RAD I EKONOMSKI IVOT PLAN PREZENTACIJE Literatura Gidens

RAD I EKONOMSKI ŽIVOT

PLAN PREZENTACIJE � Literatura: Gidens E. 2007. Sociologija. Beograd: Ekonomski fakultet. Strane: 378 -421. � Šta je rad – određenje pojma rada � Zanimanja � Podela rada � Transformacija rada � Žene i rad � Rad i porodica � Nezaposlenost � Nesigurnost radnog mesta

ŠTA JE RAD – ODREĐENJE POJMA RADA � Rad obuhvata najveći deo vremena od svih naših životnih aktivnosti � Često se rad povezuje sa napornim poslom koji se nastoji smanjiti ili izbeći � Ipak, rad i zaposlenje su važni zbog osećaja samopoštovanja modernog čoveka � Važne karakteristike rada: � Novac – nadnica ili plata su glavni izvor zadovoljavanja naših potreba � Nivo aktivnosti – rad omogućava sticanje i uvežbavanje veština i sposobnosti � Raznovrsnost – rad omogućava pristup sredinama koji se razlikuju od domaćeg, kućnog okruženja � Struktura vremena – za stalno zaposlene je dan obično organizovan prema ritmu rada

ŠTA JE RAD – ODREĐENJE POJMA RADA � Društveni kontakti – radna sredina omogućava sklapanje prijateljstava � Lični identitet – rad pruža osećaj stabilnog društvenog identiteta (pogotovo muškarcima) � PLAĆENI I NEPLAĆENI RAD � Velika važnost neplaćenog rada za živote mnogih ljudi � Neformalna ekonomija: svi poslovi van redovnog zaposlenja koji podrazumevaju razmenu novca za usluge ali i direktnu razmenu dobara i usluga � Neformalna ekonomija obuhvata i različite oblike samosnabdevanja (“uradi sam” poslovi)

ŠTA JE RAD – ODREĐENJE POJMA RADA � Rad u kući obično neplaćen, naporan i iscrpljujući (i pretežno ga obavljaju žene) � Kategorija rada mnogo šira od plaćenog rada � Definicija rada (plaćenog i neplaćenog): izvršavanje zadataka koji zahtevaju umni i fizički napor radi proizvodnje dobara i usluga za zadovoljavanje čovekovih potreba � Zanimanje ili profesija: posao koji se obavlja za redovnu nadnicu ili platu � Rad osnova ekonomije u svim društvima � Ekonomski sistem: institucije koje obezbeđuju proizvodnju i raspodelu dobara i usluga

ZANIMANJA � Rad uvek u osnovi šireg ekonomskog sistema � Moderna društva – ekonomski sistem povezan sa industrijskom proizvodnjom � Predmoderni sistemi proizvodnje zasnovani na poljoprivredi � Moderna društva: mali udeo aktivnih u poljoprivredi (obrada zemlje uglavnom industrijalizovana) � Ključna odlika moderne industrije – tehnološke promene � Tehnologija: korišćenje nauke za unapređenje mašina radi postizanja veće produktivnosti � Promene u globalnoj ekonomiji i razvoj tehnologije promenili i vrstu rada koju obavljamo

ZANIMANJA � Početak 20. veka: preovladavali proizvodni poslovi industrijskih radnika (plavi okovratnici) � Vremenom brojniji postaju poslovi u sektoru usluga (beli okovratnici) � Nekoliko razloga navedenih promena: � Neprestano uvođenje mašina koje štede ljudski rad (vrhunac informaciona tehnologija i primena računara u industriji) � Porast industrijske proizvodnje izvan zapadnih zemalja (Daleki istok) – smanjenje starih industrijskih grana na zapadu i potražnja za nižim troškovima radne snage � EKONOMIJA ZNANJA � Nastanak novog oblika društva koji se ne zasniva na industrijalizmu

