Raunarske mree Marko Petrovi Srednja kola Miloje Vasi

Računarske mreže Marko Petrović Srednja škola „Miloje Vasić“ u Velikom Gradištu

Šta je računarska mreža? • Skup uređaja(računara, telefona, tableta. . . ) međusobno povezanih komunikacionom opremom i snabdevenih odgovarajućim softverom, a u svrhu međusobne komunikacije i deljenja podataka. • Računari i drugi uređaji mogu biti povezani u istoj prostoriji, u istoj zgradi, u gradu ili širom sveta.

Zašto koristimo mreže? • Deljenje resursa : štampači, ploteri, mediji za arhiviranje podataka, hardver, softver, . . . • Deljenje informacija : brza i pouzdana isporuka podataka, elektronska pošta, HTTP, FTP, . . .

• Računarske mreže omogućavaju različite načine komunikacije između ljudi( e-mail, chat, socijalne mreže, audio/video pozivi. . . ) • Razmena različitih multimedijalnih i drugih sadržaja (audio i video sadržaja, slika, aplikacija. . . ) • „Online“ servisi (elektronska kupovina, e-bankarstvo. . . ) • Neki od problema sa računarskim mrežama su narušavanje privatnosti, zaštita autorskih prava, zloupotreba podataka, zaštita podataka. . .

Računarsku mrežu čine: • Mrežne stanice (hostovi) - uređaji koji se umrežavaju (računari, pametni telefoni, tableti. . . ) • Deljeni periferijski uređaji (štampač, skener. . . ) • Pasivni komunikacioni vodovi - žičani ili bežični • Aktivni mrežni uređaji - habovi (razvodnici), svičevi (skretnice, komutatori), ruteri (usmerivači). . . • Komunikacioni softver - drajveri, aplikacije.

Pasivni komunikacioni vodovi Njihova jedina uloga je da prenose elektromagnetne signale. Razlikujemo: • Kablovske (bounded): žice, kablovi, optička vlakna. . . • Bežične (unbounded): radio-talasi, mikrotalasi, infracrveni i drugi signali.

Kablovsko povezivanje Upredena parica • parični UTP ("unshielded") kablovi su oni koji se sastoje od upredenih bakarnih vlakana. Ovi kablovi su okolo zaštićeni polivinil omotačem, ali ne i metalnom košuljicom. • parični STP ("shielded") kablovi - su sa upredenim paricama kao i UTP, ali je oko svake parice zaštitni omotač, a onda dodatno spolja još i bakarna košuljica, te su stoga znatno otporniji na smetnje nego UTP kabl. • parični FTP ("foilded") kablovi su vrlo slični STP kablovima, ali imaju samo vanjsku košuljicu u obliku folije a ne i zaštitu oko svake parice.

Koaksijalni: • debeli ("thicknet") kablovi • prenos signala čak i do 500 metara • koristio se u većim zgradama i fabričkim kompleksima. • tanki ("thinnet") kablovi • savitljiviji i pogodniji za instalaciju • jeftiniji • domet iznosi 185 metara. • Sredinom takvog kabla prolazi centralni provodnik. Oko njega je izolator, pa onda spoljni provodnik u obliku metalne košuljice. Kabl je okolo zaštićen polivinil omotačem.

Optički ("fiber") kablovi - prenose podatke u obliku svetlosnih impulsa. • Oni su sačinjeni od vlakana sa centralnim staklenim jezgrom obavijenim staklenim omotačem. • Vlakna su zaštićena sa nekoliko slojeva zaštitne obloge. Kroz vlakna se prenosi svetlost (koju proizvodi laserska ili LED dioda). • Potpuno su otporni na bilo kakve elektro magnetne uticaje i najčešće čine osnovu tzv. kičmu (backbone) bilo koje ozbiljnije telekomunikacione mreže. • Brzine idu i do 1 gb/s. • Optička vlakna prenose podatke samo u jednom smeru, pa zato takvi kablovi imaju u sebi po dva optička vlakna.

