RADIONICA KAO OBLIK UENJA Predavanja iz GV OBLICI

RADIONICA KAO OBLIK UČENJA Predavanja iz GV

OBLICI UČENJA U RADIONICI Cilj edukativnih radionica je saznanje u najširem smislu, radionice u programu GV većinom spadaju u ovu vrstu. Saznanje ne bi bilo saznanje da se ne usvaja, uči na određeni način. Radionicu možemo analizirati i sa aspekta oblika učenja koji su prisutni u njemom scenariu. U zavisnosti od scenaria, radionica može objediniti više oblika učenja.

1. AKTIVNO UČENJE Nesumnjivo jedan od aktivnih metoda učenja. Svi učesnici su od početka do kraja angažovani u mentalnom i često i u motoričkom smislu. Mentalni: promišljanje, asocijacije, prisećanje, rešavanje problema. . . Motorički: pokret, crtanje, pisanje. . .

2. ISKUSTVENO UČENJE Aktivnost nije dovoljna da bi se steklo iskustvo. Aktivnost nas vodi u različitim pravcima, predstavlja besmisleno prelaženje sa jednog na drugo ukoliko nije povezana u svesti sa posledicama koje iz nje proističu. Učiti iz iskustva znači uspostaviti vezu unaprad i unazad između onoga što činimo i posledica. Iskustvo- akumulacija ranije stečenih doživljaja. U iskustvanom učenju se naglasak stavlja na artikulaciju, elaboraciju i kulturno uobličavanje, tj. Kultivisanje ličnog, spontanog doživljaja kroz razmenu. Ovo učenje je u osnovi radioničarskog postupka.

3. UČENJE KROZ INTERAKCIJU U ZONI NAREDNOG RAZVOJA Konstruktivna uloga socijalne interakcije za lični psihički razvoj, sadržaji i struktura interakcije i razmena u grupi oblikuju način na koji će učesnik nadalje razmišljati o problemu koji je bio predmet razmene. Zona narednog razvoja: posebna značaj za razvoj imaju one aktivnosti koje dete ne može da uradi samo, ali može ako mu pomogne odrasli. Te aktivnosti se nazivaju aktivnosti u zoni narednog razvoja. Voditelj u radionici svojim komentarima i instrukcijama može da bude nešto malo iznad mogućnosti učesnika, ili u grupi detetu može da bude uzor neko dete koje je 1 - 2 godine starije a koje se nalazi u zoni narednog razvoja prvog deteta.

4. KOOPERATIVNO UČENJE Nije samo voditelj izvor učenja. U svakoj grupi svi učesnici poseduju veliki repertoar znanja i iskustava. Razlike u znanjima i iskustvima se mogu iskoristiti za različite oblike učenja. Neka učenja su moguća samo u razmeni unutar grupe (jasna komunikacija, umeće diskusije, uviđanje da postoje različita gledišta, tolerancija prema različitom mišljenju. . . ) Za neka umeća i veštine je jedino efikasan grupni rad i to onaj koji polazi od ličnog autentičnog doživljaja.

5. UČENJE PO MODELU Važan oblik učenja soijalnog ponašanja. Voditelj je model ponašanja koje želi da prenese. Način na koji prihvata različita mišljenja, na koji izražava svoje neslaganje, kako reaguje na konflikte u grupi. . . Sam sadržaj radionica je takav da omogućava učesnicima da posmatraju jedni druge.

6. KOMBINACIJA KONVERGENTNOG I DIVERGENTNOG MIŠLJENJA Dva različita vida mišljenja. U radionici se kombinuju: voditelj zna šta želi da deca nauče, ali do tog rezultata mogu da dođu različitim putevima- divergentno mišljenje. Faza divergentnog mišljenja: traži se što veći broj rešenja za neku situaciji. Potom se odbacuju nerealna a zadržavaju moguća.

7. UČENJE REŠAVANJEM PROBLEMA U edukativnim radionicama igrovni kontekst i vrste aktivnosti su takve da stvaraju kognitivnu neravnotežu kod učesnika, potrebu da se nešto shvati, reši, obradi i razume. Učesnici moraju da rešavaju probleme, socijalne, emocionalne, intelektualne. Uočiti, definisati, precizirati, plan rešenja, analiza i prikupljanje činjenica, ideje za rešenje, testiranje ideja, diskusija o problemu, izveštavanje o rezultatima.

OBLICI RADA U RADIONICI Predavanja iz GV

NAJČEŠĆE KORIŠĆENI OBLICI RADA 1. 2. 3. 4. Simultana individualna aktivnost Rad u parovima ili malim grupama Akvarijum tehnika Rad u celoj grupi

1. SIMULTANA INDIVIDUALNA AKTIVNOST Učesnici su istovremeno angažovani, ali svako za sebe. Introspektivno angažovanje: spolja nevidljivo, traži se prisećanje, maštanje, procena. . . ), izvesna usmerenost na sebe. Često joj prethodi neka smirujuća aktivnost, posebno kod mlađe dece, koja ima elemente usmerenosti na sebe. Simultano individualno stvaranje nekog vidljivog proizvoda: napr. Crtanje. Može doći do upoređivanja, preuzimanja tuđih ideja. Ne treba napraviti atmosferu kao na ispitu, većnaglasiti da nema tačnih i pogrešnih rešenja, da svako za sebe najbolje zna šta je mislio, čega se prisetio. . .