ZANIMANJA � Definicija ekonomije znanja: ekonomija u kojoj se ideje, informacije i oblici znanja nalaze u osnovi inovacija i ekonomskog rasta � Veliki deo radne snage (radnici sa znanjem) – uključen ne više u proizvodnju i raspodelu nego u dizajniranje, razvoj, marketing, prodaju i održavanje � Udeo ekonomije znanja u ukupnoj ekonomiji veći od 50% u većini razvijenih zemalja (Nemačka, SAD, Japan, Velika Britanija, Švedska, Francuska) � Ulaganje u ekonomiju znanja velikog dela budžeta razvijenih država (javno obrazovanje, razvoj softvera, istraživanje i razvoj) – najviše Švedska � Na drugom mestu – Francuska (velika ulaganja u javno obrazovanje)

PODELA RADA � Važna odlika modernih ekonomskih sistema razvijena podela rada – rad podeljen na veliki broj specijalizovanih zanimanja � Sa razvojem moderne industrije tradicionalni zanati zamenjeni stručnim znanjima neophodnim u procesu proizvodnje � Razdvajanje rada i domaćinstva – fabrike centralna mesta industrijskog razvoja � Razvijanje masovne proizvodnje – obavljanje specijalizovanih poslova za nadnicu pod nadzorom upravnika � Tradicionalne zajednice: većina ljudi obrađivala zemlju i bila ekonomski samodovoljna

PODELA RADA � Važna odlika modernih društava: velika ekonomska međuzavisnost � Posledice podela rada: otuđenje među radnicima (Marks) � Gubljenje kontrole nad radom, izvršavanje rutinskih, monotonih zadataka � Dirkemovo shvatanje podele rada nešto pozitivnije: specijalizacija uloga doprinosi jačanju društvene solidarnosti � TEJLORIZAM I FORDIZAM � Adam Smit (knjiga Bogatstvo naroda, objavljena 1776. godine): podela rada omogućava porast produktivnosti (čuveni primer proizvodnje čioda) � Tejlorov naučni menadžment – detaljna analiza industrijske proizvodnje koja se deli na jednostavnije operacije (precizno vremenski i organizaciono definisane)

PODELA RADA � Svaki zadatak moguće precizno i objektivno ispitati kako bi se odredio “jedan najbolji način” njegovog obavljanja � Snažan uticaj tejlorizma na tehnologiju i organizaciju industrijske proizvodnje � Važnost masovnih tržišta za masovnu proizvodnju (Henri Ford) � Fordizam: sistem masovne (neprekidne) proizvodnje povezan sa masovnim tržištima � Izrada pokretnih montažnih traka – Fordova najvažnija inovacija � OGRANIČENJA TEJLORIZMA I FORDIZMA � Tejlorizam i fordizam sistemi malog poverenja � Zadatke određuju menadžment i kapacitet mašina

PODELA RADA � Radnici pod stalnim nadzorom i sa slabo izraženom samostalnošću u radu � Efekti neprestane kontrole suprotni očekivanim: slabija privrženost radnika organizaciji zbog neučestvovanja u procesu odlučivanja � Sistemi malog poverenja najčešće vode ka visokom nezadovoljstvu radnika, izostajanju sa posla i čestim sukobima � Sistemi velikog poverenja – radnicima dozvoljeno da kontrolišu tempo i sadržaj rada na osnovu opštih smernica

TRANSFORMACIJA RADA � Potraga za alternativama sistemima malog poverenja od 1970 ih u Zapadnoj Evropi, SAD i Japanu � Značajne promene i u globalnoj potrošnji: umesto masovnih tržišta nastaju posebna, pojedinačna tržišta na kojima se prodaju visokokvalitetni proizvodi � Fordizam kao način proizvodnje previše neelastičan da bi odgovorio na takve zahteve tržišta � POSTFORDIZAM � Uvođenje fleksibilne proizvodnje poslednjih decenija – razvoj proizvoda i proizvodne tehnike, stilovi menadžmenta, učešće zaposlenih u odlučivanju. . . � Nove strategije: timski rad u rešavanju problema, razvijanje većeg broja veština, prodaja proizvoda ciljnoj grupi potrošača