Bežično povezivanje • Kratki domet • Infrared • Bluetooth • Srednji domet • Wi-fi tj. WLAN • Dugi domet • Satelitske veze • Mreže mobilne telefonije

Aktivni mrežni uređaji Komunikacioni uređaji se koriste za povezivanje računara preko komunikacionih kanala , osim u slučaju gde postoji direktna veza uspostavljena specijalnim kablom (tzv. Null modem kabl) To su: • Modemi • Kartice mrežnih adaptera • Ruteri (routers) • Komutatori (switches) • Habovi (hub) • PC Card (PCMCIA). Obično se koristi u notebook računarima. Može da sadrži mrežni adapter i/ili modem. • Multipleksori su uređaji koji omogućuju istovremeni prenos signala iz više izvora preko jednog komunikacionog kanala. • Mostovi (bridges) su uređaji koji služe da međusobno povežu dve LAN mreže, različite sa fizičke tačke gledišta ali slične po tehnologiji.

Mrežne kartice • Mrežne kartice su adapteri instalirani unutar kućišta, koji omogućavaju povezivanje računara na komunikacione linije. • Sa BNC konektorom (za 10 Base 2 ethernet mrežu) • Sa UTP konektorom (za 10 Base. T ethernet mrežu) • Sa oba konektora, kada se popularno zove "COMBO" karta.

• Mrežna kartica (en. Network card, NIC, network adapter) je deo koji se brine za komunikaciju računara preko računarske mreže. • Moderne matične ploče obično na sebi imaju integrisan mrežni čip i priključak, ali takođe postoje i mrežne kartice koje se ubacuju u PCI slot. • Danas postoje mrežne kartice u 10, 100, i 1000 (danas i više)Mbit/s (Megabit) verzijama, što označava propusnost podataka. Spaja se na Matičnu ploču preko PCI (Peripheral Component Interconnect) PCI Express (PCI-E) je noviji standard komunikacije između komponenti, predstavljen 2002. od strane Intel-a. Karakteriše ga veća brzina i propusnost od predhodnih standarda (ISA, PCI, AGP).

• Mrežna kartica može biti i bežična (wireless) pomoću koje se se podaci između dva ili više računara prenose pomoću radio frekvencija (RF) i odgovarajućih antena. Najčešće se koristi u LAN mrežama (WLAN), ali se u poslednje vreme sve više nudi i bežični pristup WAN mreži - internetu. • Wireless kartica može biti interna(PCI i PCMCIA) ili eksterna(USB). • Danas svi Lap. Top računari imaju integrisane mrežne i wirelles kartice.

Ruteri • Ruter ili mrežni usmerivač (engl. Router) je računarski uređaj koji služi za međusobno povezivanje računarskih mreža. On ima funkciju da za svaki paket podataka odredi putanju - rutu kojom treba taj paket da ide i da taj isti paket prosledi sledećem uređaju u nizu. • Ukoliko ruter omogućava i bežično povezivanje na njega, radi se o bežičnom ruteru - u žargonu vajrles ruter (engl. wireless router).

• Ruter je uređaj čiji su hardver i softver specijalizovani za namenu da povezuju više mreža. Oni prosleđuju saobraćaj sa globalnih na lokalne mreže i obratno. • Koriste se i za prosleđivanje poruka između lokalnih mreža. • Mogu da služe i za zaštitu mreže. • U malim lokalnim mrežama (LAN) ruter se obično postavlja da bude veza između same mreže i Interneta. • Zadatak routera je da poveže više uređaja kojima će dodeliti sopstvene Internet (IP) adrese. • Ruter se postavlja kao podrazumevani izlaz sa mreže (engl. Default Gateway).

