Psiholoki aspekti viestruke ometenosti Prof dr Radoman Vesna

Psihološki aspekti višestruke ometenosti Prof. dr Radoman Vesna FASPER

Višestruka (multipla)ometenost • Istovremeno postojanje dve ili više vrsta ometenosti kao što je npr. - gluvoslepoća - mentalna ometenost udružena sa slepoćom ili slušnim oštećenjem - mentalna ometenost udružena sa telesnom invalidnošću • Često kod višestrukih ometenosti postoji jezički i komunikativni poremećaj

Psihološki aspekt višestruke ometenosti • Višestruka ometenost je veoma složen i težak oblik ometenosti kada odrasla osoba ili dete ima dve ili više vrsta ometenosti koje kao rezultat daju kvalitativno novo stanje celokupne ličnosti koje zahteva posebne re(habilitacione) metode rada • Npr. kada dete oštećenog sluha ima još jedan ili više oblika ometenosti koji snažno utiču na saznajno ali i emocionalno-socijalno i jezičko funkcionisanje ličnosti i na njen tretman

Najpoznatiji slučajevi višestruke ometenosti: Gluvoća sa pridruženim ometenostima - gluvoća + slepilo - gluvoća + intelektualna ometenost - gluvoća + telesni invaliditet - gluvoća + poremećaji učenja - gluvoća + emocionalni poremećaji Slepoća ili slabovidost sa pridruženim omet. + oštećen sluh + intelektualna ometenost itd. Intelektualno zaostajanje + telesna invalidnost

Auditivno + vizuelno oštećenje • Odnosi se na kontinuum različitih stepena i raznih kombinacija u stepenu oštećenosti vida i sluha • Njihov pratilac su uvek jezički i komunikativni poremećaji

Multisenzorno oštećenje /dualno senzorno oštećenje/ gluvoslepoća • Jedan od najpoznatijih oblika višestruke ometenosti koji se ne može posmatrati kao puka kombinacija vizuelnog i auditivnog oštećenja, “Gluvoslepo dete nije ni gluvo dete koje ne vidi niti slepo dete koje ne čuje, već ono koje prima iskrivljene, nepredvidive i zbrkane informacije kroz njegova oštećena distantna čula” (Mc. Iunes&Treffrey 1982. )

Karakteristike gluvoslepoće Gluvoslepoća se odnosi se na kontinuum različitih stepena i raznih kombinacija u stepenu oštećenosti vida i sluha koji drastično utiču na kvalitet primljenih informacija, njihovu obradu i integraciju i na perceptivnom i na saznajnom nivou ali i na njihovu emocionalnu adaptaciju, jezik, komunikaciju i uključivanje u društveni život.

Faktori psihološkog uticaja 1. 2. 3. 4. Vreme nastanka oštećenja Redosled nastanka oštećenja Jačina oštećenja Postupnost/iznenadnost nastanka

1. Vreme nastanka poremećaja • Za gluvoću je to druga-treća godina. Prelingvalne gluvoće povlače za sobom teškoće razvoja ekspresivnog i receptivnog govora, simbolizacije i konceptualizacije putem reči (teže posled. ). Postlingv. gluv. - bolja psihol. prognoza • Za slepoću je to peta-šesta godina jer pojedini aspekti vizuelne percepcije postepeno sazrevaju. Ako nastane nakon toga postoji solidan fundus vizuelnih predstava, pamćenja i bolja prognoza. Urođena i rana- slabija psih. prog

2. Redosled nastanka • Ako je prvobitno nastala slepoća (npr. kongnitalna) a čulo sluha normalno razvijeno do 3 godine, prisune su auditivne predstave i verbalna memorija, verbalna simbolizacija i jezik- saznajni razvoj na boljim osnovama • Ako je prvobitno nastala gluvoća –saznajni i govorno-komunikativni razvoj ometen ali je mobilnost i orjentacija u prostoru razvijena. Slabiji uslovi za jezičko komunikativni razvoj

3. Intenzitet oštećenja Što je intenzitet vizelnog ili auditivnog oštećenja veći to su i razvojno psihološke posledice veće. Nagluvost i slabovidost omogućavaju sticanje iskustva makar iskrivljenih i “mutnih” pomoću ovih senzornih kanala a to je značajan razvojno psihološki potencijal

4. Postupnost/iznenadnost nastanka ili razvoja stečenog oštećenja • Postepena progresija bolesti i senzornog oštećenja psihološki je manje patogena jer ostavlja vremenski period potreban za postepenu adaptaciju i prihvatanje gubitka, (npr. progresivna staračka gluvoća kod slepog) za razliku od iznenadnog gubitka (npr. traume).