2. RAD U PAROVIMA, MALIM GRUPAMA Organizovanje razmene, izazivanje doživljaja. Povećan žamor i buka u učionici. Obratiti pažnju ako je neka grupa jako tiha, može da bude znak neaktivnosti. Drugačiji prostorni raspored, svaka grupa bi trebalo da ima svoj kutak. Male grope broje od 3 do 5 članova, u zavisnoti od uzrasta, stariji učesnici su efikasni u i grupama od 5, 6 učesnika. Kako podeliti decu u grupe, kako izgraditi koopreativnu atmosferu i kako obezbediti približno isti tempo rada u njima.

PODELA Učesnici bi trebalo da se nađu u komunikaciji sa što većim brojem ostalih učesnika, da ne budu grupe uvek iste. Rad u paru/ maloj grupi uvek nosi izvestan rizik od razbijanja velike grupe a ako su grupe uvek iste, to će smanjiti kohezivnost grupe, fiksirati i međusobno suprotstaviti postojeće klanove u razredu. Šansa da se međusobno bolje upoznaju, posredno se gradi mreža kohezivne grupe i tolerancija među njenim članovima. Najbolji način podele su slučajne, proistekle iz igre, tada deca pristaju da rade i sa onima sa kojima se inače ne druže.

ATMOSFERA SARADNJE Za radionicu nisu karakteristične takmičarske aktivnosti. Jedino takmičenje koje se posredno neguje je takmičenje sa samim sobom. Dobar scenario radionice podstiče saradnju u grupi i među grupama, ne podržava se ni diskriminacija među članovima grupe, napr. traženje krivca za neuspeh grupe.

ISTI TEMPO RADA Kada aktivnosti traju duže neizbežno se postavlja problem različitog tempa rada u malim grupama/ parovima. Preporka nedirektivnih postupaka: Najaviti koliko vremena je još preostalo. Podsećanje na to koliko im je još preostalo faza u radu. Malo pre isteka roka zamoliti grupu da polako završava zadatak. Zamolizi decu da daju neki znak ako su završili sa radom. Po isteku vremena konstatovati ko još radi i svaku grupu pitati koliko im je još ostalo. Ako neka grupa ne završi rad, zamoliti ih da dovrše tokom razmene u velikoj grupi.

3. AKVARIJUM TEHNIKA Prelazni oblik rada između malih grupa i cele grupe. Jedna grupa je akter, nalazi se u centru a svi ostali su aktivni posmatrači. Posmatrači treba da imaju vrlo jasan zadatak, šta treba da posmatraju. Potrebno je odvojiti vreme za pripremu nastupa u akvarijumu od strukturisanog posmatranja, da neka grupa ne mora da završava svoje pripreme dok je druga već u akvarijumu. Svaka grupa može da bude akter, ili samo jedna koja se dobrovoljno javila.

4. RAD U VELIKOJ GRUPI Razmena u velikoj grupi je zapravo osnovni oblik rada u radionici. Početak i kraj radionice su tako organizovani da cela grupa učestvuje u aktivnosti. Razmena se vrši razgovorom u krug, svako čeka svoj red da kaže nešto, sluša ostale. Postoje i grupne diskusije, manje strukturisani oblik razmene u celoj grupi, obično posle neke intenzivne aktivnosti, ili su sastavni deo igrovnog konteksta. Ne nategnute kvazi- diskusuje. Velika pažnja i koncentracija voditelja, za usmeravanje pravca diskusije, redosled govornika, vremenski okvir. . .

4. RAD U VELIKOJ GRUPI Još jedan oblik razmene u celoj grupi: mozgalica (brainstorming). Slobodne asocijacije učesnika na zadatu temu. Najkreativniji oblik razmene. Ideje, asocijacije iznose se bez prethodne evaluacije, bez procene njihove vrednosti. Voditelj ih zapisuje, u sirovom obliku, bez selekcije, ne komentariše, obeshrabruje međusobno komentarisanje učesnika. Posle par minuta mozganje ubrzava tempo, najoriginalnije ideje dolaze obično pri kraju. Posle mozgalice ide obično organizacija i obrada produkovanih ideja.

JOŠ NEKE TEHNIKE VOĐENA FANTAZJIA: u atmosferi opuštenosti voditelj usmerava maštu učesnika sadržajima izabranim prema tome kroz koje iskustvo želi da oni prođu. VAJANJE: vajari i glina, potom menjaju uloge, osvetljavanje bitnih momenata nekih složenih i skrivenih pojava. IGRANJE ULOGA: sagledavanje situacije iz druge perspektive, podsticanje decentracije kod dece, premeštanje iz uloge u ulogu, uvežbavanje socijalnih veština u zaštićenoj sredini (ka da aktivnost). Uverljive, životne situacije, što smislenije za učesnike. Deca lako prihvataju ovu aktivnost.