RAZVOJ KONCEPTA PROIZVODA Pripremio Prof dr Dragan Domazet

RAZVOJ KONCEPTA PROIZVODA Pripremio: Prof. dr Dragan Domazet

Šta je koncept proizvoda? • Koncept proizvoda je aproksimativni opis tehnologije, radnih principa i oblika proizvoda. – koncizan opis kako će proizvod zadovoljiti potrebe kupaca. – iskazuje se u obliku skice ili grubog 3 D modela i obično sadrži i kratak tekstualni opis. • Kvalitet koncepta- stepen zadovoljenja potreba kupaca • Dobar koncept se može i loše primeniti, ali loš koncept, i pored svih napora, retko kad može dovesti do komercijalnog uspeha. 2

Generisanje koncepta je jeftina i brza aktivnost • Generisanje koncepta je relativno jeftina i brza aktivnost. – obično potroši manje od 5% budžeta razvojnog projekta a potroši manje od 15% njegovog vremena. • Može da generiše više koncepata • U narednim aktivnostima procesa, se bira najbolji koncept proizvoda koji će se dalje projektovati. 3

Generisanje koncepta u procesu razvoja proizvoda Planiranje Utvrdi potrebe kupaca Razvoj koncepta Postavi ciljne specifikacije Projektovanje na sistemskom nivou Generiši koncepte proizvoda Detaljno projektovanje Izaberi koncept proizvoda Testiraj koncept proizvoda Testiranje i Poboljšanje Postavi konačne specifikacije Postavljanje proizvodnje Planiraj naredne aktivnosti Plan razvoja Izvršenje ekonomske analize Ocenjivanje konkurentnih proizvoda Izrada i testiranja modela i prototipova 4

Preporuke projektantima 1. 2. 3. 4. 5. Usmeravanje pažnje samo ka jednom ili dva koncepta, predložena od članova tima koji su ubeđeni u njihov kvalitet, Propusti da se izvrši pažljiva analiza koncepata koje rade druge firme kod sličnih ili različitih proizvoda, Prepustiti ovu aktivnost samo jednom ili dvojici članova tima, te se time smanjuje samopouzdanje i opredeljenost za takav koncept ostalih članova tima. Izvršiti lošu integraciju inače obećavajućih parcijalnih rešenja. Propusti da se uzme u razmatranje čitava kategorija mogućih rešenja 5

Neophodnost primene strukturisanog procesa generisanja • Strukturisan proces generisanja koncepata – radi izbegavanja grešaka – obezbeđuje prikupljanje informacija iz različitih izvora, koji vodi tim kroz ispitivanje različitih alternativa, i koji obezbeđuje mehanizam integracije parcijalnih rešenja. • Procedura po sistemu korak-po-korak, • U ovom procesu mogu učestvovati i neiskusni članovi tima, ako dobiju jasne preporuke šta treba da rade 6

Metod generisanja koncepta • • Metod razbija složen problem u prostije podprobleme. Vrši se utvrđivanje koncepata rešenja za podprobleme Primena spoljnih i unutrašnjih procedura traženja. Primenom klasifikacionih stabala, ili tabela za prikazivanje kombinacija koncepata, vrši se integracija rešenja podproblema u jedno ukupno rešenje. • Na kraju tim se vraća nazad i procenjuje – validnost i primenljivost dobijenih rezultata, kao i – primenjenog procesa. 7

1. Razjansi problem • • • Razuevanje problema Dekompozicija problema Gokus na kritične podproblemi 2. Spoljno traženje 3. Unutrašnje traženje • Vodeći korisnici • Eksperti • Patenti • Literatura • Benčmarking • Pojedinačno traženje • Grupno traženje Postojeći koncepti 4. Spoljno traženje Novi koncepti • Klasifikaciono stablo • Tabela kombinacija Integrisana rešenja 5. Analiza rešenja i procesa • Konstriktivne primedbe 8

Korak 1: Razjašnjenje problema • Razjašnjavanje problema - razvoj opšteg razumevanja problema i deljenje na podprobleme • Kao ulaz, koristi se – iskaz o misiji projekta, – lista potreba kupaca, i – preliminarne specifikacije proizvoda. • Idealno je rešenje da isti tim učestvuje u utvrđivanju potreba kupaca i u definisanju ciljnih specifikaciji proizvoda. 9

