PTICE grabljivice sove i detlii GRABLJIVICE Grabljivice su

PTICE (grabljivice, sove i detlići)

GRABLJIVICE Grabljivice su red ptica letačica sa oko 270 vrsta koje imaju snažno, mišićno telo, kljun i kandže kao prilagođenosti grabljivom načinu ishrane. Od čula im je najbolje razvijeno čulo vida. Odlični su i veoma spretni letači. Najpoznatije su porodice supova, strvinara, orlova, jastrebova, sokolova.

Rasprostranjenost i stanište Ishrana Najveći broj vrsta su mesožderi, hrane se Rasprostranjene su po čitavom svetu, na najčešće sisarima, pticama i insektima, a svim geografskim širinama i svim često i leševima životinja. U pronalaženju nadmorskim visinama, osim na Antarktiku i hrane se koriste odličnim, oštrim vidom i nekim okeanskim ostrvima. Najčešće žive dobrim sluhom. Love tokom dana ili na visokom drveću, kamenim liticama ili sumraka, dok noću miruju. Mali broj vrsta pećina gde prave neuredna gnezda. Pored se hrani biljnom hranom. Neke vrste su toga mogu da se gnezde i u stepama, na usko specijalizovane, dok druge imaju kućama pa čak i u pustinjama. širok raspon raznovrsne ishrane. Razmnožavanje Ptice grabljicice su monogamne. Reprodukuju se jednom u toku godine, retko dva puta. Gnezda su jednostavna, deluju neuredno i često preuzimaju već gotova gnezda drugih ptica. obično se jedan par gnezdi svake godine u istom gnezdu. Broj jaja varira od 1 -2, kod krupnijih vrsta, pa do 6 -7 ili čak 9 kod sitnijih. Posle izleganja iz jaja brigu o mladuncima, hranjenje, zaštitu od hladnoće i grabljivica preuzimaju roditelji. Mladunci su pokriveni pahuljastim paperjem koje se zamenjuje perjem kada su sposobni da lete i napuste roditeljsko gnezdo.

Spoljašnja morfologija Veličina tela se kreće od srednje do velike. Jedna od najvećih vrsta je američki kondor čija su krila dužine 115 cm, a njihov raspon iznosi 275 cm, dok je patuljasti soko sa krilima dužine svega 9 -10 cm. Kljun je snažan, kratak i završen kukastim vrhom. Osnovica mu je presvučena jarko obojenom tankom kožicom, pokljunicom ili voskovicom , na kojoj se nalaze nosni otvori. Gornji deo kljuna ima oštre ivice koje se preklapaju preko donjeg dela. Ovako građen kljun prilagođen je hvatanju, ubijanju i kidanju plena, a istovremeno je i moćno oružje za odbranu od neprijatelja. Noge su umerene dužine. Kod nekih vrsta su pokrivene perjem sve do prstiju dok su kod drugih gole. Prsti su snabdeveni dugačkim, oštrim kandžama kojima hvataju i pridržavaju plen prilikom njegovog kidanja, a mogu da posluže i kao oružje. Svi delovi tela su pokriveni perjem, osim kod nekih vrsta koje imaju golu glavu i vrat. Perje je kruto i priljubljeno uz telo. Obično je obojeno crno, sivo, smeđe ili crveno često prošarano belom bojom. Mužjaci i ženke su slično obojenog perja, dok se mladunci u prvoj godini života, ponekad i kasnije razlikuju po boji od roditelja. Obično su mužjaci sitniji od ženki, mada ima i vrsta, kakav je npr. američki kondor, kod kojih su krupniji mužjaci.

