PROTOZOA praivotinje KLASIFIKACIJA PODCARSTVA PROTOZOA Phylum Sarcomastigophora Subphylum

PROTOZOA - praživotinje

KLASIFIKACIJA PODCARSTVA PROTOZOA

Phylum Sarcomastigophora Subphylum Mastigophora Subphylum Sarcodina

SUBPHYLUM SARCODINA Slatkovodne, morske i terestrične; manji broj vrsta endoparaziti ljudi i životinja. Heterotrofna ishrana holozojski Kretanje: pseudopodije (različiti tipovi), retko bičevi. Amoeba sp.

SUBPHYLUM SARCODINA Telo bez pelikule Citoplazma je diferencirana na- ekto- i endoplazmu. Često obrazuju zaštitne kućice od krčnjaka ili silicijuma Broj jedara je od 1 do nekoliko Solitarne, retko kolonijalne Razmnožavanje uglavnom bespolno (binarna i multipna deoba) ređe polno (singamijom), gameti sa bičevima.

Klasifikacija Sarcodina

Classis RHYZOPODA Ordo Amoebida Morske i slatkovodne, bez ljušturica; manji broj parazitskih. Tolerantne na organska zagađenja. Lobopodije (A) i filopodije (B) za kretanje. Stadijum ciste u nepovoljnim uslovima. A B

Ordo Amoebida Entamoeba coli – komensal u debelom crevu čoveka. Entamoeba hystolitica crevni patogen – dizenterija, dijareja ili oštećenje jetre. Oko 1% svetske populacije je zražen entamebom.

Ordo Testacea Uglavnom slatkovodne, bentosne, kreću se pseudopodama po podlozi. Spoljašnja organsko- mineralna ljuštura sa jednim otvorom – pseudostom Filopodije, ređe lobopodije. 11 vrsta endemično za Srbiju (Difflugia serbica, D. bistrica…). Difflugia sp.

Ordo Foraminifera Većina vrsta su marinske i bentosne, ređe planktonske (Globigerina spp. ). Jednokomorne ili višekomorne krečnjačke ili organsko - mineralne ljušture.

Ordo Foraminifera • Kretanje - granularne retikulopodije. • Oko 7000 recentnih i oko 28 000 fosilnih vrsta. • Većina vrsta je marinska • Predstavljaju glavne fosile pomoću kojih se određuje starost slojeva Zemlje.

Globigerina spp.

Različiti tipovi foraminifera

Classis ACTINOPODA Ordo Heliozoa Naseljavaju slatke i slane vode. Većina pričvšćena za podlogu, manji broj planktonskih vrsta. Sferična simetrija Kretanje -aksopodije. Cortex i medulla. Skelet: organski ili silicijumske iglice. Actinosphaerium sp.

Ordo Radiolaria Morske, planktonske. Brojna komponenta morskog planktona. Solitarne, manji broj kolonijalnih. Većina vrsta su predatori i hrane se silikatnim algama ili bakterijama. Simbioza sa dinoflagelatama.

Ordo Radiolaria Igličaste pseudopodije: aksopodije ili filopodije Sferične sa centralnom kapsulom. Skelet je neorganski, uglavnom od silicijuma. Igličaste pseudopodije Čine oko 30% sedimenata.

Ordo Radiolaria Najlepše protozoe pravilnih geometrijskih oblika

PHYLUM APICOMPLEXA Oko 5000 vrsta, intra- ili ekstracelularnih parazita kičmenjaka i beskičmenjaka. Evoluciono usko specijalizovani paraziti određenih domaćina ili čak organa ili tkiva. Značajni patogeni čoveka (malarija…) i životinja. Nemaju organele za kretanje. Životni ciklus prilagođen životnom ciklusu domaćina: šizogonija, gamogonija i sporogonija. Diploidni zigot. Organele apikalnog kompleksa.

APICOMPLEXA opšti plan građe

Phylum APICOMPLEXA - Klasifikacija

Classis Gregarinida Oko 500 vrsta Endoparaziti crevnih i telesnih duplji beskičmenjaka, najčešće insekata. Krupne, do 1 cm. Kod većine nema šizogonije. Građa: epimerit sa trnovima i kukicama, protomerit i deutomerit

Classis COCCIDIOMORPHA Intracelularni paraziti crevnog epitela i drugih organa kičmenjaka i beskičmenjaka. Većina bez prelaznog domaćina. Pravilna smena polnog i bespolnog razmnožavanja: sporogonija u spoljašnjoj sredini (spore, sporozoiti), šizont u domaćinu.