Modem je skraćenica od modulacija i demodulacija. Modem je elektronski uređaj koji omogućava konverziju digitalnih signala, koje šalje računar, u signale prilagođene karakteristikama telefonskih ili kablovskih linija i obratno. Pored toga, modem obezbeđuje sve neophodne upravljačke funkcije koje regulišu tok podataka pri prenosu između računara. Externi modem Interni modem

Habovi (Hubs) • Hab je uređaj za povezivanje više uređaja u lokalnu mrežu. • Habovi prosleđuju sve pakete koji dođu do njih. • Najčešće se koriste u topologiji zvezde i njena su glavna odlika. • Kada se šalje, podatak se šalje jednom računaru, a hab ga prosleđuje svim računarima u mreži. Podatak prima samo jedan računar na osnovu odredišne adrese podataka.

Svičevi (Switches) • Svič prosleđuje pakete podataka samo odgovarajućem portu za određenog primaoca, što je utemeljeno na informacijama koje se nalaze u hederu (zaglavlju) paketa podataka. • Omogućavaju da više korisnika komunicira istovremeno. • Koristi se za mreže srednje veličine, jer je bolji i efikasniji od hub-a. • Switch daje računaru punu brzinu jedne konekcije (recimo 10 Mbps) ako je to moguće, dok računari prikopčani na hub dobijaju samo deo te konekcije što bi bilo neupotrebljivo ako bi se radilo o većem broju računara, pogotovu ako se radi o prenosu većih datoteka.

Repetitori (repeaters) • Repetitor je elektronski uređaj koji prima signale, pojačava ih i šalje dalje. Zahvaljujući tome, sigali mogu duže da putuju do prijemnika. • Repetitor se postavlja na mesto do kojeg signal dolazi u normalnom obliku, ali ga je potrebno pojačati da bi svoj put mogao nastaviti dalje prema drugom segmentu mreže. • Repetitori ne mogu ništa da prevode ili filtriraju.

Mostovi (Bridges) • Slični repetitorima, predstavljaju komunikacionu opremu koja povezuje dva segmenta iste mreže. • Kada dužina kabla potrebnog za formiranje mreže prelazi maksimalnu dozvoljenu vrednost, takva mreža se deli na dva ili više segmenata, čija je dužina manja od maksimalne, a međusobno se povezuju bridževima ili ripiterima. • U odnosu na ripiter, bridge predstavlja inteligentniji uređaj sa sposobnošću filtriranja saobraćaja.

• Danas se kućne i male kancelarijske mreže uobičajeno grade tako što se ADSL ili kablovski modem poveže sa multifunkcionalnim uređajem koji se obično naziva bežični ruter, a koji objedinjuje ruter, svič, bežičnu pristupnu tačku, DHCP server, NAT, Firewall. • Postoje i bežični ruteri koji u sebi objedinjuju i modem( kablovski, ADSL ili mobilni).

Komunikacioni softver • • • Korišćenje računarskih mreža nije moguće bez mrežnog softvera. Veoma je kompleksan i obuhvata različite slojeve: od sistemskog softvera niskog nivoa (npr drajver za mrežne kartice) do aplikativnog softvera (npr pregledač veba). Slojevitost znatno olakšava programiranje mrežnog softvera. Današnji OS već sadrže skoro sve nivoe mrežnog softvera, osim najvišeg – aplikativnog. Tako autori aplikativnog softvera ne moraju da brinu o detaljima mrežne komunikacije, već mogu da se koncentrišu na funkcionalnost aplikacije i na aplikativne protokole, dok za sve detalje nižih slojeva mogu da koriste usluge OS-a.

Arhitektura mreža Klijent-server • Klijent je računar koji koristi resurse mreže. • Server (snaga mreže) je računar koji sadrži resurse i stavlja ih na raspolaganje klijentima (file server, database server, aplication server, web server, mail server, print server, FTP server, backup server, game server. . . ). • Serveri i klijenti obično komuniciraju tako što klijent serveru šalje zahtev za određenu uslugu, server izvršava uslugu i šalje klijentu odgovor koji obično sadrži tražene rezltate.

