papagajski govor u Signalni sitem komunikacije vs. simboličkoj komunikaciji u Urođeni, instinktivni oblik komunikacije vs. naučenoj komunikaciji usvajanjem govora sredine

Ogled Hejsovih u “Majmunče u našoj kući” u Učenje oralnom govoru i vokalnoj komunikaciji u Postignuća majmunice Viki: 3 reči (mama, tata, šolja)

Ogled Gardnerovih u u u u Postignuća šimpanze Vašoe u učenju Američkog znakovnog jezika gluvih (gestovnog govora): 250 reči (ljubav, gadno) Linerano ređanje reči (frižider, otvoriti, piti, sok). Ograničenja: Nema komunikacije izvan Ex situacije Nema usvojenih S i G pravila Nema učenja znakova za apstraktne pojmove

Premakov ogled Dvogodišnja obuka šimpanze Sare u usvajanju u “značenja reči, rečenica, interogativne i metajezičke funkcije govora” u Žetoni kao zamene za foneme i morfeme u

Funkcije govora u A. sredstvo opštenja u B. instrument mišljenja u Halidej: u u u u 1. Instrumentalna (Ja želim) 2. Regulatorna (Uradi to) 3. Interpersonalna (uspostavqanje odnosa) 4. Personalna (ekspresija Ja) 5. Heuristička (otkrić e sveta( 6. Imaginativna (bekstvo u svet mašte) 7. Informativna (razmena znanja)

Usvajanje jezika u Teorije učenja (Dolard i Miler) u Natavističke teorije (Čomski) u Teorije učenja pravila (Rodžer Braun)

Faze razvoja govora u Prelingvistička u (Glasovna ekspanzija, vokalizacija, babling) u Lingvisitička (glasovna kontrakcija; pojava prve reči)

Aktivan i pasivan rečnik u Prva godina, oko 3 reči u Reč u značenju rečenice u 18 meseci, 50 reči A oko 100 P rečnik; uvećanje od 10 reči svakog dana u Tri godine, usvojena osnovna jezička struktura u Četiri godine, rečenice od 8 reči u Šest godina, 15 000 reči

Autonomni i egocentrični govor u Egocentrični govor u (Eholalija, monolog u dvoje) u Socijalizovani, egocentrični, unutrašnji govor ( Vigotski)

u. SOCIJALNO-EMOCIONALNI RAZVOJ

Primarna socijalnost (Vigotski) u Socijalna sredina kao prirodna sredina za dete u Prvi paradoks razvoja (potreba za komunikacijom i nedostatak komunikativnih sredstava u Vaspitanje kao biološki nužan proces (dete kao animal educandum)

Rano socijalno opštenje u Situaciono- praktična komunikacija u A. Afektivna u B. Kognitivna u Preobražaj deteta od biološkog u socijalno biće

Teorija 3 B u Being u Belonging u Becoming u Razvoj ličnog identiteta kroz interakciju sa drugim ljudima

Intersubjektivnost Primarna - licem-u-lice (3 m. ) u Sekundarna (7 -8 m. ) komunikacija u vezi druge pojave, razumevanje u emocija drugog u u Socijalno upućivanje (referencing)– prate izraze lica svojih da bi utvrdile reakciju na novi objekat ili događaj, što im pomaže da procene svoju sredinu. Komunikacija emocionalne ekspresije

Socijalne kompetencije u Socijalizacija nagona u Razvoj autonomije u Sticanje socijalnih navika (socijalne fraze u Regulacija i kontrola emocija

Emocionalno vezivanje u u u Etološka teorija Džona Bolbija (Bowlby) Od psihoanalize do biologije “Afektivna vezanost predstavlja dimenziju emocionalnog života pojedinca koja se po svojim karakteristikama razlikuje od drugih afektivnih veza” (Ainsworth).

