Psiholoki aspekti viestruke ometenosti gluvih Prof dr Radoman

Psihološki aspekti višestruke ometenosti gluvih Prof. dr Radoman Vesna FASPER

Višestruka /multipla/složena ometenost • Višestruka ometenost je veoma složen i težak oblik ometenosti kada odrasla osoba ili dete ima dve ili više vrsta ometenosti • Razmatraćemo psihološke karakteristike osoba kod kojih je osim gluvoće prisutan još jedan ili više oblika ometenosti

Psihološki aspekt višestruke ometenosti • Višestruka ometenost je oblik ometenosti kada su prisutne dve ili više vrsta ozbiljne ometenosti koje kao rezultat daju kvalitativno novo stanje celokupne ličnosti koje zahteva posebne re(habilitacione) metode rada • Npr. dete sa visokim oštećenjem sluha koje ima još jedan ili više oblika ometenosti koji snažno utiču na saznajno, emocionalno-socijalno i motivaciono funkcionisanje njegove ličnosti ili na jedno od njih kao i na tretman takve ličnosti.

Slučajevi višestruke ometenosti (gluvoća + dodatna ometenost): Gluvoća sa pridruženim ometenostima - gluvoća + slepilo - gluvoća + intelektualna ometenost - gluvoća + telesni invaliditet - gluvoća + poremećaji učenja - gluvoća + emocionalni i mentalni porem.

1. Gluvoća + slepilo (auditivno-vizuelna ometenost) • Predstavlja jedan od najozbiljnijih oblika lišenja čula sa kompleksnim posledicama u psihičkom funkcionisanju • Best je izneo podatak da je broj ovakvih slučajeva u populaciji 0, 018 +

Termini: Multisenzorno oštećenje /dualno senzorno oštećenje/ gluvoslepoća/auditivno-vizuena o. Jedan od najpoznatijih oblika višestruke ometenosti koji se ne može posmatrati kao puka kombinacija vizuelnog i auditivnog oštećenja “Gluvoslepo dete nije ni gluvo dete koje ne vidi niti slepo dete koje ne čuje, već ono koje prima iskrivljene, nepredvidive i zbrkane informacije kroz njegova oštećena distantna čula” (Mc. Iunes&Treffrey 1982. )

Slušno-vizuelna ometenost psihološki aspekt Odnosi se na kontinuum različitih stepena i raznih kombinacija u stepenu oštećenosti vida i sluha koji drastično utiču na kvalitet primljenih informacija, njihovu obradu i integraciju na perceptivnom i na višem saznajnom nivou ali mogu uticati na emocionalnu adaptaciju i uključivanje u društveni život.

Faktori uticaja na psihički razvoj: 1. 2. 3. 4. Vreme nastanka oštećenja Redosled nastanka oštećenja Jačina oštećenja Postupnost/iznenadnost nastanka stečenih oštećenja

1. Kritično vreme nastanka • Za gluvoću je to druga-treća godina. Prelingvalne gluvoće povlače za sobom teškoće razvoja ekspresivnog i receptivnog govora, simbolizacije i konceptualizacije putem reči (teže posled. ). Postlingv. gluv. - bolja psihol. prognoza • Za slepoću je to peta-šesta godina jer pojedini aspekti vizuelne percepcije postepeno sazrevaju. Ako nastane nakon toga, postoji solidan fundus vizuelnih predstava, pamćenja i bolja prognoza. Urođena i rana- slabija psih. prog

2. Redosled nastanka • Ako je prvobitno nastala slepoća (npr. kongnitalna) a čulo sluha normalno razvijeno do 3 godine, prisutne su auditivne predstave i verbalna memorija, verbalna simbolizacija i jeziksaznajni razvoj počiva na boljim osnovama • Ako je prvobitno nastala gluvoća –saznajni i govorno-komunikativni razvoj ometen ali je mobilnost i orjentacija u prostoru prethodno razvijena

3. Jačina oštećenja Što je intenzitet vizelnog ili auditivnog oštećenja veći to su i razvojno psihološke posledice veće. Nagluvost i slabovidost omogućavaju sticanje iskustava, makar iskrivljenih i “mutnih” pomoću ovih senzornih kanala ali ona predstavljaju značajan razvojno psihološki potencijal

4. Postupnost/iznenadnost nastanka stečenih oštećenja • Postepena progresija bolesti i senzornog oštećenja psihološki je manje patogena jer ostavlja vremenski period potreban za postepenu adaptaciju i prihvatanje gubitka, (npr. progresivna staračka gluvoća kod slepog) za razliku od iznenadnog gubitka (npr. traume).