Arhitektura mreža Peer-to-peer, P 2 P (mreža ravnopravnih uređaja) • • Svi računari imaju potpuno ravnopravnu ulogu. Svaki računar funkcioniše kao klijent i kao server. Ne postoji imenovan administrator za celu mrežu. Korisnik svakog računara odlučuje koji podaci sa njegovog računara se mogu deliti na mreži. Na primer Bit. Torrent ili Micro. Torrent su servisi za razmenu datoteka. U toku razmene svaki računar ima deo datoteke i svi uređaji razmenjuju delove koje imaju u tom trenutku.

Podela računarskih mreža Podela prema površini koju pokrivaju: • LAN (Local Area Network) - vezane su za jednu kompaniju, firmu, školu i sl. • WAN (Wide Area Network) - prisutne su na području jedne države, grupe država, kontinenta, • Globalna mreža - Internet. 26

Podela prema rasporedu čvorova u mreži – topologija mreže • Topologija mreže - Fizički raspored računara, kablova i drugih komponenti mreže: • • magistrala zvezda prsten kombinacije

Magistrala • Sastoji se od kabla koji se naziva stablo, kičma ili segment (engl. trunk, backbone) koji sve računare povezuje pravolinijski • Podaci se šalju svim umreženim računarima, ali informaciju prihvata samo onaj računar čija se adresa poklapa sa adresom kodiranom u signalu. • Terminator : to je komponenta koja se postavlja na svaki kraj kabla da bi se signal zaustavio. • Ako se kabl fizički preseče ili ako se jedan kraj isključi, u kablu nastaje prekid.

Zvezda • U topologiji zvezde, računari su povezani segmentima kablova sa centralnom komponentom koja se zove hab. • Signal se prenosi od računara koji ga šalje, kroz hab, do svih ostalih računara u mreži, a prihvata ga samo onaj čija je adresa na paketu. • Ako padne jedan računar ili se pokvari jedan kabl koji vodi do haba, u topologiji zvezde samo taj računar neće moći da šalje i prima podatke dok ostatak mreže normalno nastavlja sa radom.

Prsten • U topologiji prstena računari se kružno povezuju kablom i nema krajeva sa terminatorima. • Signal putuje po petlji u jednom smeru i prolazi kroz svaki računar. • Svaki računar se ponaša kao repetitor koji pojačava signal i šalje ga sledećem računaru. • Podaci u topologiji prstena predaju se uz pomoć "tokena" (oznake, znamenja. . . ). 30

Kombinacije – hibridna topologija • Kombinacija magistrale i zvezde • Kombinacija prstena i zvezde • Itd.

Podela prema tehnologiji prenosa podataka Komunkikacija u lokalnim mrežama obično se zasniva na tehnologijama: • Ethernet – žičanim putem. • WLAN – bežičnim putem. Tokom vremena je rasla brzina prenosa podataka kod obe navedene tehnologije, danas je preko 1 Gbps.

Mrežni slojevi i protokoli • Računarske mreže se organizuju u slojevima i komunikacija između viših slojeva se ostvaruje tako što se dostava poruka prepušta nižim slojevima. • Na višim slojevima nije potrebno da se poznaju detalji komunikacije na nižem sloju i obrnuto. • Pošiljaoci i primaoci na istom sloju moraju međusobno da se razumeju, što se postiže korišćenjem preciziranih protokola. • PROTOKOLI – pravila i konvencija po kojima se ostvaruje komunikacija, prenos podataka, odnosno paketa podataka, u određenom sloju.

Međunarodna organizacija za standardizaciju ISO je propisala sedmoslojni model mreža ISO/OSI (Open Systems Interconnection): • Aplikacioni sloj • Prezentacioni sloj • Sesioni sloj • Transportni sloj • Mrežni sloj • Vezni sloj • Fizički sloj Najznačajnija mreža današnjice, internet, je organizovan prema modelu TCP/IP (Transmission Control Protocol/Internet Protocol) i na njemu razlikujemo četiri osnovna sloja: • Aplikacioni sloj • Transportni sloj • Mrežni sloj ili Internet • Vezni sloj ili Datalink sloj (i fizički sloj) Mi ćemo razmatrati model TCP/IP.