Važnost komunikativne tehnike • Zastupljeni su razni oblici kao što je znakovni jezik, neki koriste pisanje, Brajovu azbuku, govor, a neki Tadoma (taktilno čitanje sa usana) i njihove kombinacije. Slepo rođeni koji kasnije ogluve koriste govorni jezik kome mogu pridodati znakovni i daktilologiju. Oni se primarno povezuju sa subkulturom slepih i osobama bez ometenosti a kasnije sa GS

Komunikacija i pripadnost subkulturi • Određeni broj gluvih koji kasnije postanu slepi prvo razvijaju gestove i znakovni jezik (ukoliko im to ne zabranjuju) i identifikuju se sa zajednicom gluvih. Kasnije uključuju Brajevo pismo, Tadoma itd. • Neki od njih iskuse ostrakizam (odbacivanje i proganjanje) zajednice gluvih što stvara frustracije, agresiju isl.

Psihološki relevantno • Identifikovanje sa zajednicom gluvih ili slepih ili gluvoslepih donosi dobre mentalno higijenske efekte i ublažavanje osećanja izolacije i napuštenosti

Yetman (2002. ) • Povoljna slika o sebi i identitet sa kulturom gluvih štite od mentalnih bolesti. • Njegova studija je pokazala da su gluvi djaci koji su odrastali u zajednici i kulturi gluvih imali višu samoprocenu u nizu oblasti jer su kao reper za poređenje imali druge gluve za razliku od gluvih koji su sebe poredili sa čujućima i imali nižu samoprocenu

Istraživanje Rotšilda • Zadao Vekslerovu skalu inteligencije uzorku od 45 gluvoslepih odraslih Našao je: dobru informisanost i sklonost sticanju novih znanja posebno lično ali i nelično relevantnih, dobro pamćenje, posebno konkretnog materijala, nekritično prihvatanje serviranih informacija, slabiju sposobnost razumevanja svakodnevnih situacija, slabiju apstrakciju i razlikovanje bitnog od nebitnog

Psihičke karakteristike • Osećanje izolovanosti, koje je posledica objektivne izolacije i komunikativne barijere, osećanje usamljenosti i napuštenosti( nekad depresija, nekad agresija ) • Problemi socijalizacije i socijalnog uključiv. • Dominacija taktilno-vibratornog senzornog iskustva • Pasivnost, zavisnost, anksioznost, infantil. p.

Mc Iunes & Treffrey Istakli oblasti u kojima manifestuju teškoće: • Teškoće adekvatne percepcije sveta koja nije iskrivljena • Motivacija snižena • Problemi u započinjanju i održavanju interpersonalnih odnosa • Por. nterakcija sa okolinom na smisaon način • Teškoće predviđanja budućih događaja i rezultata sopstvene aktivnosti

Spoljašnji lokus kontrole • L. K. eksteriorizovan u velikom broju slučajeva dualne ometenosti (sluh i vid) • Oni opažaju i osećaju da je izvor kontrole njihovim životom i njihovom sudbinom izvan njih (eksteriorizacija na suprot interiorizaciji) • Osećaj da ne mogu kontrolisati i postizati svoje ciljeve jer su događaji u njihovom životu pretežno izvan njihove kontrole

HELEN KELER

Helen Keler • Jedan od najpoznatijih slučajeva veoma uspešno rehabilitovane osobe sa gluvoslepoćom

En Saliven Mejsi • Privatna učiteljica i sjajan habilitator gluvo slepe devojčice Helen. En Saliven je i sama imala ozbiljan vizuelni hendikep • Izvanredno motivisana za uporan rad sa gluvoslepom devojčicom koja je bila vrlo inteligentna