Primer: Projektovanje alata za nitovanje • Zadatak: „projektuj bolji ručni alat za nitnovanje“ • Okvir problema projektovanja se može uopšteno formulisati kao: „brže spajanje materijala“ ili konkretnije: „poboljšati brzinu postojećih pneumatskih alata“. 10

Definisanje potreba kupaca • U iskazu o misiji navedene su sledeće pretpostavke: – Alat postavlja nitne (umesto da koristi lepak, vijke i dr. ) – Alat je kompatibilan sa veličinama postojećih nitni – Alat postavlja nitne kroz nosač u drvo. – Alat se koristi jednom rukom • Na osnovu ovih pretpostavki, tim je definisao, pored ostalih, i ove potrebe kupaca: – Alat omogućava brzo ubacivanje novih nitni – Alat je lak – Alat ne pokazuje primetno zaostajanje ubacivanja nitne posle pritiska okidača 11

Ciljne specifikacije • Dodatne informacije radi objašnjenja i kvantifikacije potreba - potrebna energija i brzina nitnovanja. • Osnovne potrebe su onda pretvorene u ciljne specifikacije proizvoda: – – – – Dužina nitni je do 25 do 28 milimetara Najveća energija nitovanja je 40 J (džula) po nitni Sile nitnovanja je do 2. 000 N (njutna) Najveća brzina nitnovanja je jedna nitna u sekundu Prosečna brzina nitnovanja je 12 nitni u minutu Masa alata je 4 kilograma Najveće kašnjenje pri okidanju je 0, 25 sekuni 12

Dekompozicija problema u jednostavnije podprobleme • Složen problem se raščlanjuje u prostije – Na primer, pri projektovanju mašine za kopiranje, problem projektovanja se može podeliti na projektovanje • • uređaja za držanje papira, uređaja za ubacivanje papira, uređaja za štampanje, i uređaja za snimanje slike, tj. originala. • Kod jednostavnijih proizvoda, ovakvo raščlanjivanje nije mogućno. 13

Dijagram funkcionalne dekompozicije alata za nitnovanje Ulaz Izlaz Energija Materijal (nitne) Upravljački signal Energija Ručni alat za nitnovanje Materijal (nitne) Upravljački signal 14

Dijagram funkcionalne dekompozicije alata za nitnovanje Energija Nitne Okidanje Uskladištenje ili prihvatanje spoljne energije Konvertovanje energije u energiju translacije Uskladištenje nitni Odvajanje nitni Osetljiv prekidač Pritisak okidača Primena translatorne energije za nitovanje Ubodena nitna 15

Raščlanjivanje funkcionalnih dijagrama • Napraviti nekoliko funkcionalnih dijagrama, i onda izabrati najbolji. – Njega dalje treba poboljšati i detaljnije raščlaniti. • Pri ovome se mogu primenjivati sledeće tehnike: – Kreirati funkcionalni dijagram nekog postojećeg proizvoda (radi vežbe) – Kreirati funkcionalni dijagram proizvoljno izabranog koncepta proizvoda generisanog od strane tima, • generalizovati funkcionalni dijagram odgovarajućeg nivoa apstrakcije. – Slediti jedan, osnovni tok (npr. materijala) i odrediti koje su operacije potrebne. 16

Postoji više mogućnosti za funkcionalnu dekompoziciju • Funkcionalni dijagram nekog proizvoda nije jedinstven, tj. moguće je odrediti više različitih funkcionalnih dijagrama. – Isto važi i za podfunkcije. • Ponekad je teško povezati tokove materijala, energije i upravljačkih informacija. – U tom slučaju dovoljno je dati spisak podfunkcija, bez pokazivanja njihove međusobne povezanosti. • Funkcionalna dekompozicija se najviše primenjuje kod tehničkih proizvoda, ali i kod nekih koji nisu tehnički. – Na primer, sladoled, tj. proizvodnja sladoleda u kornetu se može lepo iskazati funkcionalnom dekompozicijom. 17