Komunikacija na aplikativnom sloju Na ovom sloju komuniciraju različite aplikacije koriste mrežne usluge. Aplikacije međusobno razmenjuju poruke ne vodeći računa o nižim slojevima. Svaka aplikacija poštuje određeni protokol koji je specifičan upravo za nju, na primer: • HTTP/HTTPS (Hyper. Text Transfer Protocol / HTTP Secure) – za prenos informacija na vebu. • FTP (File Transfer Protocol) – za prenos datoteka. • SMTP (Simple Mail Transfer Protocol) – za slanje elektronske pošte. • IMAP (Internet Message Access Protocol) – za prijem elektronske pošte. • i slično.

Komunikacija na transportnom sloju • Transportni sloj vodi računa o paketima koji putuju od hosta do hosta. • Svaka poruka sa aplikativnog sloja se prosleđuje transportnom sloju, koji vrši njenu pripremu za dalje slanje korišćenjem usluga nižih slojeva. • Jedan od najbitnijih zadataka transportnog sloja je da svaku poruku podeli na manje pakete i da svaki paket nezavisno pošalje primaocu. Ovaj princip rada se naziva komutiranje paketa (packet switching). • Svaki paket se dopunjuje određenim informacijama koje su neophodne za uspešnu dostavu na odredište. Takav paket se uglavnom naziva segment. • Svakom paketu se dodaju posebni brojevi koji se nazivaju portovi i koji određuju aplikaciju kojoj će poruku biti prosleđena. • Portovi se zapisuju u obliku 16 -bitnih brojeva (65536 različitih portova). • Određeni portovi su standardizovani za najčešće korišćene aplikativne protokole. Na primer 80 i 443 za HTTP i HTTPS, 20 i 21 za FTP, 25 za SMTP, 143 za IMAP i slično.

Računar može istovremeno da učestvuje u više mrežnih komunikacija pa podela na pakete može da uzrokuje određene probleme. Na primer, paket može da se izgubi, paketi mogu stići u drugačijem redosledu nego što su poslati i slično. U zavisnosti od toga da li želimo postići veću pouzdanost ili brzinu komunikacije koriste se dva protokola: • TCP (Transmission Control Protokol) je pouzdaniji. Za svaki paket koji uspešno primi, primalac šalje potvrdu (ACK – acknowledgment) pošiljaocu, ako paket nije stigao šalje se ponovo. TCP kontroliše i brzinu toka podataka i zagušenje mreže, da se ne bi desilo da pošiljalac šalje podatke brše nego što primalac može da ih primi. Koristi se za prenos veb-strana, datoteka, elektronske pošte itd. • UDP (User Datagram Protocol) je brži, ne potvrđuje prijem, ne šalje ponovo pakete i slično. Koristi se za aplikacije u realnom vremenu, kao što je audio ili video komunikacija, online. TV, igre preko mreže itd. Port pošiljaoca(16 b) Port primaoca(16 b) Ostali podaci TCP/UDP zaglavlja Paket sa aplikativnog sloja TCP/UDP segment

Komunikacija na mrežnom sloju • Dva osnovna zadatka mrežnog sloja su adresiranje i rutiranje. • Adresiranje je neophodno da bi se mogli jedinstveno odrediti uređaji sa koga se poruke šalju i na koji se poruke dostavljaju i zbog toga svaki uređaj na mreži mora imati svoju jedinstvenu adresu. • Rutiranje podrazumeva određivanje putanje kojom će se podaci kretati kroz unutrašnjost mreže. • Osnovni protokol koji se koristi na mrežnom sloju je IP (Internet Protokol). • IPv 4 je danas najkorišćeniji protokol. IPv 6 je njegov naslednik, a IPX i Apple. Talk su se koristili kratko vreme. • Kada se paket (npr. TCP segment) sa transportnog sloja prosledi na mrežni, njemu se dodaje novo zaglavlje koje sadrži nekoliko informacija od kojih su najznačajnije adresa primaoca i adresa pošiljaoca. Tako formiran paket se zove IP Datagram.

