RAZVOJ INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA RAUNARSKE MAINE KALKULATORI Razvoj raunarskuh

RAZVOJ INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA RAČUNARSKE MAŠINE KALKULATORI

Razvoj računarskuh tehnologija u tesnoj je vezi sa razvojem matematike. Ljudi su oduvek imali potrebu da obavljaju matematičke operacije. U Africi u oblasti Išango pronađena je kost na kojoj su zarezima obeleženi brojevi prilično napredovano klasifikovani. Kasnije, kada su ljudi počeli da se bave trgovinom, povećali su potrebu za matematikom. Tada mastaju abakusi.

Mehanizam pronađen na Grčkom brodu Antikitera, čiji je značaj tek danas otkriven, bio je za to doba izuzetno napredna računarska sprava.

Danas kada koristimo pozicioni dekadni sistem računanje je mnogo lakše nego sa rimskim brojevima. Ovaj način zapisa brojeva razvijen je u Indiji a korišćen je u arapskom svetu. Persijski matematičar Al Horezmi opisao je postupak rada sa ovim brojevima, koje je kasnije u Evropu doneo Leonardo Fibonači. Al Horezmi Leonardo Fibonači

Zahvaljujući štamparskoj mašini knjige su mogle da se štampaju što je samim tim omogućilo šire obrazovanje, Tokom renesanse su se koristile razne analogne računarske sprave, na primer Neperove kosti čijim se slaganjem moglo sabirati, množiti pa čak i vaditi kvadratni koren. Neperove kosti Štamparska mašina Klizajući lenjir Jedan pronalazak zadrzao se toliko dugo da su ga čak i astronauti nosili na Mesec. Radi se o klizajućem lenjiru koji je izmislio Vilijem Otred i koji omogućava različite aritmetičke operacije nad realnim brojevima.

Prve uspešne mašine za računanje napravio je Blez Paskal koje se po njemu nazivaju praskaline (mogle su da sabiraju i oduzimaju cele brojeve. ) Početkom 18. veka nemački naučnik Godfrid Vilhem Lajbnic donekle je unapredio Paskalov dizajn i osmislio mašinu koja bi automatski da izvršava sve četiri aritmetičke operacije ali ni ona nije bila u potpunosti uspešno napravljena. Paskaline Godfrid Vilhem Lajbnic Blez Paskal

Na osnovu Lajbnicovih ideja Tomas de Kulmar je u 19. veku uspeo da napravi artimometar, spravu koja je uspešno izvodila sve četiri aritmetičke operacije. Naknadno su napravljene mašine koje su umesto zupčanika imale tastere za unošenje brojeva (komptometar ili Barauzova računarska mašina. )

U 19. veku ljudi počinju da koriste električnu energiju, pa se zbog toga ovaj period naziva elektromehaničkim. U to doba računarske mašine počinju da se prave od elektromehaničkih komponenata (prekidača i releja). Ističe se veoma usoešna mašna za automatsku obradu rezultata koju je napravio Herman Holerit.

Prva potpuna elektronska mašina realizovana je pre, ali nikada nije u potpunosti bila završena. Mašinu su u SAD napravili Džon Atanasov i Kliford Beri i zvala se ABC. Napravljena je da rešava sisteme linearnih jednačina i koristila je elektronske komponente i binarni brojevni sistem, ali se nije mogla programirati.

Današnji računari su univerzalni, odnosno mogu se programirati za izvršavanje potpuno različitih zadataka. Na samom početku 19. veka Žozef Mari Žakar osmislio je razboj koji je olakčao i automatizovao proces tkanja. Njegova ideja se koristila veoma dugo za ubacivanje programa i podataka u računare.

Čarls Bebidž je osmislio nekoliko računarskih mašina. Jedna od njih bila je diferencna mašina, koja je služio za tabeliranje vrednosti matematičkih funkcija. Neuporedivo značajnija je analitička mašina, koja je prvi ikada osmišljeni računar koji je bilo moguće programirati. Dakle računar a ne kalkulator u punom danačnjem smislu te reči. Imao je skladište za podatke i mlin (procesor) koji je mogao da izvrčava osnovne aritmetičke operacije.