RASPOLAGANJE U DOZVOLJENE SVRHE RASPOLAGANJE U DOZVOLJENE SVRHE

RASPOLAGANJE U DOZVOLJENE SVRHE

RASPOLAGANJE U DOZVOLJENE SVRHE I OSNIVANJE ZADUŽBINE • Zakon poznaje mogućnost osnivanja – Nesamostalne zadužbine (fonda). Nema svojstvo pravnog lica već se deo zaostavštine, odn. stvar ili pravo ostavlja već postojećem pravnom licu sa nalogom da se ta imovina upotrebi u dozvoljene svrhe. – Samostalne zadužbine. Ima svojstvo pravnog lica. Pretpostavke: • Da je zaveštalac u testamentu odredio osnivanje zadužbine • Da je zaveštalac odredio sredstva (imovinu) za tu namenu • Da je u testamentu određen dozvoljeni cilj koji će se tom imovinom postići 2 Prof. dr Velisav Marković

POSTAVLJANJE USLOVA I ROKOVA • USLOV je neizvesna okolnost od čijeg ispunjenja ili neispunjenja zavisi dejstvo testameta. – Odložan, odlaže pravno dejstvo testamenta dok ne nastupi određena činjenica od koje uslov zavisi – Raskidan, položaj naslednika ili legatara zavisi od toga da li će se raskidni uslov ostvariti Uslovi su ništavi ako su: – Protivni prinudnim propisima, javnom poretku i dobrim običajima – Nemogući, nerazumljivi i protivrečni – Ako je uslov ostvaren pre ost. smrti ako iz testamenta ne sledi da uslov treba ponoviti 3 Prof. dr Velisav Marković

POSTAVLJANJE USLOVA I ROKOVA • ROK je protek vremena ili određeni trenutak u vremenu čijim nastupanjem jedno lice postaje ili prestaje biti naslednik ili legatar. Mogu biti – Odložni – ako od njegovog nastupanja zavisi sticanje naslednih prava ili legata – Raskidni – ako njegovim nastupanjem prestaju nasledna prava ili prava na osnovu legata 4 Prof. dr Velisav Marković

POSTAVLJANJE USLOVA I ROKOVA • PRAVNO STANJE DO OSTVARENJA ODLOŽNOG USLOVA ILI PROTEKA ROKA – ZON ne poznaje institut “ležeće zaostavštine” – Za vreme pendencije (perioda do ispunjenja uslova ili nastupanja roka) zaostavština pripada zakonskim naslednicima na uživanje (plodouživanje) – Ako se odložni uslov ostvari ili je istekao rok postavljeni naslednik postaje naslednik po samom zakonu ako testamentom nije određeno što drugo. Plodouživalac zaostavštine je dužan istu predati testamentom postavljenom nasledniku – Ako se odložni uslov ne ostvari, a testamentom nije što drugo određeno, zaostavštinu nasleđuju zakonski naslednici 5 Prof. dr Velisav Marković

POSTAVLJANJE USLOVA I ROKOVA • PRAVNO STANJE AKO JE NASLEDNIK POSTAVLJEN POD RASKIDNIM USLOVOM ILI ROKOM – Za vreme pendencije zaostavština (legat) pripada na uživanje tom nasledniku ili legataru (od momenta smrti zaveštaoca). – Naslednik, postavljen pod uslovom ili rokom, odgovara za ostaviočeve dugove, legate i naloge samo stvarima i pravima iz zaostavštine – Ako se raskidni uslov ostvari ili raskidni rok istekne zaostavštinu u svojinu nasleđuju ostaviočevi zakonski naslednici ako iz testamenta ne sledi što drugo. – Ako se raskidni uslov ne ostvari naslednici ili legatari postaju definitivno naslednici ili legatari 6 Prof. dr Velisav Marković

NALOG • NALOG je teret koji zaveštalac postavlja testamentarnom nasledniku ili legataru • Nalog može imati za predmet neke moralne i neke lične interese za korisnika • Ništavi su nalozi protvni prinudnim propisima, javnm poretku i dobrim običajima • Punovažni su samo mogući, razumljivi, jasni nalozi 7 Prof. dr Velisav Marković

NALOG • DEJSTVA NALOGA – korisnici naloga nisu u obligacionom odnosu sa naslednikom ili legatarom. Ako zainteresovano lice ne dobije korist sadržanu u nalogu, nalog ima dejstvo ostvarenja raskidnog uslova tako da lice opterećeno nalogom prestaje biti testamentarni naslednik. Tada zaostavštinu nasleđuju zakonski naslednici. • Gubitak naslednih prava ili prava na legat ne nastaje po sili zakona nego presudom parničnog suda 8 Prof. dr Velisav Marković

ODREĐIVANJE IZVRŠIOCA TESTAMENTA • Izvršioca testamenta postavlja testator a ako nije ostavljen ili se ne primi dužnosti, izvršioca može postaviti sud ako nađe da je to neophodno a naročito ako je zaveštalac odredio naloge, uslove ili rokove. • Izvršilac može biti bilo koje poslovno sposobno lice. • Izvršilac ima svojstvo specifičnog zakonskog zastupnika zaveštaoca i može biti generalni izvršilac ili specijalni izvršilac (pojedinih odredbi testamenta) • Kada sud određuje izvršioca određuje i obim ovlašćenja • Izvršilac polaže sudu račun o svom radu i ima pravo na nagradu i naknadu troškova 9 Prof. dr Velisav Marković

