Radili Olivera Mirkovic Milica Petkovic Sandra Jovanovic Milica

Radili: Olivera Mirkovic Milica Petkovic Sandra Jovanovic Milica Spasic Mentor: profesorka muzickog Milena Lazic Blagojevic Skolska godina: 2014/2015

Ruska petorka

Mihail Ivanovich Glinka Predstavnik i začetnik ruske nacionalne škole bio je Mihail Ivanovič Glinka je komponovao istorijske opere i opere bajke. Njegova najpoznatija istorijska opera je Ivan Susanjin. Ova opera predstavlja početak razvoja ruske nacionalne škole zato što je korišćen ruski narodni folklor i ruske nacionalne pesme i igre, a opera se izvodi na narodnom ruskom jeziku. Glavni lik je bio običan ruski seljak, a opisani su i ruski narodni običaji. Glinka je bio začetnik i opere bajke, a njegova poznata opera bajka je Ruslan i Ljudmila ( po istoimenoj poemi A. Puškina). Osim ruskog narodnog folklora proučavao je i folklore drugih naroda. Napisao je orkestarsko delo Aragonska hota, čime je predstavio španski narodni folklor. Komponovao je i druga orkestarska dela, medju kojima su fantazija Kamarinskaja na teme iz ruskih narodnih pesama, kamerne muzike, romanse. . .

Glinkine ideje prihvatila je takozvana Ruska petorka, koju su sačinjavali: Milij Balakirjev, Cezar Kjui, Aleksandar Borodin, Modest Musorgski i Nikolaj Rimski. Korsakov. Pokretač je bio Milij Balakirjev oko koga se okupljala ova grupa muzičara sa ciljem da osnova njihovih dela bude ruski narodni folklor, ruska narodna pesma i igra. Dela Milija Balakirjeva i Cezara Kjuija se danas retko izvode i skoro su Milij zaboravljena. Balakirjev Cezar Kjui

Aleksandar Porfirjevič Borodin (1833 -1887) Borodin je bio znameniti ruski kompozitor, hemičar i profesor na univerzitetu. Komponovao je pod uticajem ruskog i istočnjačkog folklora u romantičarkom stilu. Utemeljio je rusku simfoniju i kamernu muziku. Njegovo najpoznatije delo je opera Knez Igor.

Modest Petrovič Musorgski (1839 -1881) Značajan ruski kompozitor, predstavnik ruske nacionalne škole i realističkog pravca. Po zvanju je bio oficir, ali je napustio vojnu službu da bi se priključio grupi nacionalno orijentisanih kompozitora "Petorke". U svoje vreme nije bio priznat, ali je svojim delima otišao daleko ispred svojih savremenika i uticao na impresioniste i kompozitore slovenskih država. Najpoznatije njegovo delo je opera "Boris Godunov" gde je glavni nosilac radnje narod.

Nikolaj Andrejevič Rimski-Korsakov (1844 -1908) Korsakov je bio istaknut pripadnik "Petorke" i temeljno obrazovan muzički teoretičar, profesor harmonije i orkestracije. U stvaranju koje odlikuju snažna dramatika i raskošne orkestarske boje oslanjao se na muzičke motive ruskog i azijskog naroda. Bio je poznat po naklonosti prema narodnim i bajkovitim temama. Dela po kojima je stekao veliku popularnost su "Sneguročka", "Šeherezada" i "Bumbarov let".

Petar Iljič Čajkovski (1840 -1893) Bio je ruski kompozitor poznog romantizma i najizvodjeniji kompozitor današnjice. Pojavio se u ruskoj muzici istovremeno sa kompozitorima “Petorke”. Iako nije bio njihov član nije se suprotstavljao njihovom programu, već ga je dopunjavao i obogaćivao. U njegovom opusu je izrazito naglašena dimenzija individualnog te otuda dominiraju interesovanja za čovekov unutrašnji svet. Njegovo stvaralačko nasleđe je veoma bogato. Napisao je remek-dela u oblasti opera (Evgenije Onjegin, Pikova dama), baleta (Krcko Oraščić, Labudovo jezero, Uspavana lepotica), simfonijske muzike (Romeo i Julija, Hamlet, Bura, Frančeska da Rimini), orkestarske svite od kojih je najpoznatija Mocartijana.

Baleti Čajkovkog presudno utiču na reformu ovog žanra u romantizmu. Njihova pojava takođe označava trenutak kada ruski balet preuzima primat od Francuza, da bi ga potom zadržao sve do 1930. godine. Kada se Čajkovski pojavio sa svojim delima, tradicija baletske igre u Rusiji bila je duga gotovo čitav vek. Mnogi izvrsni francuski igrači i koreografi aktivno su učestvovali na formiranju ruskih igrača. Ruski baleti imali su veliku ulogu u propagiranju ruske umetnosti u Evropi. Baletski scenski izraz zasnovan je na skladu i sinkretizmu (muzike, glume, plesa). Labudovo jezero

Ruski teatri i konzervatorijum "Čajkovski" Boljšoj teatar je jedna od najpoznatijih i najboljih operskih i baletskih kuća na svetu, smeštena u centru Moskve na Teatarskom trgu. Izgradio ga je arhitekta Osip Ivanovič Bove. Teatar je začetnik kompanije Boljšojske Baletske Akademije, vodeće svetske škole baleta. Originalan naziv ovog teatra bio je Carski Boljšoj teatar Moskve, dok je Sent Petersburški Boljšoj teatar (uništen 1886), bio nazvan Carski Boljšoj kameni teatar. Konzervatorijum na kojem je Čajkovski predavao harmoniju i pisao kritiku po njemu je kasnije dobio naziv.

Boljšoj teatar u Moskvi

Konzervatorijum

Literatura: • https: //anarr 627. wordpress. com/category/ ruska-nacionalna-skola/ • Mala enciklopedija prosveta • https: //www. youtube. com/