TRANSFORMACIJA RADA � Piore i Sejbl (Drugo industrijsko razmeđe, 1984): postfordizam – novo doba kapitalističke ekonomske proizvodnje (maksimalna fleksibilnost i inovativnost kako bi se zadovoljili zahtevi tržišta za proizvodima izrađenim po meri potrošača) � Napuštanje prakse fordizma i uvođenje novih pristupa: fleksibilna proizvodnja, decentralizacija rada u timove bez hijerarhije, zamena specijalizovanih veština i obuke većim brojem veština i neprekidnim usavršavanjem � FLEKSIBILNA PROIZVODNJA � Osnova fleksibilne proizvodnje ili fleksibilne specijalizacije: mali timovi visokostručnih radnika koji primenjuju inovativne tehnologije i proizvodne postupke radi proizvodnje manje količine robe za pojedinačne potrošače

TRANSFORMACIJA RADA � GRUPNA PROIZVODNJA � Uključenost grupe radnika u odlučivanje o načinu proizvodnje povećava motivaciju na radu � Primer grupne proizvodnje – krugovi kvaliteta (grupe od pet do dvadeset radnika koji se redovno sastaju radi rešavanja problema u procesu rada) � Timski rad povećava uspešnost rešavanja problema (pogotovo u “kreativnim” industrijama poput reklamiranja i marketinga) � “OVLADAVANJE VEĆIM BROJEM VEŠTINA” � Grupna proizvodnja i timski rad omogućavaju obučenoj radnoj snazi da obavlja znatno širi niz zadataka � Na tržištu rada se sve više cene lako prilagođavanje i sposobnost brzog učenja, spremnost na saradnju, sposobnost samostalnog rada, inicijativa i kreativno suočavanje sa izazovima

TRANSFORMACIJA RADA � Sve češće kompanije umesto angažovanja spoljnih konsultanata ili dovođenja novih radnika obučavaju postojeće zaposlene za druge poslove � KRITIKA POSTFORDIZMA � Iako priznaju promene u sferi rada pojedini autori odbacuju pojam postfordizma � Argument: zagovornici teze o postfordizmu preuveličavaju stepen u kojem se dešava napuštanje prakse fordizma � Tehnike masovne proizvodnje još uvek su dominantne u mnogim industrijama (pogotovo onim usmerenim na potrošačka tržišta)

ŽENE I RAD � Sve doskora plaćeni rad u zapadnim zemljama bio prevashodno vezan za muškarce � Znatne promene poslednjih decenija – sve više žena čini deo radne snage � ŽENE I RADNO MESTO: ISTORIJSKI POGLED � Većina ekonomskih aktivnosti u predindustrijskim društvima odvijala se u okviru porodice � Moderna industrija premestila proizvodnju u mehanizovane fabrike � Nastaje podela rada između rada u kući i rada na radnom mestu, te odvojenost dve sfere – javna i privatne � Muškarci mnogo češće bili aktivni u javnoj sferi (uključujući i politiku), žene bile zadužene za staranje o deci i kućne poslove

ŽENE I RAD � PORAST EKONOMSKE AKTIVNOSTI ŽENA � Zaposlenost žena uglavnom neprestano raste još od Prvog Svetskog Rata � Nakon Drugog Svetskog Rata rodna podela rada se značajno menja � Najveći porast učešća u radnoj snazi vezuje se za udate žene � Ipak, muškarci i dalje ekonomski aktivniji od žena � Više razloga smanjenja razlika u stopi ekonomske aktivnosti između muškaraca i žena: 1. Promene u obavezama koje se odnose na porodicu i domaćinstvo (uvođenje kućnih aparata, veće učešće muškaraca) 2. Sve veći ekonomski pritisak na porodice, nezaposlenost muškaraca navodi sve više žena da traži posao

ŽENE I RAD Sve više žena iz jednoroditeljskih i porodica bez dece postaje deo radne snage 4. Reforme sistema socijalne zaštite takođe su povećale učešće žena na tržištu rada 5. Sve više žena traži posao zbog ličnog ispunjenja � ROD I NEJEDNAKOST NA RADU � Dva osnovna oblika nejednakosti žena u sferi rada: podela u pogledu zanimanja i zastupljenost u poslovima sa skraćenim radnim vremenom � Zaposlenost žena najveća u slabo plaćenim profesijama � Tzv. “ženski poslovi”: sekretarice i vaspitačice � Rodna razlika u pogledu zanimanja: obavljanje različitih poslova od strane muškaraca i žena, a na osnovu preovlađujućeg uverenja šta se smatra “muškim” a šta “ženskim” poslom 3.