Druge vrste dekompozicije problema • Funkcionalna dekompozicija je samo jedan od mogućih načina podele problema na jednostavnije podprobleme. • Dva druga načina su: – Dekompozicija redosleda akcija korisnika – Dekompozicija na osnovu ključnih potreba korisnika 18

Dekompozicija redosleda akcija korisnika • Ubacivanje nitni se može dekomponovati na tri akcije korisnika: 1. kretanje alata do položaja gde se stavljanja nitna, 2. precizno postavljanje alata na poziciji nitovanja, i 3. pritisak okidača. • Ovaj pristup je pogodan kod proizvoda sa jednostavnim tehničkim funkcijama a koji zahtevaju mnogo aktivnosti korisnika. 19

Dekompozicija na osnovu ključnih potreba korisnika • Primer u slučaju alata za nitovanje: 1. ukucavanje nitni na brz način, 2. alat je lak 3. alat ima veliki kapacitet nitni u svom magacinu. • • Ovaj način dekompozicije se najviše koristi kod proizvoda kod kojih je oblik, a ne funkcija ili tehnologija, prvenstveni problem. Primeri ovih proizvoda su: – četkice za zube – kontejnere za odlaganje stvari. 20

Usredjene na najvažniji podproblem • Izabrati jedan ili nekoliko kritičnih podproblema, koji imaju izuzetnu važnost jer obezbeđuje najviše koristi kupcu. – Ovo povlači i odluku o odlaganju rešavanja drugih podproblema. • Primer alata za nitnovanje – fokus na podprobleme: – primanja energije, – pretvaranje energije u translatornu energiju i – primena translatorne energije u operaciji nitovanja. • Podproblemi vezani za način držanja alata i na okidanje mogu kasnije lakše rešiti kada je rešen problem vezan za prenos energije – Tim je takođe odložio sve probleme vezane za interakciju korisnika i alata. 21

Korak 2: Spoljnje pretraživanje • Cilj spoljnjeg pretraživanja je nalaženje postojećih rešenja kako celokupnog problema, tako i podproblema koji su utvrđeni u prethodnom koraku. – radi se tokom celog procesa razvoja, jer je uvek jeftinije i jednostavnije primeniti postojeća rešenja, a resurse tima usmeriti ka traženju boljih rešenja kritičnih podproblema i problema za koje ne postoje zadovoljavajuća rešenja. • Mogu se kombinovati postojeća rešenja sa novim rešenjem koje tim uspe da nađe. • Pretražuju se i rešenja za druge proizvode – Možda mogu da budu primenljivi 22

Korak 2: Spoljnje pretraživanje • Taktika: 1. Proširi okvir traženja, prikupljaju informacije od šireg značaja 2. Pretraživanje se više fokusira ka informacijama koje vode rešenjima koja se tragaju, duž pravaca pretraživanja koja obećavaju. 23

Načini prikupljana informacija iz spoljnih izvora • Postoji najmanje pet dobrih načina za prikupljanje informacija iz spoljnih izvora: 1. 2. 3. 4. 5. Intervjuisati vodeće korisnike Konsultacija sa ekspertima Pretraživanje patenata Pretraživanje objavljene literature Benčmarking proizvoda 24

Intervjuisati vodeće korisnike • Vodeći korisnici su oni korisnici proizvoda koja znatno ranije (meseci i godine) pre drugih iskazuju potrebu i korist od određenog proizvoda i inovacije. – Neki od njih imaju i svoja, inovirana rešenja sa kojim zadovoljavaju svoje potrebe. – Ovo je čest slučaj kod korisnika koji koriste visokotehnološke proizvode, kao na primer, u zdravstvu i u naučnim istraživanjima. • U slučaju alata za nitovanje, razvojni tim je razgovarao sa graditeljima novih zgrada da bi došao do novih koncepata. – Ovi korisnici koriste alate za nitovanje od različitih proizvođača, te mogu da daju korisne savete koji su rezultat upoređivanja ovih proizvoda. 25