Adresiranje • U današnjim mrežama se koriste tri različite vrste adresa: • DNS (Domain Name System) adrese, ili imena domena, • IP adrese, • MAC (Media Access Control) adrese. DNS • • • Sistem imena domena(DNS) uvodi adrese hostova (uglavnom servera) u tekstualnom obliku. Domeni se sastoje iz nekoliko delova, hijerarhijski organizovanih i razdvojenih tačkama. Na primer, domen www. ssvg. edu. rs ukazuje na to da se server nalazi u Srbiji (. rs ), da je u pitanju obrazovna institucija (. edu. rs ), da je u pitanju srednja škola u Velikom Gradištu (. ssvg. edu. rs ) – na ovom mestu može da stoji proizvoljno ime ako nije zauzeto, i da je u pitanju glavni veb-server ( www. ssvg. edu. rs ). Poslednji deo domena naziva se domen najvišeg nivoa (eng. top-level domain – TDL) i on ukazuje na državu u kojoj je registrovan ili na tip organizacije u čijem je vlasništvu domen. primeri: . org. net. edu. gov. mil. int. aero. rs. hu . uk

• • Domenima u Srbiji upravlja Registar nacionalnog internet domena Srbije. Domen se može registrovati (zakupiti na određeni period) kod ovlašćenih registara. • DNS predstavlja osnovu veb-adrese tj. URL-a (Uniform Resource Locator). Primer URL-a: http: //www. ssvg. edu. rs/naslovna/19_01_27 c. jpeg • Pošto su za funkcionisanje mrežne komunikacije potrebne numeričke a ne tekstualne adrese, svakom imenu domena pridružena je IP adresa koja se beleži na posebnom DNS serveru. • Pre nego što počne komunikacija na mrežnom sloju, softver koji podržava imena domena( npr internet pregledač u koji se unose URL) se obraća DNS serveru i od njega traži IP adresu na osnovu imena domena koje mu pošalje. (ovo se dešava na aplikativnom sloju). • Često je više servera uključeno u razrešavanje DNS upita. • Da bi se smanjila potreba za komunikacijom, i klijenti i serveri keširaju(čuvaju) informacije o domenima sa kojima su komunicirali u skorije vreme.

IP adrese • Svaka mrežna kartica ima svoju jedinstvenu hardversku, fizičku adresu, određenu tokom proizvodnje. Te adrese se nazivaju MAC adrese (eng. Media Access Control) i mogu se smatrati nepromenljivim. One se koriste na nižim slojevima ali nisu pogodne za rutiranje. • Preduslov za efikasno rutiranje je da svi uređaji u mreži imaju slične adrese i zbog toga je uveden sistem IP adresa koje nisu vezane za hardver, već se dodeljuju uređajima pri uključenju u mrežu. • IPv 4 adrese su 32 -bitni brojevi i predstavljaju se kao četiri dekadna broja od po bajt, tj. između 0 i 255. (primer: 192. 68. 1. 1). • Uređaji priključeni na internet dobijaju IP adrese. One mogu biti dodeljene statički (tako da uređaj ima fiksnu IP adresu kada god se priključi na internet) i dinamički (kada se uređaju dodeljuje neka slobodna IP adresa svaki put kada se priključi na internet, pri čemu nema garancije da će svaki put dobiti istu adresu). Statičke adrese su neizbežne u nekim slučajevima (npr. adrese servera). Ipak najčešće je poželjnija dinamička dodela IP adresa jer se smanjuje mogućnost grešaka usled pogrešno podešenih statičkih adresa.