ŽENE I RAD � Vertikalna podela zanimanja: žene zaposlene na položajima sa malom odgovornošću i mogućnostima napredovanja � Horizontalna podela zanimanja: zapošljavanje na različitim vrstama poslova – žene obavljaju rutinske, službeničke poslove, a muškarci polukvalifikovane i kvalifikovane manuelne poslove � Znatan udeo žena u poslovima sa skraćenim radnim vremenom � Zbog veće fleksibilnosti takvi poslovi privlačni za žene (zbog mogućnosti “pomirenja” poslovnih i porodičnih obaveza) � Nedostaci: mala plata, nesigurnost i ograničena mogućnost napredovanja � DA LI NESTAJU RODNE NEJEDNAKOSTI U POGLEDU ZANIMANJA? � Veliki porast udela žena sa visokim obrazovanjem i stručnim znanjem, te žena na rukovodećim položajima

ŽENE I RAD � Ipak, uspon na najviše položaje za žene mnogo teži nego dolazak na srednje rukovodeće položaje � Profesionalne mogućnosti ne važe za sve žene podjednako � Najveći porast udela poslova sa skraćenim radnim vremenom i u slabo plaćenom uslužnom sektoru � Obavljanje takvih poslova ne omogućava izlazak iz siromaštva, pogotovo ženama koje same podižu decu � PODELA RADA U KUĆI � Kućni poslovi tradicionalno smatrani ženskim domenom, za razliku od “pravog rada” van kuće (koji obavljaju muškarci) � Ogroman značaj neplaćenog rada za ekonomiju (procena da kućni rad ima udeo od 25 do 40% bogatstva stvorenog u razvijenim zemljama)

ŽENE I RAD � Isključiva posvećenost kućnim poslovima može dovesti do osećanja izolovanosti i lične neispunjenosti � Arli Hočšild: zaposlene žene i dalje obavljaju najveći deo kućnih poslova (“druga smena”) � Mlađe generacije ravnomernije raspoređuju kućne obaveze nego stariji � Raspodela novca u braku takođe ravnopravnija, ali klasno određena � Parovi sa višim primanjima imaju zajednički kućni budžet i zajedno odlučuju o načinima trošenja novca � U porodicama sa nižim primanjima žene se bave svakodnevnim nabavkama ali ne i strateškim odlukama o kućnom budžetu

RAD I PORODICA � Promene na radnom mestu u velikoj meri utiču i na porodice i domaćinstva � SUKOB PORODICA/RADNO MESTO � Raspad tradicionalnog modela porodice (muškarac kao “hranitelj”) praćen sve većom jednakošću žena u privatnoj i profesionalnoj sferi � Sve veći zahtevi koji se postavljaju pred zaposlene (više vremena provedenog na poslu i složeniji zadaci) znače i manje vremena za porodični život � Naporni i sve duži rad donosi iscrpljenost i nezadovoljstvo, te nemogućnost provođenja “kvalitetnog” vremena sa decom i supružnicima � Roditelji imaju i sve manje vremena za sebe (rekreaciju, društveni život i uključivanje u lokalnu zajednicu)

RAD I PORODICA � Različita mišljenja o vezi zaposlenosti majki i dobrobiti dece � Istraživanja pokazuju da su deca najviše vremena provodila sa majkama koje su radile sa skraćenim radnom vremenom � Najmanje vremena sa majkom provodila deca sa zaposlenim ocem i majkom domaćicom � Majke domaćice nisu smatrale da je potrebno da vikendom provode dodatne vreme sa decom ili nisu mogle da plaćaju zabavne aktivnosti � Bolji školski uspeh imaju deca ako su oba roditelja zaposlena, ali nešto lošiji ako oboje rade puno radno vreme � Iako žene još uvek najviše brinu o deci očevi sve više uključeni u roditeljstvo

