Rakovi Crustacea Stonoge Myriapoda Rakovi Crustacea Rakovi predstavljaju

Rakovi ( Crustacea ) Stonoge ( Myriapoda )

Rakovi (Crustacea) Rakovi predstavljaju jedan od podtipova tipa zglavkara. Jako su brojni ; opisano je blizu 40. 000 vrsta. U ogromnoj većini su vodeni organizmi. Najviše ih ima u morima, gde žive od obala do najvećih dubina. Naseljavaju i sve vrste slatkih voda. Samo se mali broj vrsta adaptirao na život na kopnu u izrazito vlažnim sredinama.

Većina rakova vodi slobodan način života, neki su sesilni, a postoji i manji broj parazitskih vrsta (parazitiraju na gotovo svim vrstama životinjama). U gornjim slojevima vode žive, kao sastavni delovi planktona, brojni su sitni rakovi ciklopsi i dafnije; dafnije ciklopsi u morima, a dafnije u slatkim vodama. U gornjim slojevima vode žive i druge, krupnije vrste rakova, koji su glavni sastojak u ishrani kitova.

Na dnu žive jastozi i krabe u slanoj, i rečni rak u slatkoj vodi, a na kopnu, ali samo na vlažnim mestima, žive mokrice

Rakovi su po veličini i građi veoma raznoliki, ali je za sve njih zajedničko da imaju dva para antena, da su im ekstremiteti račvasti i da imaju škrge kao organe za disanje. Različite su boje (boja potiče od pigmenta u kutikuli ili epidermisu) i različite veličine (od 1 mm do 80 cm).

Telo im je jasno izdeljeno na tri regiona: glavu, grudi i trbuh. Glava je građena iz šest segmenata koji su manje ili više međusobno srasli. Broj segmenata grudi i trbuha veoma je raznolik i nestabilan čak i unutar iste vrste; samo je kod viših rakova stalan i iznosi dvadeset. Kod većine rakova jedan ili više grudnih segmenata spaja se sa glavom u zajednički glavenogrudni deo. Bokovi i leđne strane nekih ili svih segmenata tela izrastaju u čvrste pločice, koje su naročito snažno razvijene na zadnjem segmentu glave; često se izdužuju unazad obrazujući karapaks, koji ima zaštitnu ulogu.

prve antene druge antene noge glavenogrudni deo repna lepeza trbuh

Prema položaju na telu ekstremiteti mogu da budu: glaveni (predusni i usni) i trupni (grudni i trbušni). Glaveni ekstremiteti su prve i druge antene (najčešće funkcionišu kao čulni organi), mandibule i dva para maksila (pretežno imaju ulogu u ishrani). Grudni ekstremiteti služe za kretanje. Mogu biti i modifikovani i tada imaju ulogu u ishrani. Abdomalni segmenti nemaju uvek ekstremitete; kod viših rakova uvek su prisutni. Većinom su prilagođeni za plivanje (pokriveni su gustim dlačicama). Kod nekih su modifikovani u organe za disanje ili za razmnožavanje. Ekstremiteti rakova su u osnovi dvograni. Sastavljeni su iz jednog osnovnog dela sa koga se nastavljaju dve grane: unutrašnja i spoljašnja. Svaka od ovih grana može biti sastavljena iz jednog ili više članaka.

Ishrana : mogu biti grabjlivice, lešinari, a ima i biljojeda. Postoje i parazitske vrste čiji su usni ekstremiteti modifikovani za bušenje i sisanje biljnog ili životinjskog tkiva, dok rakovi koji su u unutrašnji paraziti hranu uzimaju celom površinom tela. Varenje: - u prednjem crevu se obrazuju razna zadebljanja koja služe za drobljeje hrane lil filtliranje vode. U srednjem crevu postoji crevna žlezda - jetra u kojoj se stvaraju enzimi za varenje. Disanje: - sitni rakovi dišu čitavom površinom tela - krupni rakovi dišu preko škrga Transportni sistem: otvorenog tipa. Srce se nalazi na onom regionu tela na kom su i škrge. Izlučivanje: preko žlezda (izmenjene metanefridije) koje se nalaze u osnovi antena i maksila.

Nervni sistem: lestvičast; kod složenijih vrsta može doći do srastanja ganglija što dovodi do skraćivanja nervne lestvice. Čulni organi: brojne dlačice koje reaguju na mehaničke, hemijske i temperaturne promene, organi za ravnotežu i oči koje mogu biti: - proste i - složene (facetovane) oči koje su sastavljene iz velikog broja jedinica od kojih svaka stvara sopstvenu sliku dela predmeta. Slaganjem slika stvara se lik predmeta. Ovakvo viđenje se naziva mozaično viđenje. Razmnožavanje: polno; većinom su odvojenih polova. Većina ima i larveni stupanj u razviću (čak više larvenih stupnjeva).

Stonoge (Myriapoda) Stonoge i insekti predstavljaju jedan podtip (Uniramia) tipa zglavkara. Poznato je oko 11. 000 vrsta. Isključivo su suvozemni organizmi. Uglavnom su noćne životinje koje izbegavaju dnevnu svetlost; kriju se pod korom, kamenjem, a u potragu za hranom izlaze noću. Naročito su brojne u toplijim predelima.

U opalom lišću čest je gujin češalj koji nema otrovne žlezde, već se u slučaju opasnosti sklupča. Po stanovima se može naći kućna stonoga.

Najveća stonoga na našim prostorima je striga, čiji ujed može biti prilično bolan.

Odlikuju se uniformnom segmentacijom. Telo stonoga sastoji se od glave i trupa. Broj trupnih segmenata veoma varira ( 11 - 173). Prema položaju na telu ekstremiteti mogu da budu glaveni i trupni. Na glavenom regionu se nalazi jedan par antena koje služe kao čulo dodira i mirisa, mandibule i dva para maksila koje imaju ulogu u ishrani i služe za sitnjenje i pridržavanje hrane Na svakom trupnom segmentu, osim poslednjeg, nalazi se po jedan par ili dva para jednogranih ekstremiteta. Kod grabljivih stonoga prvi par nogu je uvećan i kukasto povijen i služi za hvatanje i ubijanje plena. U njihovoj osnovi se nalazi otrovna žlezda koja se otvara na vrhu kukica.

Neke stonoge su biljojedi pošto se hrane trulim lišćem, biljnim otpacima, trulim drvećem, dok su druge grabljivice i hrane se insektima. Biljojede vrste su veoma spore, a grabljivice su hitre i odlikuju se relativno brzim kretanjem. biljojedi grabljivica

Disanje: - obavlja se preko traheja Transportni sistem: - otvorenog tipa, srce leži iznad creva i prostire se celom dužinom tela. Izlučivanje: - organi za izlučivanje su Malpigijevi sudovi Nervni sistem: - lestvičast, sa parom ganglija u svakom segmentu. Čulni organi: - složene oči su smeštene na bokovima glave; proste oči vidu očnih jamica (mogu imati dva, četiri ili više očiju); čulo mirisa i dodira Razmnožavanje: - sve stonoge su odvojenih polova; nemaju larvalnog stupnja.