Važnost komunikativne tehnike • Zastupljeni su razni oblici kao što je znakovni jezik, neki koriste pisanje, Brajovu azbuku, Lormovu azbuku, neki govor, neki Tadoma (taktilno čitanje sa usana) i njihove kombinacije. Slepo rođeni koji kasnije ogluve koriste govorni jezik kome mogu pridodati znakovni i daktilologiju. Oni se primarno povezuju sa subkulturom slepih i osobama bez ometenosti a kasnije sa gluvoslepim osobama

Komunikacija gluvih koji kasnije oslepe • Određeni broj gluvih koji kasnije postanu slepi prvo razvijaju gestove i znakovni jezik (ukoliko im to ne zabranjuju) i identifikuju se sa zajednicom gluvih. Kasnije uključuju Brajevo pismo, Tadoma itd. • Neki od njih iskuse ostrakizam (odbacivanje i proganjanje) zajednice gluvih što stvara frustracije, agresiju i sl.

Psihološki relevantno • Identifikovanje sa zajednicom gluvih ili slepih ili gluvoslepih donosi dobre mentalno higijenske efekte i ublažavanje osećanja izolacije i napuštenosti

Yetman (2002. ) • Povoljna slika o sebi I identitet u kulturi gluvih štite gluve od mentalnih bolesti. • Njegova studija je pokazala da su gluvi djaci koji su odrastali u zajednici i kulturi gluvih imali višu samoprocenu u nizu oblasti jer su kao reper za poređenje imali druge gluve za razliku od gluvih koji su sebe poredili sa čujućima i imali nižu samoprocenu

Rotšildova ispitivanja IQ • Zadao Vekslerovu skalu inteligencije uzorku od 45 gluvoslepih odraslih Našao je: dobru informisanost i sklonost sticanju novih znanja (posebno lično ali i nelično relevantnih), dobro pamćenje (posebno konkretnog materijala), nekritično prihvatanje serviranih informacija, slabiju sposobnost razumevanja svakodnevnih situacija, slabiju apstrakciju i razlikovanje bitnog od nebitnog

Mc Iunes & Treffrey Istakli oblasti u kojima manifestuju teškoće: • Teškoće adekvatne percepcije sveta koja nije iskrivljena • Motivacija snižena • Problemi u započinjanju i održavanju interpersonalnih odnosa • Porem. interakcija sa okolinom na smisaon način • Teškoće predviđanja budućih događaja i rezultata sopstvene aktivnosti

Psihičke reakcije ( emocionalne, socijalizacijske, kognitivne) • Osećanje izolovanosti, koje je posledica objektivne izolacije i komunikativne barijere, osećanje usamljenosti i napuštenosti( nekad depresija, nekad agresija ) • Problemi socijalizacije i socijalnog uključiv. • Dominacija taktilno-vibratornog senzornog iskustva • Pasivnost, zavisnost, anksioznost, infantil. p.

Spoljašnji lokus kontrole • L. K. eksteriorizovan u velikom broju slučajeva dualne ometenosti (sluh i vid) • Oni opažaju i osećaju da je izvor kontrole njihovim životom i njihovom sudbinom izvan njih (eksteriorizacija na suprot interiorizaciji) • Osećaj da ne mogu kontrolisati i postizati svoje ciljeve jer su događaji u njihovom životu pretežno izvan njihove kontrole

Helen Keler • Jedan od najpoznatijih slučajeva veoma uspešno rehabilitovane osobe sa gluvoslepoćom

En Saliven Mejsi • Privatna učiteljica i sjajan habilitator gluvo slepe devojčice Helen. En Saliven je i sama imala ozbiljan vizuelni hendikep • Izvanredno motivisana za uporan rad sa gluvoslepom devojčicom koja je bila vrlo inteligentna

Habilitacija i edukacija Helen Keler • Prvo je naučila Lormovu azbuku za gluvoslepe, posle je ovladala veštinom očitavanja govora drugih stavljanjem srednjeg orsta na njihove usne , a palca na grlo govornika. • Postigla je veoma visok nivo obrazovanja, diplomirala i doktorirala , bavila se kniževnim i humanitarnim radom • Helen je preležala meningitis u 19 mesecu od koga je ostala gluvonema i slepa

En Saliven poučava Helenu • Zbog sopstvenog vizuelnog hendikepa , En Saliven se identifikovala sa gluvoslepom devojčicom sa kojom je veoma istrajno i uporno radila

Helen Keler posetila je Srbiju • Tridesetih godina prošlog veka gostovala je u Srbiji, posetivši Dom slepih u Zemunu. • Tako je i nastala knjiga: “ Putujemo u Jugoslaviju” • Inače je Helen Keler bila vrlo uspešan pisac i objavila je mnoge knjige

2. Gluvoća + poremećaji učenja • Poremećaji učenja su neurološki poremećaji koji se u velikoj meri tiču jezika mada zahvataju i nejezičku sferu. • Mogu biti samostalni ili u kombinaciji sa drugim poremećajima • Npr. gluvoća udružena sa poremećajima učenja

