PROMENA VREDNOSTI NOVCA INFLACIJA I DEFLACIJA o Postoje

PROMENA VREDNOSTI NOVCA – INFLACIJA I DEFLACIJA

o Postoje dve vrednosti novca: funkcionalna i o o o materijalna Funkcionalna vrednost zavisi od kupovne snage novca koja je određena odnosom robnih i kupovnih fondova Cena robe i usluga je količina novca koja je potrebna za nabavku određene količine robe i usluga Kupovna snaga je količina proizvoda i usluga koja se može dobiti za određenu količinu novca i poodređenim cenama Odnos cene i kupovne snage je recipročan Vrednost novca u zemlji se izražava njegovom kupovnom snagom, dok u inostranstvu on ima intervalutarnu vrednost

Inflacija se definiše kao porast opšteg nivoa cena. Posledice inflacije: - Povećanje količine novca u opticaju Povećanje cena Smanjenje kupovne snage novca Povećanje troškova života Neracionalna potrošnja Sklonost zaduživanju Povećanje potrošnje Hiperinflacija postoji ukoliko je mesečna stopa inflacije prelazi nivo od 50%

antiinflatorne, stabilizacione mere ekonomske politike: o Svođenje lične, investicione, opšte i zajedničke o o potrošnje u realne materijalne okvire Restrikcija kredita kratkoročnih, potrošačkih Vezivanje uvoza za izvoz Povećanje poreza Emitovanje javnih dugova Depresijacija novca – pad kupovne snage novca U inflaciji: za veću ili istu količinu novca se može kupiti manja ili ista količina robe i usluga

Deflacija o Deflacija povećava vrednost novca. Definiše se kao opšti pad nivoa cena o Dovodi do porasta kupovne snage novca gde je veća od T (tražnje) P(ponuda) o Karakteristike: - Pad cena Veliki rast robnih fondova u odnosu na kupovne fondove Smanjenje količinenovca u opticaju Povećanje nezaposlenosti Opadanje raspoloživog dohotka Povećanje zaliha Povećanje dugova Smanjenje investicija Povećanje kamata Povećanje izvoza

Mere koje se preduzimaju: o o o Emisija novca Smanjenje poreza Deficitarno finansiranje investicija Politika jeftinog novca i kredita Ekspanzija potrošačkih kredita U deflaciji imamo: za manju ili istu količinu novca se može kupiti veća količina robe i usluga Apresijacija novca – porst vrednosti novca ili njegove kupovne snage INFLACIJA I DEFLACIJA SU POJAVE KOJE SU ŠTETNE ZA JEDNU DRŽAVU !!!

o Devizni kurs predstavlja cenu strane valute izraženu u jedinici domaće valute o Valuta je nacionalno (domaće) sredstvo plaćanja o Devize su strano sredstvo plaćanja

DEVALVACIJA I REVALVACIJA o Devalvacija je zvanična mera države kojom se priznaje depresijacija domaće valute, odnosno, zvanično se priznaje slabljenje domaće valute u odnosu na stranu valutu i to se izražava preko promene deviznog kursa (npr. 1 evro = 100 din, posle devalvacije 1 evro = 110 din). Razlika između devalvacije i depresijacije je što je devalvacija zvanična mera države, a depresijacija označava stanje slabljenja domaće valute). Devalvacija je karakteristična za inflaciju.

o Revalvacija je karakteristična za deflaciju i predstavlja zvanično priznanje jačanja domaće valute izražene preko deviznog kursa. Revalvacija se primenjuje u deflaciji, kada je apresijacija novca.

Pitanja o Šta je materijalna, a šta funkcionalna vrednost o o o novca? Šta je kupovna snaga novca, a šta cena i kakav je njihov odnos? Šta je deflacija, apresijacija i revalvacija? Šta je inflacija, depresijacija i devalvacija? Koji su uzroci , a koje posledice inflacije? Šta su valute , a šta devize? Šta je devizni kurs?