TUMAČENJE TESTAMENTA • TUMAČENJE je istraživanje značaja i dejstva odredaba testamenta o kojima između naslednika postoji nesaglasnost da bi se utvrdila namera zaveštaoca. • Primenjuju se opšta i posebna pravila • OPŠTA PRAVILA – Odredbe testamenta treba tumačiti prema pravoj nameri zaveštaoca – Ako se ne može utvrditi namera zaveštaoca važi supsidijarno pravilo da se testament tumači u smislu koji je povoljniji za zakonske naslednike ili one kojima je naložena kakva obaveza – Sve odredbe testamenta imaju odgovarajuće dejstvo te se ne mogu izostavljati – Nejasne odredbe se tumače s obzirom na tekst celog testamenta 10 Prof. dr Velisav Marković

TUMAČENJE TESTAMENTA • POSEBNA PRAVILA – Kad je u testamentu određen jedan naslednik a nije određen njegov deo ta odredba se tumači da je on jedini naslednik na celokupnoj ostavini – Ako je samo jednom nasledniku ostavljen alikvotni deo nasleđa pripada mu samo taj deo dok preostali deo nasleđuju zakonski naslednici – Ako je ostavio više naslednika a nije odredio i njihove nasledne delove zaostavština se deli na onoliko jednakih delova koliko ima naslednika – Kad zaveštalac postavi više naslednika i odredi im nasledne delove koji ne iscrpljuju celokupnu zaostavštinu, ostatak nasleđuju zakonski naslednici – U slučaju da ništa ne preostane naslednicima čiji deo nije određen delovi naslednika sa određenim delom srazmerno se smanjuju sve dok naslednici s neodređenim delom ne dobiju deo koji je jednak delu naslednika čiji je određen deo najmanji ili kad su određeni delovi naslednika jednaki tada se smanjivanje vrši sve dok svi postavljeni naslednici ne dobiju jednake delove 11 Prof. dr Velisav Marković

NEVAŽNOST TESTAMENTA § Nevažeći testament je onaj koji ne proizvodi pravno dejstvo zbog toga što mu nedostaje neka od pretpostavki određena zakonom. § NIŠTAV TESTAMENT je delimično ili potpuno ako je u suprotnosti sa § Prinudnim propisima § Javnim poretkom § Dobrim običajima § Posebni razlozi: lica koje nije navršilo 15 godina, koje je bilo potpuno lišeno poslovne sposobnost, falsfikovani testament 12 Prof. dr Velisav Marković

NEVAŽNOST TESTAMENTA • Delimična ništavost: – Ništava je odredba testamenta kojom zaveštalac određuje naslednika svom nasledniku ili legataru – Ništava je odredba kojom zaveštalac svom nasledniku ili legataru zabranjuje da otuđi stvar ili pravo koje mu je ostavio – Ništava je odredba testamenta kojom se zabranjuje ili ograičava deoba nasledstva – Ništave su odredbe sudskog, konzularnog, međunarodnog, brodskog i vojnog testamenta kojima se nešto ostavlja sudji, odn. ovlašćenom licu kao i supružnicima, precima, potomcima, braći i sestrama tih lica – Ništave su odredbe pisanog testamenta pred svedocima, sudskog, konzularnog, međunarodnog, brodskog i vojnog testamenta kojima se nešto ostavlja testametarnim svedocima kao i supružnicima, precima, potomcima, braći i sestrama svedoka. . – Na ništavost se može pozvati svako zainteresovano lice a pazi i sud po sl dužnosti 13 Prof. dr Velisav Marković

NEVAŽNOST TESTAMENTA • RUŠLJIV TESTAMENT je oblik nepunovažnog testamenta kojim se povređuju pojedinačni interesi. Nedstaci ovog testamenta nisu neotklonjivi i od volje lica koje ima pravni interes zavisi da li će testament poništiti ili konvalidirati. • RAZLOZI RUŠLJIVOSTI – Ako je testator u trenutku sačinjavanja bio nesposoban za rasuđivanje – Mane volje. Rušljiv je testament sačinjen pod uticajem prinude, pretnje i prevare ili zablude o činjenicama koje su zaveštaoca pobudile da sačini testament – Kršenje oblika (forme) testameta. Rušljiv je testamet koji nije sačinjen u obliku i pod uslovima određenim zakonom • ROK ZA PONIŠTAJ – Subjektivni rok od jedne godine od saznanja za postojanje uzroka rušljivosti a najkasnije u roku od 10 godina od proglašenja testamenta a prema nesavesnom licu u roku od 20 gdina od proglašenja testamenta • KONVALIDACIJA nastupa ako nije zahtevano poništenje u 14 roku Prof. dr Velisav Marković

OPOZIV TESTAMENTA • Opoziv je oduzimanje dejstva u potpunosti ili delimično punovažno sačinjenom testamentu voljom zaveštaoca • Može ga opozvati sve do smrti u bilo kom obliku u kome se testament može sačiniti • Pretpostavke za sačinjavanje su iste i za opoziv testamenta • Načini opoziva testamenta – Izričito, prećutno, konkludentnom radnjom, uništenjem pisane isprave 15 Prof. dr Velisav Marković

ČUVANJE TESTAMENTA • Način čuvanja zavisi od volje testatora • Može ga sam čuvati, predati na čuvanj pravnom ili fizičkom licu ili ga predat sudu ili javnom beležniku • Čuvanje u sudu. Sud sastavlja zapisnik o prijemu isprave na čuvanje. Stavlja se u poseban omot, pečati i čuva odvojeno od ostalih spisa. Ako je isprava predata otvorena a nije sačinjena u sudu, sud će je pročitati zaveštaocu i ukazati na eventualne nedostatke zbog kojih testament ne bi bio punovažan. Isprava će se vratiti podnosiocu na njegov zahtev. 16 Prof. dr Velisav Marković

HVALA NA PAŽNJI! 17 Prof. dr Velisav Marković