RAD I PORODICA � Sve više žena napušta posao ili počinje da radi skraćeno zbog nemogućnosti pomirenja poslovnih i kućnih obaveza � Deo razloga leži i u nespremnosti poslodavaca na ustupke ili nerazumevanju za roditeljske obaveze majki � POLITIKA ZAPOŠLJAVANJA USMERENA KA DOBROBITI PORODICE � Brojne kompanije ipak uvode politiku zapošljavanja usmerenu ka dobrobiti porodice (koja je povoljna i za zaposlene i za kompanije) � Radnicima takva politika omogućava bolju kontrolu sopstvenog života � Dobit za kompanije je veća odanost, posvećenost i produktivnost zaposlenih koji su u situaciji da biraju svoje radno vreme

RAD I PORODICA � Sve češće je fleksibilno radno vreme (radnici biraju vreme rada u okviru zadatih granica) � Ipak, ono se ne može primeniti na sve vrste poslova � Takođe, ono ne stvara dodatno vreme za porodicu, samo na drugi način raspoređuje radne zadatke � Jedan od drugačijih načina organizacije posla je i deljenje radnog mesta (dvoje zaposlenih dele odgovornost i zaradu na jednom radnom mestu) � Rad kod kuće je sve češća opcija (pogotovo za “sajber radnike”) � Takav način rada ne prihvataju rado svi poslodavci: potrebni novi oblici kontrole zaposlenih � Znatne razlike među evropskim zemljama kada je reč o roditeljskom odsustvu (najpovoljniji uslovi za zaposlene u Norveškoj i Švedskoj)

NEZAPOSLENOST � Znatne varijacije stope nezaposlenosti tokom 2 o. veka � Vrhunac u zapadnim zemljama tokom krize 1930 ih � Uticaj ideja Džona Majnarda Kejnza na javnu politiku u Evropi i SAD – nezaposlenost kao posledica smanjenja kupovne moći (a time i smanjenje proizvodnje i zaposlenosti) � Intervencija države – povećanje tražnje u privredi i otvaranje novih radnih mesta � Politika pune zaposlenosti u zapadnim zemljama do 1970. relativno uspešna (uz manje-više neprestani ekonomski rast) � Porast nezaposlenosti nakon 1970 ih i napuštanje politike kejnzijanizma

NEZAPOSLENOST � ANALIZA NEZAPOSLENOSTI � Zvanična definicija nezaposlenosti Međunarodne organizacije rada (MOR): pojedinci koji nemaju posao, u stanju su da stupe na novo radno mesto u roku od dve nedelje i koji su prethodnog meseca pokušavali da nađu posao � “Obeshrabreni” radnici: oni koji bi želeli da rade, ali pošto ne nalaze posao odustaju od daljeg traženja � “Prinudno zaposleni sa skraćenim radnim vremenom”: osobe koje ne mogu da pronađu posao sa punim radnim vremenom iako to žele � Zvanični podaci obuhvataju dva različita tipa nezaposlenosti

NEZAPOSLENOST � Prvi tip – frikciona (“privremena”) nezaposlenost: uobičajeni ulasci i izlasci sa tržišta rada zbog promene posla, traženja posla nakon diplomiranja ili duže bolesti � Drugi tip – strukturalna nezaposlenost: nezaposlenost koja je rezultat velikih privrednih promena (primer opadanje teške industrije u Velikoj Britaniji) � ŠTA ZNAČI BITI NEZAPOSLEN? � Najneposrednija posledica nezaposlenosti – gubitak prihoda � Emocionalna posledica nezaposlenosti – prvobitni šok, kasnije praćen optimizmom u vezi sa novim mogućnostima � Neispunjenje optimističkih očekivanja vodi ka depresiji i pesimizmu kada je reč o novom zaposlenju i budućnosti u celini

NEZAPOSLENOST � Visok nivo nezaposlenosti ugrožava i društvene veze i celokupnu zajednicu � Pripadnici različitih klasa na različit način prihvataju i posledice nezaposlenosti � Za osobe na dnu društvene lestvice ključni problem nedostatak prihoda � Pripadnici srednje klase nezaposlenost više shvataju kao pretnju svom društvenom statusu nego materijalnom položaju � Primer sredovečnog profesora koji izgubi posao – možda ima ušteđenog novca za prvi period nakon gubitka posla, ali nije u stanju da se suoči sa profesionalnim posledicama nezaposlenosti u zrelom životnom dobu

