PROJEKTOVANJE ISTRAIVANJA PROCES ISTRAIVANJA PROJEKTOVANJE Konceptualizacija Paradigmatsko i

PROJEKTOVANJE ISTRAŽIVANJA

PROCES ISTRAŽIVANJA PROJEKTOVANJE Konceptualizacija Paradigmatsko i teorijsko zasnivanje istraživanja ORGANIZOVANJE REALIZACIJA Planiranje istraživanja Prikupljanje podataka Praktične mere organizovanja Metode prikupljanja podataka Izbor teme istraživanja Izbor učesnika u istraživanju Ispitivanje Istraživački zadatak Obuka saradnika Posmatranje Idejna skica Eksperiment Izrada nacrta naučne zamisli Studija slučaja Formulacija problema Analiza dokumenata Predmet istraživanja Test Ciljevi istraživanja Biografska metoda Hipoteze Merenje Način istraživanja Sređivanje i obrada podataka Naučna i društvena opravdanost Ocena i analiza podataka Provera hipoteze Naučno zaključivanje IZRADA IZVEŠTAJA O REZULTATIMA

III FAZA Uključivanje rezultata istraživanja u naučni fond I FAZA Na osnovu postojećeg naučnog saznanja stvaramo pretpostavke NAUČNI FOND (NAUČNA TEORIJA) II FAZA Prikupljanje podataka, stvaranje iskustvene evidencije

POJAM • Smisaona, umna aktivnost na izradi projekta istraživanja. • Dinamički sistem delatnosti, koordiniranih i sinhronizovanih – mesto, redosled, uloga. • Projekat istraživanja je dokument nastao kao rezultat projektovanja.

• PROJEKT kao zamišljeni model sitcanja naučnog saznanja. • ZAMISAO o problemu • MODEL kako ćemo taj problem istražiti • Naučni dokument • Operativno – organizacijski dokument • SISTEM sastavljen od 3 dela: 1. Nacrt naučne zamisli 2. Planovi istraživanja 3. Instrumentariji i plan obrade

FUNKCIJE PROJEKTA 1) POVEZIVANJE - teorija i istraživačka praksa - ranija, tekuća i buduća naučna saznanja - faze procesa naučnog saznanja, teoriju i metodologiju, teoriju i stvarnost 2) USMERAVANJE - prikupljanje, obrada i tumačenje podataka 3) SINHRONIZACIJA - pravovremenost

PROCES IZRADE PROJEKTA 1) Opažanje i shvatanje problema i predmeta istraživanja 2) Preliminarna identifikacija – izdvajanje 3) Preliminarno određenje – definicija i klasifikacija 4) Analiza izdvojene i definisane pojave 5) Koncipiranje modela problema, predmeta i dalja razrada

1. 1. KONCEPTUALIZACIJA • Izrada, izgradnja, razvijanje najopštije zamisli o istraživanju • Konstatovanje problema i njegova preliminarna definicija 1. 1. 1. Paradigmatsko i teorijsko zasnivanje 1. 1. 2. Izbor teme za istraživanje 1. 1. 3. Istraživački zadatak 1. 1. 4. Idejna skica

1. 1. 1. Paradigmatsko i teorijsko zasnivanje istraživanja • Ostvarujemo uvid u postojeće naučno saznanje. • Bliža identifikacija i preciziranje njegovog mesta u okviru nauke. • Paradigma (gr. paradeigma) – uzor, model, obrazac, primer • Izbor određenog POGLEDA NA SVET

1. 1. 2. Izbor teme za istraživanje • Izdvajamo problem i vršimo razgraničenja • PRAVILA ZA IZBOR TEME: a) naučni značaj b) mogućnost da bude istražena u okvirima datog paradigmatsko – teorijskog sistema c) mogućnost da se istraživanje konkretno sprovede • Konkretno, precizno, izbegavanje homonima i sinonima i izbegavanje preopširnih i složenih formulacija

1. 1. 3. Istraživački zadatak • PRVI potpuno formiran naučnooperativni dokument kojim se iskazuju bitne odredbe o problemima i predmetu istraživanja, kao i o načinima istraživanja i okvirnim sredstvima. • Prečišćavanje početne faze formulacije problema u STAV o njemu • Na osnovu stava, zaključka, gradi se idejna skica

1. 1. 4. Idejna skica • Znatno razrađenija zamisao istraživanja • Dokument koji prethodi projektu istraživanja • Započinje “uvodnom napomenom” – animacija naručioca • FUNKCIJE: a) Ponuda naručiocu istraživanja b) Orjentacija za naručioca i istraživača • 5 do 7 kucanih strana

• Preliminarno određenje predmeta istraživanja – tema • Mogući ciljevi istraživanja • Osnovni hipotetički stavovi o problemu • Značaj i opravdanost istraživanja • Osnovne metode i tehnike • Potrebno vreme, kadrovi i sredstva

2. 1. IZRADA NACRTA NAUČNE ZAMISLI 1. FORMULACIJA PROBLEMA 2. PREDMET ISTRAŽIVANJA 3. CILJ ISTRAŽIVANJA 4. HIPOTEZE 5. NAČIN ISTRAŽIVANJA 6. NAUČNA I DRUŠTVENA OPRAVDANOST