Konsultacija sa ekspertima • Konsultacije sa ekspertima koji imaju znanje o jednom ili više podproblema, mogu da – direktno obezbede rešenje koncepta ili da – preusmere dalje traženje rešenja na područje gde se nalaze bolja rešenja. • To je najbrži način dolaska do potrebnog znanja. – Konsultacije se mogu obaviti i telefonom, ili na sastanku sa njima, s tim što je uobičajeno da se za duže sastanke mora obezbediti i finansijska nadoknada konsultantima. 26

Pretraživanje patenata • Patenti su bogat i raspoloživ izvor tehničkih informacija koji sadrži detaljne crteže i objašnjenja kako mnogi proizvodi rade. – Jedini nedostatak je u tome, što su koncepti koji su patentirani, zaštićeni od slobodnog korišćenja najčešće 20 godina. • Za njihovo korišćenje mora da se plati onom koji je koncept patentirao. • Neki patenti ne pokrivaju sve zemlje 27

Pretraživanje objavljene literature • Izvori javnih informacija u vidu objavljenih publikacija obuhvataju – – • • naučne i stručne časopise, zbornike radova sa konferencija, izveštaji vlada, informacije sa tržišta, o potrošačima i o proizvodima i dr. Do izvora informacija se dolazi pretraživanjem baza podataka pristupačnih preko Interneta pri čemu se koriste ključne reči. Koriste se i inženjerski priručnici. 28

Benčmarking proizvoda • Benčmarking (engl. benchmarking) je analiza postojećih proizvoda koji imaju sličnu funkcionalnost kao i proizvod koji se razvija. • Benčmarking – pokazuje kako su postojeći koncepti primenjeni radi rešavanja određenog problema, a – daju i informaciju o dobrim i lošim stranama određenog proizvoda, odnosno, koncepta 29

Korak 3: Unutrašnje pretraživanje • Unutrašnje pretraživanje je upotreba ili ličnog znanja i kreativnosti, ili razvojnog tima, radi generisanja koncepata rešenja. • Pretraživanje je „unutrašnje“ jer sve ideje potiču iz znanja i iskustva koje postoje u timu. • Do ovoga se može doći bilo – individualnim radom članova tima, bilo – zajedničkim radom grupe pojedinaca, članova tima. 30

Četiri preporuke za unutrašnje pretraživanje 1. Odložiti odluku 2. Generisanje mnogo ideja 3. Prihvatanje i ideja koja izgledaju neostvarljive 4. Upotrebiti grafičke i fizičke medije za izražavanje ideja 31

Odložiti odluku • Posledice donošenja brzih, a loših odluka su vrlo dugotrajne i skupe - treba se uzdržati brzih odluka. • Treba predvideti dovoljno vremena za generisanje korisnih koncepata • Ne treba prerano odbacivati nijedan predloženi koncept. • Pri generisanju koncepata, ne dozvoljava se kritika nijednog koncepta. – Treba uputiti pojedince da u određenom roku daju svoju kritiku svakog koncepta, ali uz neophodne sugestije kako da se koncept poboljša ili da predlože alternativne koncepte 32

Generisanje mnogo ideja • Što se generiše više ideja za rešavanje nekog problema ili za koncept proizvoda, to je veći stepen verovatnoće da će tim pokriti prostor mogućih rešenja, tj. da će doći do najboljeg rešenja. • Ideje jednih, podstiču rađanje ideja kod drugih članova tima. • Što je više ideja, više je i novih ideja koje dolaze kao reakcija na prvobitne ideje. • Treba generisati što veći ideja, pre nego što počne njihova analiza i reduciranje 33

Prihvatanje i ideja koja izgledaju neostvarljive • Ideje koje u početku izgledaju neostvarljive često mogu da se poprave od strane drugih članova tima i da dovedu do pravog rešenja. • One proširuju prostor pretraživanja mogućih rešenja, i zato su korisne. • Treba podržavati njihovo iznošenje, iako u početku izgledaju neostvarljive. – Možda će neka od njih kasnije, uz neku modifikaciju, ipak postati ostvarljiva i prihvatljiva. 34

Upotrebiti grafičke i fizičke medije za izražavanje ideja • Teško je rečima opisivati informacije o geometriji i fizičkom izgledu stvari. • Korišćenjem skica može se mnogo preciznije i jasnije izraziti takva informacija ili ideja. • Mogu se koristiti različiti materijali (pene, kit, i dr. ) za oblikovanje izgleda predmeta koji nose nove ideje i koncepte 35

