RAZVOJ INFORMACIONIH SISTEMA o Istorijski razvoj informacionih sistema

RAZVOJ INFORMACIONIH SISTEMA o Istorijski razvoj informacionih sistema može da bude podeljen na četiri perioda, na osnovu vrste informacionih sistema uvedenim u tom periodu.

RAZVOJ INFORMACIONIH SISTEMA o informacioni sistemi za obradu podataka (DP – Data Processing), o upravljački informacioni sistemi (MIS – Management Information Systems), o informacioni sistemi za podršku odlučivanju (DSS – Decision Support Systems) o ekspertni sistemi (ES – Expert Systems).

INFORMACIONI SISTEMI ZA OBRADU PODATAKA o Osnovna uloga ovakvih iformacionih sistema bila je prihvatanje i obrada poslovnih transakcija tako da se njihova najčešća primena sastojala u zameni ručne obrade mašinskom.

INFORMACIONI SISTEMI ZA OBRADU PODATAKA o Osnovni cilj je da se omogući prihvat velikog broja podataka. o U središtu pažnje kod DP sistema su piracy.

UPRAVLJAČKI INFORMACIONI SISTEMI o Upravljački informacioni sistem je mreža zasnovana na računarima a koja pruža odgovarajuće podatke rukovodstvu u svrhu donošenja odluka. o Upravljački informacioni sistemi su orijentisani ka informacijama.

INFORMACIONI SISTEMI ZA PODRŠKU ODLUČIVANJA o Osnovna karakteristika informacionih sistemi za podršku odlučivanju (DSS – Decision Support Systems) je da korisnik donosi poslovne odluke u interakciji sa izlaznim informacijama iz informacionog sistema o Centralno mesto u njima zauzimaju odluke.

EKSPERTNI SISTEMI o Ekspertni sistemi (Expert Systems) su najnovija rešenja u razvoju informacione tehnologije. o Oni su povezani sa nastankom veštačke inteligencije i razvijaju se kao jedan njen deo.

VEŠTAČKA INTELIGENCIJA o Veštačka inteligencija je termin koji je dodeljen nizu oblasti istraživanja koja se bave rastućom sposobnošću računara da izvršavaju zadatke kako to čovek radi. o Kao rezultat, očekuje se da ovakvi sistemi dostignu nivo perfomansi koji je uporediv sa nivoom eksperta za datu oblast problema.

EKSPERTNI SISTEMI o U izradi ekspertnog sistema učestvuje veći broj eksperata za oblast rešavanja problema i za softver. o Ekspertni sistemi su samoučeći tako da pamte dobra rešenja korisnika koja mogu da budu od interesa za obogaćivanje baze znanja sistema.

EKSPERTNI SISTEMI o Ekspertni sistemi se ne zasnivaju na bazi podataka već na bazi znanja. o Baza znanja odvojena je od baze odlučivanja. o Svaki ekspertni sistem veoma se lako menja a kao svoj obavezni deo sadrži objašnjenje odluke.

EKSPERTNI SISTEMI o Ekspertni sistemi pokrivaju specifičan domen ekspertize, sadrže bazu znanja organizovanu za korišćenje kao kolekciju pravila, a ne kao nepromenjljiv kod programa. o Rezultat razmišljanja prikazuju na jasan i razumljiv način.

EKSPERTNI SISTEMI o Kako je vreme primene veštačke inteligencije još uvek pred nama, ekspertne sisteme mogli bismo da definišemo kao „sisteme bazirane na znanju”.

INFORMACIONI SISTEMI I STRUKTURA INFORMACIJA SA ASPEKTA NIVOA ODLUČIVANJA o Savremeni poslovni informacioni sistemi razlikuju se od klasičnih informacionih sistema po strukturi informacija koja nije orijentisana na prikupljanje i obradu podataka već na donošenje poslovnih odluka.

UPRAVLJANJE INFORMACIONIM SISTEMIMA o Razvoj informacione tehnologije i informacionih sistema tokom poslednje tri decenije nametnuo je potrebu za razradom i implementacijom principa i metoda upravljanja informacionim sistemima.

UPRAVLJANJE INFORMACIONIM SISTEMIMA o Glavni cilj upravljanja informacionim sistemom jeste identifikacija, merenje i korekcija troškova i prihoda informacionih resursa.

UPRAVLJANJE INFORMACIONIM SISTEMIMA o Što se tiče troškova tu nema posebnih problema jer se troškovi lako identifikuju i iskazuju. o Na primer, razvoj softvera ili održavanje hardvera znače trošak informacionog sistema i problem se svodi na njegovo minimiziranje.

UPRAVLJANJE INFORMACIONIM SISTEMIMA o Kod prihoda stvar je daleko složenija. o Kao rezultat rada informacionog sistema, mogao bi se uzeti stepen realizacije težnji poslovnog sistema da ostvari što efikasnije, tačnije i kvalitetnije obavljanje svojih funkcija korišćenjem odabrane informacione tehnologije.

UPRAVLJANJE INFORMACIONIM SISTEMIMA o Ovaj kriterijum, iako iskazuje uspešnost funkcionisawa informacionog sistema veoma je teško primeniti u praksi, jer korisnici informacione tehnologije često subjektivno procenjuju vrednost informacija koje dobijaju i koristi pri donošenju upravqačkih odluka.

UPRAVLJANJE INFORMACIONIM SISTEMIMA o Metodološku osnovu za procenu performansi upravljanja informacionim sistemom čini profitna funkcija informacionog sistema koja podrazumeva utvrđivanje količine svakog informacionog resursa i svakog proizvedenog izlaza kao i njihovu međusobnu koordinaciju i kontrolu.

