PTICE Aves n Ptice lat aves su razred

PTICE (Aves)

n Ptice (lat. aves) su razred n Ptice su tokom Jure evoluirale od dinosaurusa podreda Theropoda, a najranija poznata ptica iz kasne jure je Archaeopteryx n Veličinom variraju od sitnih kolibrijado krupnih nojeva. Postoji između 9 i 10 hiljada poznatih vrsta ptica i najraznovrsniji su razred među kopnenim kičmenjacima (Teropoda). dvonožnih, toplokrvnih kičmenjaka koji polažu jaja.

n Današnje ptice odlikuju perje, kljun bez zuba, polaganje jaja sa čvrstom ljuskom, visoka stopa metabolizma, srce s dve komore i dve predkomore i lagan ali jak kostur. n Mnoge ptice imaju prednje udove razvijene kao krila kojima mogu leteti, iako su nojevi (i druge trkačice), pingvini i nekoliko drugih, uglavnom edemskih ostrvskih vrsta, izgubile tu sposobnost.

n Mnoge ptičje vrste svake godine kreću na selidbe u udaljene krajeve, a još više ima migracije koje su kraće i manje redovne. n Ptice su društvene životinje i komuniciraju vizualnim signalima, glasovnim pozivima i pevanjem, učestvuju u društvenom ponašanju što uključuje zajednički lov, pomoć pri odgajanju podmlatka i ponašanje karakteristično za jato

Razmnožavanje ptica n Ptice se razmnožavaju polnim putem n Neke vrste ptica su isključivo monogame, druge prvenstveno monogamne uz povremeno parenje s drugim jedinkama. n Druge vrste su poligame ili poliandrične. n Mnoge ptice za vreme sezone parenja aktivno brane teritoriju od ostalih jedinki iste vrste. Vrste koje nisu u stanju da brane teritoriju na kojoj se hrane i radi obrane od grabljivaca pare se u kolonijama;

n Sve ptice ležu amniotska jaja s tvrdim ljuskama načinjenim najviše od kalcijum karbonata. n Jaja obično polažu u gnezdima gdje se ona inkubiraju, i većina ptica produženo vreme provodi u podizanju mladih nakon izleganja.

ANATOMIJA PTICA n U poređenju sa drugim kičmenjacima, ptice imaju oblik tijela koji pokazuje mnoga neobična prilagođenja, većinom za olakšavanje letenja. n Kostur se sastoji od kostiju koje su vrlo lagane. One imaju velike šupljine ispunjene vazduhom koje su povezane s disajnim sastavom. Kosti lobanje su sjedinjene i nemaju šavove. Očne šupljine su velike i odvojene od koštanog septuma 1. lobanja, 2. vratni pršljani, 3. ključna vilica, 4. greben prsne kosti, 5. rebro, 6. visoki greben, 7. koleno, 8. pisnica, 9. I. prst, 10. golenjača, 11. golenačna kost, 12. lisna kost, 13. preponska kost, 14. sedna kost, 15. kuk, 16. koštani štit bedra, 17. trtična kost, 18. repni deo kičme, 19. lopatica, 20. prsni dio kičme, 21. ramena kost, 22. lakatna kost, 23. palačna kost, 24. metakarpus, 25. III. prst, 26. II. prst, 27. I. prst (palac)

Koštani sistem n Kičma je podijeljena na vratni, prsni, slabinski i repni deo gdje su vratni pršljeni vrlo varijabilni i posebno elastični, dok je pokretljivost ograničena među zadnjim prsnim pršljanima, a niže od toga nisu pokretljivi. n Poslednih nekoliko pršljena spojeno je sa karlicom i u bedrenom predjelu čini čvrst koštani štit (synsacrum). n Rebra su spljoštena, a greben je osim kod ptica koje ne lete, prilagođen za letne mišiće koji su na njega pričvršćeni. Prednji udovi preoblikovani su u krila

Ekskretorni sistem n Za razliku od sisara, ptice ne uriniraju. Njihovi bubrezi pročišćavaju krvotok od azotnih otpadnih materija, ali ih ne izbacuju iz tiela kao ureu rastopljenu u urinu, nego kao mokraćnu kiselinu koja je teško topljiva u vodi tako da iz tela izlazi kao bela kaša koja kao i sadržaj creva, izlazi iz ptičje kloake. n Kloaka je višenamenski otvor: kroz njega ptice izbacuju otpadne materije, pare se njihovim spajanjem i kroz nju nosu jaja.

Organi za disanje n Ptičji organi za disanje su među najkompleksnijim među svim životinjskim vrstama. Kada ptica udahne, 75% svežeg vazduha prolazi kroz pluća i teče pravo u zadnju vazdušnu vrećicu koja se proteže od pluća i povezuje vazdšne komore u kostima i puni ih vazduhom. n Kada ptica izdahne, uporabljeni vazduh teče izvan pluća i vazduh zadržan u zadnjoj vazdunoj vrećici istovremeno ulazi u njih. Tako ptičja pluća imaju stalno snabdevanje svežim vazduhom i tokom udisanja i izdisanja

Kardio-vaskularni sistem n Ptičje srce ima dve komore i dve predkomore, iz njega u desnom luku izlazi aorta koja iz srca ćelijama doprema oksigenivoanu krv Vena postcava prima krv iz udova preko bubrežnog sistema. n Crvena krvna zrnca, za razliku od sisara, u sebi imaju jedro n Ptice proizvode zvuk uspomoć siringe, mišićnog organa koji se sastoji od komore s nekoliko membrana nalik bubnim opnama koji se nalazi na nižem kraju dušnika, gde se račva.