Zoopsihološki izvori u Klasična istraživanja iz 1950. -ih (Harry Harlow)

Konstrukt afektivne vezanosti u u u Biološki determiniran, urođeni sistem ponašanja mladunčeta, koji se ispoljava kroz prilaženje i traženje kontakta sa drugom osobom (majkom) i čija je osnovna funkcija zaštita od napadača. URM (Unutrašnji radni model) Model sebe i model druge osobe

Oblici emocionalne vezanosti u u u A. Sigurni obrazac B. Nesigurni ambivalentni obrazac C. Nesigurni izbegavajući obrazac (Ainsworth) D. Nesigurni dezorganizovani obrazac vezivanja (Merry Main) Test reakcije deteta na stranca Anksioznost 8. meseca i šema permanentnog objekta

Test reakcije na stranca u Laboratorijska procedura posmatranja u 8 koraka u Reakcija na odvajanje u Reakcija na stranu osobu u Reakcija na povratak majke

Indikatori vezanosti

Razvojne faze u Pre-vezujuća faza u Nediskrimitivna faza u Diskriminitivna faza (anksioznost 8. meseca) u Faza multiplog vezivanja u (Schaffer & Emerson, 1976)

Efekti u u u SIGURNI(pozitivan model sebe i pozitivan model drugih) OKUPIRANI (negativan model sebe i pozitivan model drugih) BOJAŽLJIVI(negativan model sebe i negativan model drugih) ODBACUJUĆI(pozitivan model sebe, negativan model drugih) (Hazan & Shaver, 1988)

Dečje emocije u Šta su emocije? u Emocija je uzbuđeno stanje organizma izazvano subjektivno značajnim stimulusom ili situacijom na koju on usmerava aktivnost. Emocije se ispoljavaju na fiziološkom, doživljajnom i ponašajnom planu (Sroufe, 1996)

Osnovne odlike emocija Emocionalni (afektivni) ton; Intenzitet; Trajanje Afekat - emocionalni doživljaj koji se naglo javlja, ima veliki intenzitet, buran tok, praćen je izrazitim telesnim i psihičkim promenama. Raspoloženje je osećanje relativno slabog intenziteta koje dugo traje i nema naglog početka. Postoje razlike među ljudima u pogledu sklonosti ka doživljavanju pojedinih raspoloženja koje predstavljaju deo razlika u temperamentu. Sentiment – složena, stečena i relativno stabilna struktura koja obuhvata različite emocije i stavove usmerene na određeni objekat, osobu, ili pojavu (patriotizam, religiozno osećanje, roditeljska ljubav).

Dečje emocije u Urođene emocije (Votson) Emocija Draž Reakcija STRAH Izmicanje podloge, jak zvuk Gubljenje daha, jak plač, trzanje LJUBAV Nežno milovanje osetljivih zona Opuštanje, protezanje, gukakanje GNEV Sputavanje pokreta Produženi plač, pokreti čitavog tela

Osnovne emocije 1) 2) 3) 4) Rano se javljaju tokom ontogeneze Zajedničke su ljudima i nekim životinjskim vrstama Univerzalne su (javljaju se u svim kulturama) Imaju specifičnu fiziološku osnovu

Vrste primarnih emocija Strah – reakcija na opasnosti ili pretnje Gnev – reakcija na osujećenja dolaženja do cilja Gađenje – reakcija na draži ili situacije koje se doživljavaju kao neugodne i neprihvatljive za unošenje u organizam Radost – reakcija na svaki dobitak i ostvarenje postavljeno cilja Tuga – reakcija na gubitak objekta koji ima vrednost za osobu

Diferencija emocija u K. Bridžes

Karakteristike dečjih emocija 1. 2. 3. 4. Naglo se javljaju (nedostatak kontrole) Kratkotrajne, brzo se smenjuju (zavisne od promene spoljašnje situacije) Površinske (poseban fiziološki sklopangažovanje poprečno. prugastih mišića) Intenzivne (nisu plitke i površne)

Emocionalno sazrevanje 1. 2. Izgradnja novih i složenijih emocija povezane sa razvojem svesti o sebi i ukupnim mentalnim napredovanjem (ljubomora, ponos, stid, krivica, zbunjenost) Emocionalna regulacija (učenje načina ispoljavanja i kontrole emocija Da li je strah od zmije urođen?