Značaj individualnog rada • Veći broj ideja se generiše ako grupa pojedinaca radi samostalno na tome, umesto da to radi na sastancima grupe. – To je suprotno od opšteg verovanja i česte prakse da je najbolji put do novih ideja organizovanje sastanka grupe na kome će članove grupe slobodno iznositi i diskutovati svoje ideje (tzv. brainstorming). • Ne isključujući sastanke grupe, treba predvideti dovoljno vremena za individualni rad članova tima na generisanju koncepata. 36

Preporuke za unutrašnje pretraživanje • • • Primena analogija. Izražavanje želja Upotreba odgovarajućih stimulansa Upotreba neodgovarajućih stimulansa Postavljanje kvantifikovanih ciljeva Upotreba metoda galerija – Na primer, staviti na zid skice različitih koncepata. Svaka od njih je na jednom listu papira, te se jednim pogledom mogu sve istovremeno posmatrati. – Kreator koncepta može da pruži objašnjenje, a ostali članovi grupe daju svoje primedbe i predloge poboljšanja koncepta, ili simultano generišu novi koncept. 37

TRIZ • Početkom 1990 -tih godina, u SAD i Evropi počelo je korišćenje ruskog metoda nazvanog TRIZ kao metod za rešavanje problema generisanja novih koncepata. • Metod se primarno koristi u utvrđivanju principa fizičkog rada nekog proizvoda da bi obavio neku svoju funkciju, tj. da bi se rešio neki tehnički problem. • Osnovna ideja TRIZ metoda je da se utvrdi kontradikcija koje je implicitno prisutna u problemu. – Na primer, kod alata sa nitnovanje, implicitni problem je da se povećavanjem njegove energije povećava i njegova težina. 38

TRIZ • TRIZ koristi matricu sa 39 redova i 39 kolona u kojoj svako polje odgovara određenom tipu konflikta između dve karakteristike. • U svakoj ćeliji matrice, predlaže se do četiri principa rešavanja odgovarajućeg konflikta. • Upotrebljava se 40 osnovnih principa, – na primer, princip periodičnog rada (pretvaranje kontinualnog rada u impuls, kao kod alata za nitnovanje). • Upotrebom TRIZ-a tim za razvoj alata za nitnovanje došao je da koncepta koji će koristiti stvaranje impulsa 39

Korak 4: Sistematsko ispitivanje • Može da se prikupi na desetine ili stotine fragmentalnih koncepata, tj. rešenja podproblema. • Sistematsko ispitivanje ima za cilj navigaciono pretraživanje prostora mogućih rešenja organizovanjem i sintezom ovih fragmentalnih rešenja. – Na primer, tim za razvoj alata za nitnovanje, usmerio je svoju pažnju na podprobleme skladištenja energije, konverzije energije i isporuke energije i generisao je desetine fragmentalnih koncepata za svaki od problema. • Jedan pristup organizovanju i sintezi ovih fragmenata je da se ispitaju sve moguće kombinacije fragmenata za svaki od podproblema. 40

Korak 4: Sistematsko ispitivanje • Međutim, to je nemoguć pristup, jer broj mogućih kombinacija brzo postaje prevelik. – Na primer, ako u proseku postoji 15 fragmentalnih rešenja za svaki od tri podproblema razvoja alata za nitovanje, onda je broj mogućih kombinacija: 15 x 15 = 3. 375. • • Mnoge od ovih kombinacija nemaju nikakvog smisla, čak i da tim želi da pretraži sve kombinacije. U cilju smanjenja broja kombinacija koriste se dva specifična alata : 1. Stablo klasifikacije koncepta – pomaže timu da podeli moguća rešenja u nezavisne kategorije 2. Tabela kombinacija koncepta – vodi tim ka selektivnom razmatranju kombinacija fragmenata 41

Stablo klasifikacije koncepta Hemijsko Sistemi gorivo-vazduh Sistemi sa eksplozijom Pneumatsko Smeštanje ili primene energije Hidraulično Utikač na zidu Baterija Električno Gorivna ćelija Nuklearno 42