Habilitacija i edukacija Helen Keler • Prvo je naučila Lormovu azbuku za gluvoslepe, posle je ovladala veštinom očitavanja govora drugih stavljanjem srednjeg prsta na njihove usne , a palca na grlo govornika. • Postigla je veoma visok nivo obrazovanja, diplomirala i doktorirala , bavila se kniževnim i humanitarnim radom • Helen je preležala meningitis u 19 mesecu od koga je ostala gluvonema i slepa

En Saliven poučava Helenu • Zbog sopstvenog vizuelnog hendikepa , En Saliven se identifikovala sa gluvoslepom devojčicom sa kojom je veoma istrajno i uporno radila

Helen Keler posetila je Srbiju • Tridesetih godina prošlog veka gostovala je u Srbiji, posetivši Dom slepih u Zemunu. • Tako je i nastala knjiga: “ Putujemo u Jugoslaviju” • Inače je Helen Keler bila vrlo uspešan pisac i objavila je mnoge knjige

Gluvoća + poremećaji učenja Rovel: svaki slučaj gluvoće sa poremećajem učenja je jedinstven u pogledu profila dinamičkih interaktivnih deficita koji mogu imati dalekosežne efekte na intelektualni , emocionalni i socijalni razvoj

Definicija poremećaja učenja odeljenja za obrazovanje (IDEA 1977. g. ) Poremećaji učenja su grupa neuroloških poremećaja koji utiču na jednu ili više bazičnih moždanih funkcija a služe za razumevanje i interpretaciju jezika, simbola, gestova i obično se konstatuju u osnovnoškolskom periodu.

• • Majklbast nabraja sledeće poremećaje učenja (CNS) kod gluvih Disleksija Disgrafija Apraksija Diskalkulija Topografski poremećaj Dezorjentacija (levo-desno) Dishronometrija Afazija čitanja sa usana (kod gluvih)

Neki autori pridodaju • Probleme interpretacije raznih društvenih znakova i gestova • Disnomija (probem prisećanja i pridavanja imena osobama, predmetima, mestima • U ovu grupu se svrstava i ADD i ADHD

Specifični poremećaji učenja Ovo je poremećaj koji pogađa samo jednu specifičnu oblast učenja dok su ostale oblasti dobro razvijene. Zbog ovog specifičnog poremećaja gluvo dete može imati slab školski uspeh i niz drugih posledica

Ova kategorija dece: Može imati poremećaj pažnje i hipraktivnost (hipoaktivnost) Mogu pokazivati perseveracije i teškoće kod preorjentacije na nove aktivnosti Mogu imati problem samokontrole impulsa

Psihološke karakteristike • Kognicija: problemi procesuiranja određenih vrsta informacija, poremećaj integracije, poremećaji pamćenja, razumevanja i izvođenja aktivnosti • Emocionalno- socijalni plan: emocionalne teškoće, loša slika o sebi, teškoće socijalne percepcije, teškoće u društvenim odnosima, posebno ako se ne dijagnozira na vreme • Ponašanje: impulsivno ili povlačenje

Jezik i komunikacija • Složena slika mešavine komunikativnih i jezičkih poremećaja koji su svojstveni i slušnom deficitu i poremećaju učenja • Auditivni deficit može se spojiti sa teškoćama diskriminacije i sekvencioniranja zvukova i reči (greške kao “pašgeti” umesto “špageti”) • Problem sekvencioniranja (događaja, pisanja dvocifrenih brojeva

Poremećaj znakovnog jezika • Poremećaj može biti u oblikovanju znakova rukama, poremećaj u pokretima, lokaciji i orjentaciji • Slaba vizuelna diskriminacija i slabo izdvajanje figure od pozadine mogu dovesti do zbrke kod sličnih oblikovanja rukama , mogu izokrenuti pokret znaka, pomešati znakove ili slova itd.

Slepoća +intelektualna ometenost • Prema nekim istraživanjima 25, 3% ove populacije ima kao dodatnu ometenost u mentalnom razvoju • Zahtevaju individualizovani rehabilitacioni i edukativni tretman • Osim kognitivnog i senzornog deficita imaju komunikativne probleme