Sticanje emocionalnog iskustva u Odbijanje, zanemarivanje emocija u Laissez-faire u Osuđivanje emocija u Emocionalno podučavanje (Gottman) u Posledice deca bolje regulišu svoje negativne emocije, imaju bolje odnose sa vršnjacima, uspešnija su u školi

Emocionalno podučavanje 1. 2. 3. 4. 5. Biti svestan dečjih emocija Shvatati emocionalne trenutke kao “magične” i kao priliku za intimnost i podučavanje Slušati sa saosećanjem i odobriti osećanja deteta Pomoći detetu da rečima označi emocije Pomoći detetu da reši problem uz postavljanje granica

Efekti ranih emocionalnih iskustava u u u (pozitivam model sebe i pozitivan model drugih) OKUPIRANI (negativan model sebe i pozitivan model drugih) BOJAŽLJIVI(negativan model sebe i negativan model drugih) ODBACUJUĆI(pozitivan model sebe, negativan model drugih) (Hazan & Shaver, 1988)

RANO NEGATIVNO ISKUSTVO

Istorijat ideje u u u Platon (428. -348. p. n. e. ): Prvi korak je najvažniji, naročito kada se radi o mladim i nežnim osobama. To je vreme kada se one formiraju i kada svaki utisak koji im priredimo ostavlja trajni trag. Kvintilijan (35 -100 n. e. ): Po prirodi smo najuporniji u onome što smo upili u detinjstvu, kao što miris kojim se impregniraju lađe dok su nove ostaje u njima. . . Džon Lok (1632 -1704): Mali ili gotovo neosetni utisci iz našeg ranog detinjstva imaju vrlo važne i trajne posledice

Savremeni izvori u u Psihoanaliza Teorije učenja J. B. Votson (1928): Kada dete napuni tri godine, već je postavljen čitav njegov emocionalni plan, kao i njegova emocionalna dispozicija. S. Frojd (1949): Izgleda da se neuroze dobijaju samo u ranom detinjstvu (do šeste godine). . . psihološki, dete je otac čoveka

Klasična teza (mit ranog iskustva) u Značaj ranog detinjstva kao formativnog perioda u razvoju ličnosti i karaktera Frojdova teorija razvoja ličnosti Posledice ranog negativnog iskustva po mentalno zdravlje i funkcionisanje ličnosti Afektivno lišavanje. Dramatične posledice na planu viših psihičkih funkcija (govor, mišljenje, emocije) i regresija nižih funkcija i nagonskog života Hospitalizam -negativne psihofizičke posledice afektivnog lišavanja usled hospitalizacije ili odvajanja uopšte u

Posledice ranog negativnog iskustva 1. 2. 3. Period ranog detinjstva predstavlja senzitivni ili kritični period razvoja Efekti ranog iskustva su trajni i ireverzibilni Efekti ranog iskustva su globalni (opšti)

Mit i činjenice (Klarkovi) u 1. 2. 3. Klarkovi analiziraju tri grupe studija: Studije na deci odrasloj u uslovima ekstremno teškog socijalnog lišavanja (izolacije) Studije o razvoju domske dece i dece gajene u porodici ali u krajnje nepovoljnim uslovima Studije o delovanju kompenzatornih programa

Deca vukovi Protivurečni nalazi Psiholingvistička studija jednog modernog divljeg deteta Kertisove potvrđuje ireverzibilno negativno dejstvo ranog jezičkog lišavanja Studija blizanaca Koluhove ukazuje da su efekti ranog negativnog iskustva nadoknadivi

Razvojni deficiti domske dece u u Deca iz Kreša u Libanu, Denis – rano detinjstvo (prve dve godine) je kritičan period za razvoj inteligencije Gvatemalska studija, Kegan – efekti ranog iskustva su nadoknadivi

Kompenzatorni programi u Head start program u Evaluacija efekata u u Efekte treba tumačiti u kontekstu sadržaja primenjenih programa i testova evaluacije Efekti su bolji u domenima u kojima je stepen početnog zaostajanja manji Dugotrajni programi dodatne stimulacije daju bolje efekte od kratkotrajnijih Efekti su bolji što je raniji uzrast na kome se počinje sa primenom programa