• Dinamička dodela IP adresa zasniva se na protokolu DHCP (eng. Dynamic Host Configuration Protocol). • Jedan ili više uređaja u mreži (rutera ili računara) igraju ulogu DHCP servera, i kada se uređaj priključi u mrežu on šalje zahtev da mu se dodeli IP adresa. DHCP server mu šalje neku od slobodnih adresa iz skupa adresa koje održava. ( i uglavnom još neke parametre kao što je adresa DNS servera ili adrese podrazumevane izlazne kapije – gateway) • Izlazna kapija ili gejtvej (eng. gateway) je posebno određen ruter koji se koristi kada paket podataka treba poslati van mreže – „u svet“. • • Svi uređaji u istoj mreži dele zajednički početak IP adrese. Na primer, jednu mrežu mogu da čine uređaji sa adresama od 200. 150. 100. 0 do 200. 150. 100. 255. U ovom primeru prva 24 bita daju adresu mreže, a poslednjih 8 bitova adresu unutar mreže. U tzv. CIDR notaciji ovo bi označili kao 200. 150. 100. 75/24. Drugi način je da se uz adresu 200. 150. 100. 75 navede mrežna maska (eng. subnet mask) 255. 0 • • •

• U okviru svake mreže dve IP adrese imaju specijalnu namenu. Prva adresa (npr. 250. 100. 0) smatra se adresom mreže i ne preporučuje se da se istovremeno koristi za adrsu nekog uređaja u mreži. Posednja adresa (npr. 250. 100. 255) koristi se tako što se svaka poruka poslata na tu adresu dostavlja svim uređajima unutar mreže i naziva se adresa za javno emitovanje (eng. broadcast address). • DA bi se sprečili problemi koji su nastali zobg neracionalne raspodele adresa neke IP adrese su proglašene za privatne adrese. Zbog toga mnogi računari u brojnim mrežama mogu istovremeno da imaju adrese istog oblika (npr. 192. 168. 0. 1). Privatne adrese se koriste za komunikaciju u lokalnoj mreži. • Kada uređaj u lokalnoj mreži hoće da komunicira sa nekim uređajem van lokalne mreže, ruter u mreži (gateway) menja privatnu adresu pošiljaoca svojom javnom IP adresom i šalje paket primaocu. Kada odgovor stigne do rutera, on zamenjuje adresu primaoca( njegovu javnu adresu) privatnom adresom uređaja koji je poslao zahtev i prosleđuje mu odgovor. • Ova tehnika se zove prevođenje mrežnih adresa (network address translation – NAT).

Rutiranje • U širim mrežama, kakv je internet, postoji veliki broj povezanih rutera. Svaki od njih je povezan sa jednim ili više uređaja (rutera, svičeva, servera, klijenata) kojima može da prosleđuje pakete koje dobije. • Uloga rutera u mreži je da na osnovu IP adrese primaoca i pošiljaoca odredi kome od nekoliko povezanih čvorova treba proslediti paket da bi on efikasno stigao do odredišta. To se ostvaruje pomoću tabela rutiranja koje su zapisane u njihovoj memoriji. • Tabele rutiranja sadrže spisak mrežnih adresa različitog nivoa hijerarhije i podatke na osnovu kojih odlučuje o tome kojem od povezanih uređaja da prosledi paket koji se šalje. • Kvalitet rutiranja prvenstveno zavisi od toga kako su određene tabele rutiranja. One mogu biti izgrađene statički( kad administrator ručno zadaje pravila) ili, što je mnogo češći slučaj, dinamički (automatski na osnovu podataka o vezama primenom određenih algoritama).