Opis SOVE Imaju krupne, izbuljene i okrugle oči na prednjoj strani glave koje im omogućavaju da dobro procene udaljenost i brzinu plena. Imaju 100 puta bolji vid od čoveka. Oči sova su nepokretne, kao i kod većine ptica pa zato moraju da okreću glavu da bi preusmerile pogled. Glavu mogu okrenuti i do 180°, dok se za neke tvrdi da mogu i do 270°. Sove mogu da vide na jako velikim udaljenostima, posebno noću. S druge strane, ne mogu da vide ništa što je bliže od desetak centimetara. Dok druge ptice imaju, po pravilu, male okrugle slušne otvore, kod sova su ti otvori vertikalno izduženi i gotovo dugi skoro koliko i sama glava. Međutim, slušni otvori im nisu smešteni simetrično - desni je malo iznad levog. Ta asimetrija je od vrste do vrste manje ili više izražena, ali postoji kod svih. Osim toga, mnoge sove imaju upadljiv „veo“ oko očiju od paperjastog venca koji usmerava zvuk prema ušima. Zajedno s pernatim ušima, taj veo im služi za pokazivanje raspoloženja i često su upadljive boje. Ulogu slušnih školjki igraju kratka i tvrda pera koja su smeštena ispred i iza slušnog otvora i pomažu pri određivanju smera zvuka. Iz istog razloga, sove imaju širu lobanju nego većina ptica. Krila sova su velika, široka, duga i zaobljena. Kao i kod drugih ptica grabljivica, i kod većine vrsta sova ženke su veće od mužjaka. Perje je mekano i u osnovi ima paperje, što omogućava tihe letove. Prsti i stopala su obrasli krznom, što je posebno izraženo kod vrsta koje žive na većim geografskim širinama.

Ishrana ] Sove uglavnom love noću, pažljivo vrebaju svoj plen, a kada ga ugledaju gotovo nečujno se spuste i napadnu. Sovino perje je vrlo mekano, a posebno je prilagođeno perje na krilima koje na prednjem kraju ima nazubljen rub. Sve to zajedno pomaže da sovin let bude potpuno nečujan i čini je veštim lovcem. Ona čuje tako dobro da plenov položaj može odrediti sluhom, tako da može loviti i u popunom mraku. Prehrana joj je raznolika, lovi male sisare, ptice, vodozemce i insekte Razmnožavanje Pare se u proleće i parovi ostaju zajedno celi život. Udvaranje započinje u februaru i iskazuje se glasnim lupanjem kljunom i tihim lepetanjem krilima. Prikladna mesta za gnežđene ženka bira u dupljama starih stabala ili praznim gnezdima drugih grabljivica. Ženka snese 2 -5 jaja i sama sedi na njima dok joj mužjak samo donosi hranu. Mali ptići nakon izleganja u gnezdu ostaju pet nedelja i tek onda počinju da lete. Kada postanu samostalni, majka ih tera iz gnezda tako da moraju da potraže svoje vlastito područje.

DETLIĆI Veličina Ishrana Detlići su ptice srednje veličine dugački 8 -50 cm i teški 7 - 450 g. Najmanja vrsta je iz Južne Amerike, dužine svega 8 cm i težine od 7 g, dok najkrupnija današnja vrsta iz jugoistočne Azije ima dužinu od oko 50 cm i težinu od 450 g. Do skoro su bile poznate i krupnije vrste, kao što su američki kraljevski detlić (58 cm, preko 600 g) i belokljuni detlić (50 cm i oko 500 g), ali njihovo postojanje danas nije potvrđeno pa se smatraju izumrlim vrstama. Ove ptice su jako rasprostranjene, jedino ih nema u Australiji. Žive najcešce kao samostalne jedinke, Hrane se crvima, a neke i biljkama. Njihova najbitnija karakteristika je njihov kljun! On je njihov alat, ali pored toga imaju i jako dugačak jezik. Razmnožavanje Gnezde se u rupama koje prave u stablima drveća za šta im je potrebno oko dve nedelje. Parovi su monogamni. Ženka snese obično 3 -7, retko više, belih jaja. Inkubacija traje 10 -12 dana i na jajaima leže oba roditelja. Iz jaja se izlegu slepi, goli i bespomoćni mladumci.

Kraj Prezentaciju uradili: Lolita Emilija Jovana Nikolina Valentina i Adrijana VI 1 OŠ Jovan Kursula Varvarin.