Razvoj informacionih tehnologija Osnovi informatike 1 Razvoj raunskih

Razvoj informacionih tehnologija Osnovi informatike 1

Razvoj računskih sredstava Tokom razvoja civilizacije razvijala su se različita pomagala za obavljanje računskih operacija, koja se nazivaju računska sredstva. Sva računska sredstva se dele na: ◦ priručna ◦ poluautomatska ◦ automatska 2

Priručna računska sredstva -su naprave koje čovek rukom pokreće, u zavisnosti od operacije koju treba da obavi, a zatim vrši očitavanje rezultata. U ovu grupu spadaju razne vrste računaljki, kao što je drevni Abakus, nastao prema nekim izvorima 4000 ili 3000 godina pre nove ere u Kini ili Vaviloniji. 3

Abakus 9. 9. 2021. Razvoj informacionih tehnologija 4

Poluautomatska računska sredstva Kod ovih računskih sredstava čovek zadaje aritmetičku operaciju, koju zatim računsko sredstvo automatski izvršava. U ovu grupu spadaju mehanički i elektronski kalkulatori. Primer 1: Aritmetička mašina (Paskalina), 1642. , Blez Paskal (sabiranje) Primer 2: Gotfrid V. Lajbnic je unapredio Paskalinu (sve 4 aritmetičke operacije), 1674. 5

Paskalina (Aritmetička mašina) Blez Paskal 9. 9. 2021. Razvoj informacionih tehnologija 6

Automatska računska sredstva izvršavaju niz računskih operacija predviđenih programom. Primer: diferencijalna (1812) i analitička mašina (1837) koje je izumeo Čarls Bebidž, profesor matematike Kembridžskog univerziteta. 7

Diferencijalna i analitička mašina Diferencijalna mašina je bila mehanička mašina koja je izračunavala vrednost polinoma. 8

Analitička mašina je Bebidžova zamisao mašine koja je trebalo da služi za različita izračunavanja. Smatra se pretečom savremenih elektronskih računara jer ju je činilo pet logičkih komponenti: memorija, mlin(procesor), kontrola (program), ulaz i izlaz. Značajna je Bebidžva ideja da program upravlja radom računara. U tadašnjoj tehnologiji Bebidžova ideja nije mogla biti realizovana. 9

Bulova algebra Engleski matematičar Džordž Bul 1854. godine objavio je algebru iskaza u knjizi Zakoni mišljenja koja ima veliki značaj za razvoj savremenih računara. 10

Papirna (bušena) kartica Herman Holerit 1888. godine izumeo je bušenu karticu, na kojoj je bilo moguće registrovati slova i cifre. Njegov izum je korišćen pri obradi podataka iz popisa stanovništva 1890. godine u Americi. On je bio jedan od osnivača firme IBM. 11

Prvi elektronski računar - ENIAC 1945. godine u Americi konstruisan je prvi elektronski računar ENIAC (Electronic Numerical Integrator and Calculator). ENIAC se sastojao od elektronskih cevi, otpornika, kondenzatora i prekidača, dimenzija 10 x 20 m, 30 t, težak za održavanje, nepouzdan, koristio je bušene kartice, mašinski jezik, brzina sabiranja: 200 ms. 12

ENIAC 13

Džon fon Nojmanova arhitektura računara 1946. godine američki fizičar i matematičar izneo je kritiku ENIAC-a i opisao strukturu računara (koja se i danas koristi), koja podrazumeva 5 logičkih komponenti: ◦ Aritmetičko-logička jedinica ◦ Upravljačku jedinica ◦ Memorija ◦ Sistem za unos informacija ◦ Sistem za prikaz informacija 14

Prva generacija računara Računari građeni u tehnologiji elektronskih vakumskih cevi. Primeri: ENIAC, EDVAC, UNIVAC. Brzina: 10000 -20000 operacija u sekundi Primena: vojska, popis stanovništva. Završava se 1960. godine. Programski jezici: mašinski, simbolički 15

Elektronska cev 9. 9. 2021. Razvoj informacionih tehnologija 16

Druga generacija računara Računari građeni u poluprovodničkoj tehnologiji, gde je elektronsku cev zamenio tranzistor (otkriven 1948. godine) Brzina rada 100 000 operacija/sek Traje do 1965. godine. Računari su brži, pouzdaniji, manji, jeftiniji, troše manje struje, manje se zagrevaju. Programski jezici: COBOL, FORTRAN, ALGOL, LISP 17

Tranzistor 18

Treća generacija računara Računari se grade u tehnologiji integrisanih kola koja omogućava izgradnju znatno moćnijih računarskih sistema. Brzina rada 1 milion operacija u sekundi Predstavnici: Računari firme IBM Razvijaju se operativni sistemi, koriste se magnetne trake i doboši kao memorija. Skupi, nedostupni za masovnu upotrebu. Generacija se završava 1970. godine. Počinje era minijaturizacije računara. 19

Integralno kolo Džeka Kilbija 20

Četvrta generacija računara 1971. firma Intel napravila je prvi mikroprocesor Intel 4004. Na jednom čipu su integrisane hiljade elektronskih kola. Brzina rada računara 10 miliona operacija u sekundi. 1981. napravljen je prvi PC računar. Dolazi do razvoja računarskih mreža. 21

Peta generacija računara (nova era računara) Projekat razvoja računara pete generacije objavili su japanski naučnici početkom 80 ih godina. Teži se konstrukciji “inteligentnijih” računara od danas, korišćenju prirodnog jezika za komunikaciju između čoveka i računara. Planira se da kvantna, optička i bioelektronska tehnologija zameni elektronsku. 22