Koristi od primene klasifikacionog stabla • Primena klasifikacionog stabla donosi najmanje četiri koristi: 1. Eliminisanje manje obećavajućih grana 2. Utvrđivanje nezavisnih pristupa problemu 3. Uočavanje da se nije poklonilo dovoljno pažnje nekim granama 4. Poboljšanje dekompozicije problema kod neke posebne grane 43

Eliminisanje manje obećavajućih grana • • Izbacuje se grana koja pokazuje manje obećavajuće rešenje. Do izbacivanja grane dolazi posle pažljivog vrednovanja i ocenjivanja i mora se uraditi sa pažnjom. – Na primer, tim za razvoj alata za nitnovanje je odmah odbacio granu koja ukazuje na korišćenje nuklearne energije, iako je imao u vidu neke nuklearne uređaje koji se koriste kod veštačkih srca, jer nisu ekonomski isplativa rešenja. 44

Utvrđivanje nezavisnih pristupa problemu • Svaka grana klasifikacionog stabla može se smatrati različitim načinom rešavanju ukupnog problema. – Najčešće, neki od ovih pristupa su međusobno skoro potpuno nezavisni. • • • Svaki od njih se prepušta jednom članu tima, ili različitim grupama, da ih nezavisno razmatraju i proučavaju. To može da razvije i zdravu konkurenciju unutar tima pri generisanju koncepta. Na primer, tim za razvoj alata za nitnovanje je na ovaj način razmatrao dve nezavisne grane. – Jedna je koristila eksplozivnu hemikaliju, a druga – električnu energiju. – Dve grupe se nezavisno radile na ovim varijantama koncepta nekoliko nedelja. 45

Uočavanje da se nije poklonilo dovoljno pažnje nekim granama • Gledajući celo klasifikaciono stablo, tim treba da proveri da li je posvetio dovoljno pažnje svakoj grani. • Ako nekoj grani nije posvetio pažnju, a ona nema razloga da bude odmah eliminisana, onda se ona naknadno analizira. – Na primer, tim za razvoj alata za nitnovanje je utvrdio da nije dovoljno razmatrao mogućnost hidrauličnog pogona i mogućnost korišćenja tehnologija konverzije. – Zato im je naknadno posvetio nekoliko dana. 46

Poboljšanje dekompozicije problema kod neke posebne grane • Ponekad se vrši naknadna dekompozicija problema u skladu sa specifičnostima problema koji se javlja. – Primer alata za nitnovanje: Posle funkcije konverzije električne energije u mehaničku (translatornu) energiju, dodali su podfunkciju akumulacije translatorne energije. • Na ovaj način, sa novim informacijama, tim može da pravi detaljnije funkcionalne dijagrame na pojedinim granama koje detaljnije analizira. Električna energija Konverzija energije u translatornu energiju Akumuliranje translatorne energije Primena translatorne energije na nitni Energija primenjena na nitni 47

Alternativna klasifikaciona stabla • Pri rešavanju nekog ukupnog problema, mogu se formirati više alternativnih klasifikacionih stabala. • Smatra se da su najkorisnija ona stabla čije grane najviše ograničavaju moguća rešenja preostalih podproblema. – Umesto stabla na slici, moglo se koristiti i stablo koje pokazuje podelu prema broju udara u nitnu pri njenom nabijanju (sa jednim udarom, sa više udara i td. ). Hemijsko Sistemi gorivo-vazduh Sistemi sa eksplozijom Pneumatsko Smeštanje ili primenje energije Hidraulično Utikač na zidu Baterija Električno Gorivna ćelija Nuklearno 48

Tabela kombinacija koncepta Konverzija energije u translatornu Električna energiju energija Konverzija električne energije u translatornu energiju Akumuliranje translatorne energije Akumulacija energije Primena translatorne energije na nitni Primena translatorne energije pri nitovanju Rotacioni motor sa transmisijom Opruga Jedan udar Linerani motor Masa u kretanju Više udara Solenoid Energija primenjena na nitni Guranje nitne Pogon vozova na magnetnom jastuku 49