Komunikacija na veznom sloju Uređaji (ruteri) na mrežnom sloju problem komunikacije svode na zadatak da se IP datagram prenese: • sa jednog rutera na drugi • sa jednog uređaja na drugi u okviru lokalne mreže Ovaj zadatak se rešava na veznom sloju. • IP datagram se obmotava dodatnim podacima i kreiraju se okviri (frame) • Potrebno je sprečiti izmenu podataka prilikom mrežnog prenosa (preskakanje bitova, izmena bitova, ponavljanje, . . . ) • Na kraj okvira dodaje se sekvenca za proveru okvira: • omogućava primaocu da proveri da li je došlo do greške • neke greške se mogu ispraviti • Moguće je detektovati i ispraviti složenije greške korišćenjem sekvenci od više bitova, kodiranih kodovima za otkrivanje i ispravljanje grešaka.

• Ruteri u unutrašnjosti obično povezani tačka na tačku (point-to-point). • Ruteri u unutrašnjosti Interneta koji spajaju velike mreže povezani su brzim vezama (najčešće optičkim). • Kućni ruter je najčešće direktnom vezom (preko modema, a zatim telefonskog ili koaksijalnog kabla) povezan sa ruterom dobavljača Interneta. • Preko direktnih veza podaci se prenose korišćenjem protokola PPP (point-to-point protocol) – podaci se šifriraju i kompresuju. • U okviru lokalne mreže komunikacija se zasniva na tehnologijama: • Ethernet (žičano povezivanje) • Wi-Fi (bežično povezivanje)

Adresiranje na veznom sloju • Na veznom sloju koriste se MAC adrese • Predstavljaju se pomoću 48 bita • Zapisuju se u obliku 6 dvocifrenih heksadekadnih brojeva (primer: 2 c: d 4: 44: a 8: be: 3 b) • Na početak okvira dodaju se MAC adresa primaoca i pošiljaoca. • Ako se u okviru nalaze IP datagrami, tada on sadrži i IP adrese primaoca i pošiljaoca, ali one se na ovom nivou ne analiziraju. • MAC adresa i IP adresa mogu da se odnose na različite uređa �je: • na uređ �aj koji će proslediti datagram dalje i • na krajnje odredište

okvir (frame)

Komunikacija na najnižem sloju • U nekim modelima ovaj sloj se izdvaja kao poseban fizički sloj. • Brine samo o tome kako preneti pojedinačne bitove između dva susedna čvora komunikacije. • Na ovom sloju se ne razmatra šta ti bitovi predstavljaju, odakle su krenuli, niti kuda putuju. • Fizički sloj se bavi samo načinom na koji se podaci prenose između direktno povezanih uređaja, bez sagledavanja celine komunikacije.

Povezivanje na internet • Kućni i poslovni računari povezuju se na Internet korišćenjem usluga dobavljača interneta, tj. internet provajdera (internet service providers, ISP). • Provajderi omogućavaju uključivanje računara i manjih mreža u njihove mreže koje su već povezane sa Internetom. • Danas se uređa �ji povezuju na Internet korišćenjem širokopojasnog pristupa (broadband internet access). • Načini povezivanja: • ADSL pristup preko telefonskih linija. • pristup preko linija kablovske televizije (HFC). • pristup preko mreže mobilne telefonije. • Brzina preuzimanja podataka od nekoliko Mbps do nekoliko stotina Mbps, brzina slanja manja - do 10 Mbps.

Povezivanje u lokalnu mrežu • Priključivanje uređaja u postojeću lokalnu mrežu je obično vrlo jednostavno. • Veza se ostvaruje povezivanjem sa odgovarajućim pristupnim mrežnim uređajem (hab, svič, ruter ili bežična pristupna tačka). • Najčešće nakon priključivanja kabla mreža može odmah da se koristi. Mreže koje imaju posebnu zaštitu traže odgovarajuća dodatna podešavanja parametara (šifre itd). • Za bežično povezivanje koristi se bežična pristupna tačka (koja je često bežični ruter). • Korisnik na svom uređaju bira mrežu na koju će se priključiti i eventualno unosi parametre pristupa. • Najčešće operacije u lokalnim mrežama su pristup i deljenje foldera i dokumenata na udaljenim računarima.