Digestivni trakt n Digestivni trakt ptica je jedinstven, s organima kao što je voljka za spremanje progutane hrane i mišićnim želucem (bubac) koji zbog nedostatka zuba često sadrži progutane kamenčiće, koji služe za mlevenje hrane. n Digestivni trakt je kod većine ptica visoko prilagođen brzom varenju i olakšanom letu. Neke ptice selice imaju i sposobnost smanjivanja dijelova creva pre selidbe

Nervni sistem i čula n Nervni sistem je velik s obzirom na veličinu ptice. Najrazvijeniji dio mozga je onaj koji kontroliše radnje vezane za let, mali mozak koordinira pokrete a veliki mozak ponašanje, navigaciju, parenje i izgradnju gnezda n Većina ptica ima slabo čulo mirisa, uz izuzetke kao što su kiviji i strvinari n Ptičje uvo nema spoljnu ušnu školjku, ali je pokriveno perjem. U unutrašnjem uhu nalazi se puž, ali on nije spiralnog oblika kao u sisara.

Vid ptica n Vid ptica je obično izuzetno visoko razvijen. Oči ptica razvijene su za poletanje, uočavanje, lov i prehranu. n Ptice s očima na bočnim stranama glave imaju širok vidokrug, dok ptice s oba oka usmjerena prema naprijed, kao npr. sove, posjeduju stereoskopski vid pa mogu procijeniti udaljenost n Vodene ptice imaju posebne fleksibilna sočiva koje im omogućavaju prilagođavanje vizualnim prilikama u vodi i vazduhu. Neke vrste imaju i dvostruku foveu (tačka najoštrijeg vida). Ptičja mrežnjača ima cirkulaciju u obliku lepeze koja se zove pecten.

Perje n Najuočljivija karakteristika koja ptice ističe među ostalim živim bićima je pokrivenost perjem n Perje je epidermalni izraštaj pričvršćen za kožu koji ima nekoliko funkcija: pomaže u održavanju tjelesne toplote štiteći pticu od hladnog vremena i vode, neophodno je za letenje, a takođe služi za davanje signala, kamuflažu i pokazivanje. n Postoji nekoliko tipova perja od kojih svaki ima posebnu zadatak

Perje n Perje zahteva održavanje i ptice ga kljunovima svakodnevno čiste i uređuju, uklanjajući strana telašca i nanose sloj voštane izlučevine iz specijalizovane žlezde koji pomaže u održanju savitljivosti, a takođe ima i ulogu zaštite protiv mikroba, čime se zaustavljaju bakterije koje uzrokuju raspadanje perja. n Taj proces može biti potpomognut i trljanjem perja telima insekata koji luče mravljukiselinu, što je vrlo čest način kojim ptice uklanjaju parazite iz perja. Perje se redovito mitari.

Odgoj i korišćenje ptica n Ptice su ljudima važan izvor hrane. Vrsta koja se najčešće uzgaja u proizvodnji mesa je domaća kokoš, zatim guske, fazani, ćurke i patke. n Ptice koje se odgajaju kao hrana zovu se zajedničkim imenom ŽIVINA. n Osim mesa i jaja, ljudi ptice od ptica koriste i perje za posteljinu i ukrašavanje. Fosfor i azot koji se koriste u izradi veštačkih đubriva i baruta proizvodi se i od guana sastojkom kojom ptice u Južnoj Americi grade gnijezda.

n Sokoli i orlovi se još koriste u lovu, dok kormorane koriste ribari. n Pilići i golubovi često se koriste u istraživanjima u komparativnoj psihologiji. n Veći broj vrsta ptica se koristi za lov (fazani, jarebice, prepelice i dr. ) n Šarene, pogotovo tropske ptice odgajaju se u zatočeništvu i drže kao kućni ljubimci

Kokoška, kokoš ili domaća kokoš n Kokoška, kokoš ili domaća kokoš (Gallus gallus domesticus) je podvrsta ptice koja se često gaji kao živina. Smatra se da je poreklom iz jugoistočne Azije i da je evoluirala od divljih podvrsta vrste Gallus gallus. n Ova ptica je najrasprostranjenija na zemlji. Polnu zrelost kokoš dostiže sa oko tri meseca, a inkubacioni period traje 21 dan. n Danas postoji veći broj rasa kokošaka i u principu se dele na rase za mesoi rase za jaja. Rase za meso su obično teže i daju manji broj jaja tokom godine, dok su rase za jaja lakše i daju čak i do oko 270 jaja godišnje *