Moguć je veliki broj kombinacija Konverzija električne energije u translatornu energiju Akumulacija energije Primena translatorne energije pri nitovanju Rotacioni motor sa transmisijom Opruga Jedan udar Linerani motor Masa u kretanju Više udara Solenoid Guranje nitne Pogon vozova na magnetnom jastuku 50

Preporuke za izbor najbolje kombinacije 1. Neki fragment se eliminiše kao neprimenljiv pre kombinovanja sa drugim fragmentima, te se na taj način smanjuje broj kombinacija. 2. Tabela kombinacije koncepta se koncentriše na podprobleme koji mogu da budu spregnuti. • Spregnuti podproblemi su oni kod koji se rešenje vrednuje samo u kombinaciji sa rešenjem drugih spregnutih podproblema. • • Na primer, izbor izvora energije (korišćenje baterija ili utikača na zidu) je nezavisan od izbora načina konverzije električne energije (korišćenje motora ili solenoida). Zato, tabela kombinacije koncepta nema potrebe da ima stub sa različitim tipovima izvora električne energije. To smanjuje broj kombinacija koje tim treba da razmatra. Tabela kombinacije koncepta gubi praktičnost ako sadrži više od 3 -4 stuba. 51

Upravljanje procesom ispitivanja • Da bi sebi olakšao proces generisanja mogućih koncepata proizvoda, razvojni tim obično koristi nekoliko klasifikacionih stabala i tabela, jer oni – organizuju način razmišljanja i – usmeravaju kreativnu energiju tima. • To može da dovede do – poboljšanja početne dekompozicije problema, ali i do – dodatnog napora da se nastavi sa spoljnim i unutrašnjim pretraživanjem mogućih parcijalnih (fragmentalnih) rešenja 52

Upravljanje procesom ispitivanja • Na početku procesa generisanja koncepta, razvojni tim bira nekoliko podproblema ka kojima usmerava svoju dalju pažnju. – Ponekad, tim se mora vratiti nazad i da prouči i sve podprobleme. – Ovo se obično javlja u slučajevima kada je tim suzio broj alternativa kritičnog podproblema. • Tada, radi njihovog poboljšanja, tim se vraća stablu i tabeli da bi dalje razradio izabrane grane, dodavanjem još detaljnijih podproblema. 53

Korak 5: Analiza rezultata i procesa • Analiza procesa i dobijenih rezultata se radi tokom celog procesa. • Razvojni tim postavlja sebi sledeće pitanja: – Da li tim je tim uveren da je u celosti ispitao prostor rešenja? – Da li tim ima alternativne funkcionalne dijagrame? – Da li postoje alternativni načini dekompozicije problema? – Da li su dovoljno ispitani spoljni izvori? – Da li su ideje svih članova tima uzete u razmatranje i eventualno prihvaćene i integrisane u proces? 54

Primer: Alat za nitnovanje • Tim za razvoj alata za nitovanje, postavio je sebi pitanja – da li nije isuviše svoju pažnju usmerio ka problemima akumulacije i konverzije energije, a – da je nedovoljno radio na interfejsu i problemu konfigurisanja proizvoda. • Zaključili su da je to bilo ispravno. • Zatim su se pitali da li nisu razmatrali isuviše alternativnih grana na klasifikacionom stablu. – Na primer, da li je moralo da analiziraju i hemijske izvora koji baziraju na eksploziji, kao izvoru energije. – Zaključili su da je tu granu trebalo eliminisati ranije iz dalje razrade, tako da imaju vremena da detaljnije slede druge grane koje više obećavaju. 55

Primer: Alat za nitnovanje • Tim je ispitao i razvio je nekoliko radnih prototipova alata za nitnovanje koji sadrže dva fundamentalno različita pravca rešenja problema: 1. Motor sabija oprugu koja pri nitovanju oslobađa energiju u jednom udaru. 2. Motor sa rotirajućom masom koji serijskih udara u nitnu sa frekvencijom od oko 10 ciklusa u sekundi sve dok nitna ne bude u potpunosti na svom mestu i proces nitovanja ne bude završen. Na kraju, ovo drugo rešenje se pokazalo kao rešenje koje je tehničko najbolje ostvarljivo, 56