Istorijat nastanka ove odrednice • Ovo je relativno nov koncept nastao angažovanjem grupe roditelja i zaštitnika dece koja su pokazivala razne teškoće u učenju. Oni su posmatrali različite stilove učenja kod ove dece 60 -ih godina 20. v. • Ova deca su bila sa normalnim IQ, bez dodatnih senzornih ili motornih ometenosti

Koncept poremećaja učenja • Ovo je relativno nov koncept nastao angažovanjem grupe roditelja i zaštitnika dece koja su pokazivala razne teškoće u učenju. Oni su posmatrali različite stilove učenja kod ove dece 60 -ih godina. • Ova deca su bila sa normalnim IQ, bez dodatnih senzornih ili motornih ometenosti

Majklbast(1964. ) ih klasifikuje : Majklbast(1964. ) 1. teškoće i poremećaji učenja kod gluvih i nagluvih usled oštećenja CNS-a (jezički i dr. poremećaji) 2. nastale usled oštećenja perifernog nervnog sistema (kod gluvoslepih) 3. nastale kod afektivnih poremećaja (neuroze, psihoze)

Majklbast nabraja sledeće poremećaje učenja kod gluvih usled oštećenja CNS-a • • Afazija čitanja sa usana Disleksija Disgrafija Apraksija Diskalkulija Topografski poremećaj Dezorjentacija (levo-desno) Dishronometrija

Afazija čitanja sa usana • Nesposobnost povezivanja položaja usana pri izgovaranju reči kao simbola sa za značenje reči koja se izgovara tim pokretom • Dete npr. Nije sposobno da stvori asocijaciju između reči i iskustva (objekta) na koje se ona odnosi • Slična je afaziji koja označava nesposobnost asocijacije između reči koju čuju i odgovarajućeg značenja

Topografski poremećaj • Moždani poremećaj se reflektuje na teškoću povezivanja simbola kao što su oni na geografskim kartama, globusima, ili planovima kuća i prostornim planovima

Dezorijentacija • Poremećaj učenja koji se manifestuje u nesposobnosti orjentacije u pravcu desnolevo • Nesposobnost razlikovanja desne i leve strane ili pravca • Često se sreće udružen sa disleksijom

Dishronometrija • Poremećaji procene vremena • Nemogućnost učenja da se ravna prema vremenu koja se ogleda u - nesposobnosti da čita vreme na časovniku - da nauči dane u nedelji, mesece u godini - da razlikuje “pre” od “posle” - Ne razume pojam “sledećeg dana” “ sutra” ili “sledeće nedelje”

Poremećaji znakovnog jezika • Poremećaj može biti u oblikovanju znakova rukama, poremećaj u pokretima, lokaciji i orjentaciji • Slaba vizuelna diskriminacija i slabo izdvajanje figure od pozadine mogu dovesti do zbrke kod sličnih oblikovanja rukama , mogu izokrenuti pokret znaka, pomešati znakove ili slova itd.

Definicija odeljenja za obrazovanje (IDEA 1977. g. ) Poremećaji učenja su grupa neuroloških poremećaja koji utiču na jednu ili više bazičnih moždanih funkcija a služe za razumevanje i interpretaciju jezika, simbola, gestova i obično se konstatuju u osnovnoškolskom periodu.

Poremećaji su: • • • disleksija, disgrafija, diskalkulija, dispraksija, afazija poremećaji pažnje

Neki autori pridodaju • Probleme interpretacije raznih društvenih znakova i gestova • Disnomiju (probem prisećanja tj. pridavanja imena osobama, predmetima, mestima • U ovu grupu se svrstava i ADD i ADHD • Od 1990 -ih pridodaje se nova grupa poremećaja učenja uz koju ide simultano i obdarenost (retki slučajevi) npr. visok IQ

Pavlović D. (2011. ) • Organski uslovljeni i kongenitalni poremećaji koji se karakterišu prisustvom specifičnih kognitivnih deficita nezavisno od opšteg intelektualnog nivoa i pojave akademskih teškoća sa heterogenim kliničkim ispoljavanjima • Najčešće se dele na verbalne, neverbalne i disegzekutivne

Pavlović • Razvojna disleksija, disgrafija, disfazija, diskalkulija, hiperaktivnost, poremećaji perceptivno-motornog tipa, problemi koordinacije, problemi kontrole impulsa, emocionalne teškoće, problemi pamćenja i mišljenja

Specifični poremećaju učenja • Ovaj termin se koristi danas u DSM-5 za celokupnu kategoriju • Neki su ranije predložili ovaj termin za uže određenje • Teškoće u jednoj oblasti učenja ili života bez pridruženih simptoma u drugim oblastima Npr. Poremečaj čitanja štampanog teksta a vrlo dobro snalaženje u matematici i manipulisanju predmetima koje zahteva

DSM-5 • Najnovija klasifikacija DSM-5 naziva ih specifični poremećaji učenja i ima novi pristup koji stavlja akcenat na generalne teškoće u akademskim veštinama radije nego da ih ograničava samo na oblasti čitanja pisanja i matematike, već samo daje detaljnije prikazane i specifikovane ove tri oblasti poremećaja.