NESIGURNOST RADNOG MESTA � Velike promene na tržištu rada – posledica prelaska sa proizvodne na uslužnu ekonomiju � Sve raširenija upotreba informacionih tehnologija dovodi do promena u strukturi organizacija, načinu rukovođenja, raspodele i izvršenja radnih zadataka � Nesigurnost radnog mesta poslednjih decenija dostigla neviđene razmere u industrijalizovanim zemljama � Osobe sa slabijim veštinama i obrazovanjem (kao i oni čija se kvalifikacije manje traže na tržištu rada) – “osuđeni” na nesigurne poslove najviše na udaru promena na globalnim tržištima � PORAST NESIGURNOSTI RADNOG MESTA � U Velikoj Britaniji nesigurnost radnog mesta u porastu od 1966. godine (najveća između 1970 ih i 1980 ih)

NESIGURNOST RADNOG MESTA � Najveća nesigurnost vladala među nemanualnim radnicima sredinom 1990 ih (najviše zbog nedostatka vere da menadžment kompanije vodi računa o interesima zaposlenih) � Strah od otpuštanja kvalifikovanih stručnjaka naveo neke autore da koriste izraz “nesigurna srednja klasa” � Ranija vera u stabilnost radnog mesta bele okovratnike navela da preuzmu velike finansijske obaveze (hipoteke na kuću, privatno obrazovanje za decu, skupi hobiji) � Iznenadna mogućnost gubljenja posla – osećanje uznemirenosti i nesigurnosti � Kritike ovakvog shvatanja: preterano isticanje nesigurnosti srednje kase u odnosu na hroničnu nesigurnost radničke klase

NESIGURNOST RADNOG MESTA � Druga istraživanja pokazuju: nesigurnost radnog mesta mit koji obuhvata sve klase (strah od otpuštanja nije veći nego ranije) � ŠTETNE POSLEDICE NESIGURNOSTI RADNOG MESTA � Za mnoge radnike nesigurnost radnog mesta mnogo više od straha od otpuštanja (strah od posledica po zdravlje i privatni život) � Zahtevi na radnom mestu se povećavaju a mogućnosti napredovanja smanjuju – osećanje zaposlenih da gube kontrolu nad važnim aspektima posla (tempo rada i napredak u karijeri) � Drugi štetni aspekt nesigurnosti – uticaj na privatni život zaposlenog (zdravstveno stanje i sukobe u porodici)

NESIGURNOST RADNOG MESTA � Današnji zahtevi koji se postavljaju pred radnika (prilagodljivost, pokretljivost, spremnost na rizik) u suprotnosti sa glavnim odlikama čvrstog karaktera (lojalnost, dugoročni ciljevi, posvećenost i poverenje) � Kada imamo niz poslova umesto koherentne karijere nemoguće je imati dugoročne ciljeve, takođe slabe društvene veze i poverenje � Karakteristike “novog kapitalizma” dovode do korozije ličnih karaktera koji povezuju ljude u društvu � KRAJ “POSLA ZA CEO RADNI VEK”? � Sve veći broj ljudi će postati radnici sa portfeljom (portfoliom) � “Portfelj veština” – određene veštine i kvalifikacije koje radnici koriste da bi se u toku radnog veka kretali od jednog do drugog radnog mesta

NESIGURNOST RADNOG MESTA � Zamisao “posla za ceo radni vek” stvar prošlosti � Pozitivno gledanje na radnike sa portfeljom – menjanje radnih mesta omogućava kreativno planiranje radnog veka � Kritika: fleksibilnost u stvari znači mogućnost angažovanja i otpuštanja više radnika od strane kompanija (posledica – nijedno radno mesto neće biti sigurno) � Brojni mladi stručnjaci (konsultanti i stručnjaci za informacione tehnologije) zaista radnici sa portfeljom � Ipak, reč je pre o izuzetku nego pravilu – u SAD i Velikoj Britaniji (najmanje regulisanim tržištima rada od svih razvijenih zemalja) nema promena u dužini zadržavanja na radnom mestu u odnosu na ranije periode � Veliki troškovi promene radnika i negativne posledice po motivaciju navode menadžere da prekvalifikuju sopstvene radnike umesto da angažuju nove