Putovanje ajlda Harolda Dord Gordon Noel Bajron Kljuni

Putovanje Čajlda Harolda Džordž Gordon Noel Bajron

Ključni pojmovi • Engleski romantizam • POEMA – duža, obimnija pesma u kojoj se prepliću elementi lirske poezije sa narativnim elementima. Poemu kao pesničku vrstu stvorio je DŽ. G. Bajron. • BAJRONIZAM – slobodan ljudski duh u pobuni protiv postojećeg despotskog poretka, prkosan i neumoljiv osvetnik. U Bajronovim delima provlači se pesimistička nota da ljudskom zlu nema leka. • bajronistički junak • ironija • spenserova strofa

lord Džordž Gordon Noel Bajron • rođen 1788. godine u Londonu, u siromašnoj plemićkoj porodici. Otac mu je umro dok je bio vrlo mlad. Rano je ostao hrom, pa je zbog te fizičke mane mnogo patio. • Kada je imao deset godina, nasledio je zamak, imanje i titulu lorda, što mu je omogućilo da postane član Doma lordova. • Važio je za mladića izuzetne lepote i držanja. I vrlo često se govorilo o njegovoj raspusnoj i ekscentričnoj prirodi koja je uključivala i neke rodoskrvne veze. Osuđivan zbog vređanja građanske pristojnosti, Bajron će buntovno napustiti Englesku. • Njegova prva zbirka poezije (Časovi dokolice), objavljena 1807. nije imala značajan odjek. • Bajron je na apsolventskom putovanju po Mediteranu proveo pune dve godine, 1809‒ 1811, i tu je stekao bogata iskustva koja će pretočiti u svoju poeziju. Među najvažnijima je osećanje svetskog bola ‒ veltšmerc (nem. Weltschmerz). Prva dva poglavlja čuvenog Putovanja Čajlda Harolda objaviće 1812. godine po povratku sa tog putovanja, a treće i četvrto objaviće 1816. i 1818. godine nakon drugog putovanja u Holandiju, Nemačku. Italiju i Grčku. • Najveće Bajronovo delo po obimu (a i značaju) je satirični ep Don Žuan koji je započeo 1818. u Veneciji i koji nije dovršio zbog prerane smrti 1824. godine, pomažući ustanike u Grčkoj.

Putovanje Čajlda Harolda • Čajld – nije dete, već štitonoša, kopljanik koji tek treba da postane vitez. • Autobiografski karakter glavnog junaka u početku dela nije bio tako otvoren, ali se kasnije književni junak gotovo izjednačava sa autorom. Po štampanju Hodočašća Bajron postaje prva ličnost engleske književnosti, književni uzor, a bajronizam će se uzdignuti do mitskih razmera.

• Bajron je Putovanje Čajlda Harolda ispevao u aleksandrincu (simetričnom dvanaestercu, sa pauzom posle šestog sloga), Spenserovskom strofom za koju je karakteristično to da se sastoji od devet stihova u strogo zadatom metričkom ritmu. Stihovi su povezani rimom: ababbcbcc. • Lirski fragment Laku noć se nalazi između 13. i 14. strofe Prvog pevanja i ima drugačije formalne odlike od ostatka dela. Strofe se sastoje od osam stihova koji su raspoređeni u kombinaciji dužih stihova i kraćih stihova sa rimom ababcdcd.

Zbogom, zbogom! rodni žali Zar bojiš se što huče vali Žalim što odlazim a nema / Ničeg za čim bih plakao Ustanovi odnos lirskog subjekta prema zavičaju. – Na koji način se Čajld oprašta od rodnog žala? – Izdvoj osećanja koja dominiraju u njegovom oproštajnom obraćanju zemlji. – Zapazi motive koji grade poetski prostor i vreme u uvodnim strofama i protumači njihovu simboliku. – Analiziraj motiv galeba koji kriči. – Koja značenja sugeriše slika pustog doma obraslog korovom? Svestrano ih osvetli. Šta je iznenađujuće u odnosu Čajldovih saputinika prema odlasku u nepoznato? – Tumači šta u njima izaziva nespokoj? – Šta predstavlja temelj i vrednost njihovih života? – Kakav se dubog kontrast ostvaruje kroz razgovor Čajlda i njegovih pratilaca? – Izdvoj distihe kojima Čajld zaokružuje razgovor sa saputnicima. – Na koji način razumeš paradokse u njegovom autoportretisanju? Obrazloži svoj odgovor. Analiziraj kulminativni momenat Čajldovog opraštanja od zavičaja. – Šta je iznedrilo njegovo duhovno raspoloženje? – Do kakve spoznaje je došao Čajld živeći u svom zavičaju? – Zapazi kakav stav zauzima Čajld prema radosti, odnosno propasti života i protumači ga. – Svestrano protumači stih „Žalim što odlazim a nema / Ničeg za čim bih plakao. “ – Šta motiviše njegovu čežnju ka daljinama i nepoznatom? – Svestrano protumači bogata značenja motiva „pučina najveća“, „morske milje“ , „pustinja i spilja“ u Čajldovoj imaginaciji.