Terminologija i dijagnoza u DSM -5 • Radna grupa za neurorazvojne poremećaje u okviru DSM-5 smatra da ranije korišćeni termini disleksija i diskalkulija nisu korisni. • Dijagnoza se donosi kliničkim uvidom u razvojnu, medicinsku, obrazovnu i porodičnu istoriju, na osnovu testovnih skorova, opservacija nastavnika i odgovora na akademske zahteve

Tri važna uslova za dijagnozu poremećaja učenja 1. Postojanje diskrepance između potencijala i postignuća 2. Prisustvo intraindividualnih razlika 3. Prisustvo prosečne ili nadprosečne IQ

Psihološke karakteristike • Kognicija: problemi procesuiranja određenih vrsta informacija, poremećaj integracije, poremećaji pamćenja, razumevanja i izvođenja aktivnosti • Emocionalno- socijalni plan: emocionalne teškoće, loša slika o sebi, teškoće socijalne percepcije, teškoće u društvenim odnosima, socijana nezrelost, posebno ako se ne dijagnozira na vreme • Ponašanje: impulsivno ili povlačenje

Poremećaji jezika i komunikacije • Složena slika mešavine komunikativnih i jezičkih poremećaja koji su svojstveni i slušnom deficitu i poremećaju učenja • Auditivni deficit može se spojiti sa teškoćama diskriminacije i sekvencioniranja zvukova i reči (greške kao “pašgeti” umesto “špageti”) • Problem sekvencioniranja (događaja, pisanja dvocifrenih brojeva

Gluvoća + intelektualno zaostajanje • Još je Rudolf Pintner smatrao da bolest koja je dovela do gluvoće dovodi i do intelektualne zaostalosti • Danas se može smatrati da takav odnos nastaje u nekim slučajevima , npr. meningitis može prouzrokovati gluvoću i intelektualno zaostajanje • Frizina: 12% školske populacije gluve dece ima IQ ispod 80

Majklbast • Primenio Gudinaf test crteža ljudske figure na uzorku od 831 gluvog detata uzrasta 7 -15 g. i dobio 15% sa IQ nižim od 80. • Poredeći decu na osnovu kriterijuma zavodske ili dnevne škole dobio je 19% iz zavoda 14% iz dnevnih škola sa nižim IQ Polne razlike: više gluvih devojčica iz zavoda, a više dečaka iz dnevnih škola imalo nizak IQ

Gluvoća može biti udružena • Sa Daunovim sindromom • Sa autizmom • Denmark je od 250 pacijenata na odeljenju za gluve našao 7 autističnih • Autizam se bez obzira da li je sam ili dualna dijagnoza povezuje sa nesposobnošću da se ovlada teorijom uma (nesposobnost decentriranja i postavljanja u situaciju drugog ).

Dete sa Down sindromom • 60% dece sa Daun sindromom ima probleme sa sluhom. Slivanje sekreta u srednje uho dovodi do nagluvosti različitog stepena

Gluvoća + poremećaji mentalnog zdravlja • Majklbast (1964. ) izvestio da je našao 25% gluvih muškaraca sa naglašenim emocionalnim poremećajima kao dodatnom ometenošću i 15% gluvih žena. • Šlezinger i Midou (1972): 11, 6% gluve dece imalo ozbiljan poremećaj mentalnog zdravlja (2, 4% na uzorku dece koja čuju). One su konstatovale poremećaje ponašanja kod 19, 6% gluve dece (7, 3%č. )

Gluva deca i poremećaji mentalnog zdravlja • Gluva deca pokazuju veći broj poremećaja mentalnog zdravlja u odnosu na odrasle gluve kod kojih se taj procenat smanjuje. • Hindly ( 2000. ): prevalencija psihijatrijskih oboljenja 2 -5 puta veća kod gluve nego kod dece koja čuju

Basiler, Rainer, Vernon &Endrjus • Oni su opisali odrasle gluve pacijente sa ozbiljnim poremećajem socijalizacije, kognitivnih sposobnosti (konkretnost mišljenja) impulsivnošću, nedostatkom empatije, izolovanošću i vrlo ograničenom komunikacijom • Basiler (1973. ) u Norveškoj: surdofrenia Rainer u SAD: primitivna ličnost gluvog Vernon i Endrjus: feralni odrasli gluvi