RAZVOJ INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA Raunske maine kalkulatori Premehaniki period

RAZVOJ INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA

Računske mašine – kalkulatori Premehanički period n n Računarska tehnologija se razvijala zajedno sa matematikom. Ljudi su oduvek imali potrebu da obavljaju matematičke operacije , na primer brojali su živitinje u stadu. Tako je u Africi pronađena kost na kojoj su zarezima beležili brojeve. To je preteča kalkulatora. Sa razvojem civilizacija rasla je ljudska potreba za matematičkim operacijama ( pojava trgovine ). U tom periodu se za jednostavnije operacije koristio abakus – računaljka koja se i danas koristi. Zbog potreba aritmetike razvijen je pozicioni dekadni brojevni sistem , koji je donešen iz Indije. Persijski matematičar Al Horezmi opisao je postupak rada sa brojevima ovog sistema koje je kasnije u Evropu doneo Leonardo Fibonači.

MEHANIČKI PERIOD n n n Sve sprave pre mehaničkog perioda bile su analogne. Prva mašina za računanje - paskalina – izumeo Blez Paskalina je mogla da sabira i oduzima – koristila je zupčanike. Početkom 18. veka – Gotfrid Vilhelm Lajbnic – unapredio paskalinu. Polovinom 19. veka , Tomas de Kulmar konstruisao je aritmometar. Na osnovu njih napravljene su mašine koje imaju tastere za unošenje brojeva – kompometar ( Barouzova računska mašina ). Paskalina Aritmometar

n n Iako je u srednjem veku u Evropi nauka dosta nazadovala , konstruisane su mnoge važne sprave. Štamparska presa - Johan Gutenberg - omogućio je lakše kopiranje knjiga i znanje je postalo dostupnije. Neperove kosti – njima se moglo sabirati , množiti , čak i korenovati. Vilijem Otred – izumeo je klizajući lenjir koji omogućava različite aritmetičke operacije. Izrezbarena kost Abakus Štamparska presa

ELEKTROMEHANIČKI PERIOD n n U drugoj polovini 19. veka počinje da se koristi električna energija. U to doba sve naprave su koristile kombinacije komponenata elektromagnetnih i mehaničkih naprava – elektromehanički period. Koriste se elektromehaničke komponente , najčešće prekidači i releji. Herman Holerit je prvi napravio mašinu koja vrši automatsku obradu rezultata popisa stanovništva. Holeritova mašina za obradu podataka popisa stanovništva

Pojava elektronskih računskih mašina n Prvu potpunu elektronsku računsku mašinu napravili su Džon Atanasov i Kliford Beri koja se zvala ABC. Rešavala je sisteme linearnih jednačina i koristila je elektronske komponente. ABC računska mašina Džon Atanasov i Kliford Beri

Računari koji se mogu programirati n Prva mašina koja se mogla programirati nije bila računar – to je bio automatski razboj , koji je konstruisao Žozef Mari Žakar. Taj razboj je mogao da se programira uz pomoć bušenih kartica. Automatski razboj Diferencna mašina n n n Iako je Žakarov razboj mogao da se programira , on nije bio računar. Čarls Bebič u 19. veku osmislio je diferencnu mašinu (matematičke funkcije) i analitičku mašinu (prvi programirani računar). U pisanju programa Bebiču je pomagala Ada Lavlejs.

n n n * * Alan Ring prvi je pokazao šta računari mogu i šta nikada neće moći. Definisao je univerzalnu Tjuringovu mašinu , jednostavan teorijski računar. Prvi programabilni elektronski računari : Z 3 – Cuze – elektromehanički računar Kolos – Flaures ( 1940 -ih )- prvi programabilni elektronski računar (delimično) ; korišćen za razbijanje šifara ENIAC – Džej Eket i Džon Mokli – prvi potpuno programabilni elektronski računar EDVAC – Fon Nojman – razvio je ideju da se računar sastoji od procesora i memorije (računari Fon Nojmanovog tipa ili Fon Nojmanove arhitekture). Na njegovom konceptu su zasnovani današnji računari.

Put do današnjeg računara Prva generacija • • Prva generacija (1940 -ih i 1950 -ih) – koristila je vakuumske cevi kao osnovne elektronske elemente Unikatni računari EDVAC , Manchester Baby, Manchester Mark I, EDSAC, prvi komercijalni računar UNIVAC EDVAC računar UNIVAC računar

Druga generacija * Od kraja 1950 -ih do polovine 1960 -ih – koristila je tranzistore umesto vakuumskih cevi, izrađenih od poluprovodničkih elemenata ; takođe se koriste i magnetni diskovi i trake; • preteča današnjeg interneta; prve računarske igre; prvi programski jezici višeg nivoa; kompanija IBM dominira tržištem Prvobitne računarske igre

Treća generacija * Od polovine 1960 -ih do sredine 1970 -ih – zasnovana je na integrisanim kolima (mikročipovima) , sačinjenim od mnoštva tranzistora • Dominiraju mejnfrejm računari – veliki računari koji imaju mogućnost skladištenja i obrade velike količine podataka – koriste ih vlade • Kompanija IBM ima potpunu prevlast na tržištu – najznačajniji su računari serije IBM 700/7000 i kasnije IBM System/360 • Uveden je sistem deljenja vremena, koji raspodeljuje procesorsko vreme različitim korisnicima priključenim na računar u isto vreme • Mini-računari – prvi oblik ličnih računara – manji su i dostupniji ; kompanija DEC ih je najviše proizvodila Mejnfrejm računar DEC mini-računar

Četvrta generacija * Od sredine 1970 -ih – zasnovana je na visoko integrisanim kolima – hiljade kola su smeštene na silicijumski čip ; prvi mikro procesor – Intel 4004 • Uradi-sam računari – korisnik ih je sam sklapao – Mits Altair; Apple(već sklopljeni modeli) • Sredinom 1980 -ih – kućni računari , uglavnom za igranje igara (konzole) Commodore, Spectrum, Atari • Kućni računari – IBM stvara PC ; Apple stvara Macintosh – operativni sistemi MS DOS, MS Windows i Mac OS X • 1990 -ih – pojava i širenje interneta – Google, Yahoo i Amazon • 2000 -ih – pojavljuju se tableti, pametni telefoni (tehnološka konvergencija – spajanje funkcije 2 uređaja) i društvene mreže (Facebook, Twitter, . . . ) Prvi Macintosh račuanar Prvi PC računar

Radili : Luka Velimirov i Dejan Gojsović I-5