RAZVOJ INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA Razvoj racunarske tehnologije usko je

RAZVOJ INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA Razvoj racunarske tehnologije usko je vezan za razvoj matematike. Brojevi se beleze vec u poznom paleolitu. U Africi, u oblasti Isango pronadjena je kost sa zarezima koji su obelezavali brojeve.

RACUNARSKE MASINE KALKULATORI Predmehanicki period • Pojava trgovine dovodi do potrebe za naprednijim racunanjem. • Koriste se abakusi, vrsta racunaljki. • Uvedeni su arapski brojevi i pozicioni dekadni sistem.

MEHANICKI PERIOD 17. vek – Blez Paskal izumeo paskalinu koja je mogla da sabira i oduzima. 18. vek – Gotfrid Lajbnic izumeo masinu sposobnu da mnozi i deli ali nije radila. 19. vek – Tomas de Kulmar izumeo aritmometar koji je uspesno izvodio sve 4 osnovne matematicke operacije.

PASKALINA Lajbnicova masina Aritmometar

ELEKTROMEHANICKI PERIOD Pocinje da se koristi elektricna energija. Pojavljuju se telefoni i telegrafi. Herman Holerit izumeo masinu za obradu rezultata popisa stanovnistva. Masina Hermana Holerita

PRVA ELEKTRONSKA RACUNSKA MASINA Nazvana ABC (Atanasoff-Berry Computer), napravljena je za resavanje sistema jednacina u SAD-u od strane Dzona Atanasofa i Kliforda Berija, ali nije dovrsena. Prvi programibilan racunar Carls Bebidz je u 19. veku izumeo analiticku masinu, racunar koji je koristio busene kartice, izum Zozefa Zakara, za programiranje, a programe je pisala Ada Lavlejs, prvi programer.

RANI ELEKTROMEHANICKI I ELEKTRONSKI RAČUNARI Računari su za vreme Drugog svetskog rata razvijani u vojne svrhe. Nemačka: Konrad Cuze pravi Z 3 koji je korišćen za testiranje aerodinamike nemačkih aviona. Velika Britanija: organizacija Blečli Park pravi Kolosa, delimično programibilan elektronski računar. Korišćen je za razbijanje nemačkih šifara. SAD: Hauard Ajken pravi Harvard Mark I, programibilan elektromehanički računar, korišćen u mornarici.

Z 3 Kolos Harvard Mark I

PRVI PROGRAMIBILAN ELEKTRONSKI RAČUNAR ENIAC (Electronic Numerical Integrator And Computer) napravljen od strane Džeja Ekerta i Džona Moklija na univerzitetu u Pensilvaniji i prvi je programibilni elektronski računar. Fon Nojmanova arhitektura • EDVAC (Electronic Discrete Variable Automatic Calculator) razvijen od strane istog tima kao i ENIAC uz naučnika Džona fon Nojmana je prvi računar zasnovan na Fon Nojmanovoj arhitekturi, principu na kom se i svi današnji kompjuteri zasnivaju. Procesor i memorija u ovoj arhitekturi skladište programe zajedno sa podacima i čitaju ih na isti način.

ENIAC EDVAC

Prva generacija: (1940 - 1950) Zasnovana na vakumskim cevima. Ekperimentalni Manchester računari. Prvi komercialni računar (UNIVAC) Druga generacija: (1950 - 1965) Zasnovana na tranzistorima. Razvijeni napredniji programski jezici (Fortran, Cobol, Lisp, Algol). IBM dominira tržištem. PUT DO DANAŠNJEG RAČUNARA

Treća generacija: (1965 - 1975) Zasnovana na mikročipovima. Nastaju mejnfrejm računari (IBM 700/7000 i IBM System/360), kao i mini – računar, predak PC-ja. Nastaje programski jezik C. Četvrta generacija: (1975 -) Zasnovana na mikroprocesorima. Nastaju PC-jevi, stoni računari zasnovani na IBM PC arhitekturi. Apple razvija sopstvene računare (Macintosh) i prvi koristi grafički korisnički interfejs i miš. Razvija se Web (Google, Facebook , Twitter Amazon). Pojavljuju se pametni telefoni: dolazi do tehnološke konvergencije.