Ordo Coccidia Eimeria zurni, E. stiedae, E. subepithelialis, E. bovis Spora dospeva u crevo domaćina. Apikalnim kompleksom probija ćelije epitela creva – šizont. Multipna deoba jedra do 60, oko kojih se diferencira citoplazma (meroiti), reinfekcija. Posle nekoloko generacija šizonata, sledi formiranje gamogonija (mikro i makro). Zigot prelazi u oocistu koja se izbacuje van. Oociste Eimeria spp. daju 4 spore. Oociste Isospora spp. 2 spore.

Toxoplasma gondii – bolest toksoplazma Prvi domaćin je mačka, u crevu (šizogonija i gamogonija). Drugi domaćin čovek spore dospevaju u crevo, odatle u mozak. Višećelijska cista – oslobađaju se merozoiti.

Ordo Haemosporidia Krvni paraziti kičmenjaka. Prelazni domaćin je zglavkar, sekundarni ptica ili sisar. Plasmodium vivax, P. falciparum (najrašireniji i izaziva cerebralni oblik malarije), P. malariae i P. ovale izazivači malarije isključivo kod ljudi, osim P. malariae koji parazitira ponekad i druge primate.

Ordo Haemosporidia Vektor - ženka malaričnog komarca Anopheles spp. Od oko 400 vrsta roda Anopheles, 60 vrsta su vektori malarije; ostale vrste ne omogućavaju završetak gamogonije, zbog velike aktivnosti crevnih enzima (tripsin). • U tropima i subtropima temperatura je limitirajući faktor - Ispod 16 C° izostaje kopulacija gameta formiranje sporozoita.

Ordo Haemosporidia Oko 500 miliona ljudi godišnje oboli, a oko 2 miliona umre od malarije. Od toga 800. 000 dece do 5 godina. Manifestacija: anemija, bubrežne i plućne smetnje, oštećenja mozga. 1997 - vakcina protiv P. falciparum. Najpoznatiji lek je kinin.

Plasmodium – ciklus razvića Šizogonija i početni stupnjevi gamogonije u krvnim ćelijama čoveka. Razviće gameta i sporogonija - nastanak infektivnih sporozoita jedino je moguć u crevu ženke malaričnog komarca. P. vivax do 10 meseci period inkubacije.

Plasmodium – ciklus razvića

Krvni razmaz

PHYLUM MYXOZOA Oko 800 vrsta endo-parazita riba, ređe vodozemaca, gmiza-vaca i anelida. Telo je ameboidno. Višećelijske spore (broj jedara je od 100 -1000) sa više polarnih tela. Na telu ribe zapažaju se ciste veličine graška i veće.

Životni ciklus Myxozoa

PHYLUM MYXOZOA

PHYLUM MICROSPORA Oko 400 vrsta intracelularnih parazita kičmenjaka i beskičmenjaka. Jednoćelijske spore. Cevasta polarna nit. Nosema apis – bolest nozemoza kod medonosne pčele. N. bombycis u crevu gusenica svilene bube

PHYLUM MICROSPORA Nosema apis N. bombycis

PHYLUM CILIOPHORA Oko 8000 vrsta, većinom slatkovodnih i marinskih; trećina vrsta komensali ili paraziti drugih životinja. Solitarne, manji broj vrsta kolonijalne ili sesilne. Cilije za kretanje. Stalni oblik tela - čvrsta pelikula; cytostom i cytopyg. Dimorfnost jedra: makronukleusi i mikronukleusi.

Phylum Ciliophora Paramecium sp. Hranljive vakuole.

Phylum Ciliophora Uloga telesnih cilija (lokomotorna, čulna, zaštitna, pričvršćivanje za podlogu). Oralne cilije su u nivou citostoma (cire, membranele). Cilije koje čine undulentnu membranu.

Phylum Ciliophora Polno razmnožavanje - konjugacija, omogućava rekombinaciju gena. Bespolno razmnožavanje moguće do 700 generacija kod Parameciuma, posle čega uginu.

Phylum Ciliophora -klasifikacija

Ciliophora - razglednica Vorticella Stentor Didinium Epidinium Sphaerophrya