Rano iskustvo Platon 428 348 p n e

Rano iskustvo

• Platon (428. -348. p. n. e. ): Prvi korak je najvažniji, naročito kada se radi o mladim i nežnim osobama. To je vreme kada se one formiraju i kada svaki utisak koji im priredimo ostavlja trajni trag. • Kvintilijan (35 -100 n. e. ): Po prirodi smo najuporniji u onome što smo upili u detinjstvu, kao što miris kojim se impregniraju lađe dok su nove ostaje u njima. . . • Džon Lok (1632 -1704): Mali ili gotovo neosetni utisci iz našeg ranog detinjstva imaju vrlo važne i trajne posledice

• J. B. Votson (1928): Kada dete napuni tri godine, već je postavljen čitav njegov emocionalni plan, kao i njegova emocionalna dispozicija. • S. Frojd (1949): Izgleda da se neuroze dobijaju samo u ranom detinjstvu (do šeste godine). . . psihološki, dete je otac čoveka

Značaj ranog iskustva • Psihoanaliza • Teorije učenja

Psihoanalitički pristup izučavanju značaja ranog iskustva • Značaj ranog detinjstva kao formativnog perioda u razvoju ličnosti i karaktera Frojdova teorija razvoja ličnosti • Posledice ranog negativnog iskustva po mentalno zdravlje i funkcionisanje ličnosti Afektivno lišavanje Hospitalizam

• Džon Bolbi: Afektivna vezanost (attachment)- odnos između deteta i roditelja koji se uspostavlja tokom prvih meseci života na osnovu urođene potrebe deteta za kontaktom • Rene Špic: Hospitalizam-negativne psihofizičke posledice afektivnog lišavanja usled hospitalizacije ili odvajanja uopšte

Istraživanje značaja ranog iskustva u okviru teorija učenja • Utiskivanje • Izlaganje draži (držanje u ruci, elekrični šokovi) • Senzorno lišavanje

Klasična teza o ranom iskustvu (nikla u okviru psihoanalize i teorija učenja) 1. Period ranog detinjstva predstavlja senzitivni ili kritični period razvoja 2. Efekti ranog iskustva su trajni i ireverzibilni 3. Efekti ranog iskustva su globalni (opšti)

Klark i Klark : Rano iskustvo, mit ili činjenica • Klarkovi analiziraju tri grupe studija: 1. Studije na deci odrasloj u uslovima ekstremno teškog socijalnog lišavanja (izolacije) 2. Studije o razvoju domske dece i dece gajene u porodici ali u krajnje nepovoljnim uslovima 3. Studije o delovanju kompenzatornih programa -

Studije na deci odrasloj u uslovima ekstremno teškog socijalnog lišavanja (izolacije) -Psiholingvistička studija jednog modernog divljeg deteta, S. Kertis- potvrđuje ireverzibilno negativno dejstvo ranog jezičkog lišavanja - Studija blizanaca ; J. Koluhova – ukazuje da su efekti ranog negativnog iskustva nadoknadivi

Studije o razvoju domske dece i dece gajene u porodici ali u krajnje nepovoljnim uslovima • Deca iz Kreša u Libanu, Denis – rano detinjstvo (prve dve godine) je kritičan period za razvoj inteligencije • Gvatemalska studija, Kegan – efekti ranog iskustva su nadoknadivi

Dejstvo kompenzatornih programa • Efekte treba tumačiti u kontekstu sadržaja primenjenih programa i testova evaluacije • Efekti su bolji u domenima u kojima je stepen početnog zaostajanja manji • Dugotrajni programi dodatne stimulacije daju bolje efekte od kratkotrajnijih • Efekti su bolji što je raniji uzrast na kome se počinje sa primenom programa