UPRAVLJANJE INFORMACIONIM SISTEMIMA o U praksi se primenjuju dva modela upravljanja informacionim sistemima. o Prvi je centralizovan model, gde se centralizovano određuje obim operacija, maksimum resursa i rezultata i gde centralni upravljač donosi sve odluke.

UPRAVLJANJE INFORMACIONIM SISTEMIMA o Kod drugog modela struktura upravljanja je decentralizovana i vrši se dekomponovanje upravljanja po pojedinim delovima informacionog sistema uz postojanje obaveznih veza prema centralnom upravljanju.

UPRAVLJANJE INFORMACIONIM SISTEMIMA o Kod primene bilo kog modela neophodno je održavati ravnotežu između primljenih informacija i dobijenih rezultata na osnovu tih informacija. o Ako se ravnoteža poremeti sistem će oscilirati i tražiti dodatne informacije a to znači i dodatne troškove.

NAČINI OBRADE PODATAKA U koncepcijskom smislu, u zavisnosti od potreba korisnika, postoje dva osnovna načina organizacije obrade podataka: o centralizovana obrada podataka, o distribuirana obrada podataka.

UPRAVLJANJE INFORMACIONIM SISTEMIMA o Kod drugog modela struktura upravljanja je decentralizovana i vrši se dekomponovanje upravljanja po pojedinim delovima informacionog sistema uz postojanje obaveznih veza prema centralnom upravljanju.

NAČINI OBRADE PODATAKA o Centralizovana obrada podataka obavlja se na jednom mestu — centralnom računarskom sistemu. o Distribuirana obrada podataka obavlja se pomoću dve ili više sistemskih komponenata unutar jednog sistema.

NAČINI OBRADE PODATAKA Kod obrade programa, uopšte, razlikujemo: o serijsko, i o paralelno izvršavanje programa.

NAČINI OBRADE PODATAKA Serijsko izvršavanje programa je ono kod kojega se programi u glavnoj memoriji računara izvršavaju jedan za drugim, odnosno, tek kada se jedan program izvrši do kraja, može da počne sa izvršavanjem sledeći program. Kada se u memoriji računara istovremeno nalazi i izvršava više programa, kažemo da je reč o paralelnom izvršavanju programa.

NAČINI OBRADE PODATAKA Na osnovu načina rada računarskog sistema postoje sledeći načini obrade: o serijska obrada (Batch Processing), o rad u raspoređenom vremenu (Time Sharing), o multiprogramiranje (Multiprogramming), o rad u realnom vremenu (Real Time).

SERIJSKA OBRADA (BATCH PROCESSING) o Programi koji treba da se izvrše unapred se pripremaju i učitavaju u računar onim redom kojim želimo da budu izvršeni.

RAD U PODELJENOM VREMENU (TIME SHARING) o To je tehnika obrade kod koje više korisnika imaju mogućnost da istovremeno raspodeljuju računarske resurse. o Ovakav način obrade obezbeđuje efikasnije korišćenje računarskog sistema, jer se svakom korisniku dodeljuje određen vremenski interval rada računara.

MULTIPROGRAMIRANJE (MULTIPROGRAMMING) o To je način rada računara kod kojeg je moguća istovremena obrada više programa koristeći mogućnost preklapanja operacija. o Na ovaj način su mnogo racionalnije iskorišćeni računarski resursi.

RAD U REALNOM VREMENU (REAL TIME) o Način rada računarskog sistema koji omogućava korisniku neposredan pristup potrebnim računarskim resursima u aktuelnom vremenskom trenutku. o Programi moraju biti sve vreme u glavnoj memoriji i spadaju u programe sa najvišim prioritetom i mogu da prekinu izvršavanje drugih programa.

SIMULTANA OBRADA (MULTIPROCESSING) o Obrada kod koje se zaista paralelno izvršava više programa, kod računarskih sistema koji imaju više aritmetičko– logičkih jedinica i snažnije upravljačke jedinice naziva se simultana obrada (Multiprocessing).

KARAKTERISTIKE INFORMACIONIH SISTEMA o Informacioni sistem mora da bude prilagođen poslovnom sistemu čiji je deo. o On mora da sadrži određene kvalitete da bi kao posebna celina unapredio uspešnost rada celog poslovnog sistema.

KARAKTERISTIKE INFORMACIONIH SISTEMA o Usklađenost ciljeva postojanja i razvoja informacionog sistema i poslovnog sistema, poštujući osnovne ekonomske principe – produktivnost, ekonomičnost, rentabilnost.

KARAKTERISTIKE INFORMACIONIH SISTEMA o Jedinstvenost i pristupačnost za sve korisnike informacionog sistema, radi njihovog brzog i efikasnog informisanja, odnosno, ovladavanja sistemom informacija proizvedenim funkcionisanjem informacionog sistema.

KARAKTERISTIKE INFORMACIONIH SISTEMA o Samoorganizovanost, odnosno sposobnost za samostalnu reorganizaciju radi prilagođavanja nastalim promenama kako u poslovnom sistemu tako i njegovom okruženju.

KARAKTERISTIKE INFORMACIONIH SISTEMA o Obezbeđivanje razvoja i nadgradnje informacionog sistema u okviru poslovnog sistema sa stanovišta svih osnovnih elemenata koji su osnovni u razvoju informacionog sistema (hardver, softver, organizacija i kadrovi).

KARAKTERISTIKE INFORMACIONIH SISTEMA o Integralnost tj. postojanje jedinstvene koncepcije oblikovanja i izgradnje informacionog sistema sa aspekta zahteva, karakteristika, ciljeva i principa funkcionisanja informaionog sistema kao celine.

KARAKTERISTIKE INFORMACIONIH SISTEMA o Sigurnost u podršci funkcije odlučivanja kao osnovnom pokazatelju efikasnosti informacionog sistema.