2. 1. 1. FORMULACIJA PROBLEMA • Odnos između realne društvene pojave, problema koji se javljaju u vezi s tom pojavom i naučnog i drugog saznanja o njoj. • Istraživanje nikada ne obuhvata pojavu u celini – sve činioce, strukture, funkcije i veze, u svim vremenima i svim prostorima. • TRI dela: 2. 1. 1. 1. Hipotetički stavovi o problemu 2. 1. 1. 2. Značaj istraživanja 2. 1. 1. 3. Rezultati prethodnih istraživanja

2. 1. 1. 1. Hipotetički stavovi o problemu 1) Definiše proces – pojavu koju istražujemo 2) Izdvajamo delove i dimenzije koji se mogu smatrati problemom pojave 3) Delovi se organizuju u celine, definišu, klasifikuju po srodnosti i rangiraju METODE: analiza, dedukcija, indukcija OKVIR sadržaja iz kojeg se izvodi PREDMET ISTRAŽIVANJA

2. 1. 1. 2. Značaj istraživanja • DRUŠTVENI i NAUČNI ZNAČAJ (nejednak odnos) 1) ZNAČAJ PROBLEMA – rasprostranjenost, trajnost delovanja 2) ZNAČAJ ISTRAŽIVANJA * društveni: domet rezultata na rešavanje problema * naučni: dejstvo rezultata na fond naučnog saznanja

2. 1. 1. 3. Rezultati prethodnih istraživanja • Koje ćemo to rezultate smatrati relevantnim za naše istraživanje. - neposredna veza problema sa postojećim naučnim saznanjem - karakter istraživačkih rezultata - nauke i naučne discipline • Ovaj deo ukazuje na to koliko je predmet već naučno obrađivan • Utiče na određenje predmeta istraživanja

2. 1. 2. PREDMET ISTRAŽIVANJA • Konkretno određujemo šta istražujemo • Smisaono, sadržajno, vremensko, prostorno i naučno-disciplinarno dimenzioniranje. • Neposredno se izvodi iz formulacije problema • Preliminarno određenje predmeta • DVA osnovna dela: a) TEORIJSKO ODREĐENJE b) OPERACIONALNO ODREĐENJE

TEORIJSKO ODREĐENJE PREDMETA RAZMATRANJE POSTOJEĆEG SAZNANJA • Provereno naučno saznanje o predmetu istraživanja • Još neverifikovana, ali ipak naučna saznanja o predmetu • Emprijsko – iskustveno, nenaučno saznanje • “Nepostojeće” saznanje o predmetu

TEORIJSKO ODREĐENJE PREDMETA OPERACIONALIZACIJA ZAHTEVA ZA NOVIM ISTRAŽIVANJEM - Izrada kategorijalno–pojmovnog sistema

OPERACIONALNO ODREĐENJE PREDMETA 1. 2. 3. 4. Činioci sadržaja predmeta istraživanja Vremensko određenje predmeta Prostorno određenje predmeta Disciplinarno određenje predmeta (inter ili intra)

2. 1. 3. CILJEVI ISTRAŽIVANJA • Kvalitativna i kvantitativna svojstva znanja koja se stiču istraživanjem A) NAUČNI CILJEVI - naučna deskripcija - naučna klasifikacija i tipologija - naučno otrkiće - naučno objašnjenje - naučno predviđanje B) DRUŠTVENI CILJEVI

2. 1. 4. HIPOTEZE I INDIKATORI • Hipoteze su osnovne MISAONE pretpostavke o predmetu istraživanja. • Ne smeju biti ni uže ni šire od predmeta istraživanja • Moraju biti ADEKVATNE i SIMETRIČNE operacionalnom određenju predmeta • Saglasne sa CILJEVIMA istraživanja • Teorijski ili empirijski PROVERLJIVE

• Hipoteze kao stav o nepoznatom (ili nedovoljno poznatom). Mora biti: - saznajno-naučno smisaon i značajan - naučno problemski - logički neprotivurečan - izražava razlike, suprotnosti i protivurečnosti - jezički izražen • ČETIRI osnovna razloga nastanka hipoteza: 1. Sticanje novog naučnog saznanja 2. Proširivanje i produbljivanje postojećeg 3. Provera postojećeg 4. Obrada, sistematizacija, verifikacija i pretvaranje svakodnevnog iskustvenog saznanja u naučno

Osnovne opštenaučne funkcije hipoteza • OTKLANJANJE PRAZNINA • OTKLANJANJE PROTIVUREČNOSTI PREVAZILAŽENJEM • OSTVARIVANJE VIŠEG NIVOA ISTINITOSTI

KRITERIJUMI PODELE HIPOTEZA 1. PREMA PREDMETU - teorijske - empirijske - iluzorne 2. PREMA LOGIČKOJ PRIRODI - logički proces nastajanja = prosto implikacione, deduktivne, induktivne, statističke - modalitet sudova = moguće, verovatne, slučajne 3. PREMA OPŠTOSTI - obuhvatnost materije = opšte, posebne i pojedinačne - opštost važenja 4. PREMA SAZNAJNOJ ULOZI - funkcije u delatnosti istraživanja = ad hoc, radne, pomoćne, naučne - u skladu sa ciljem istraživanja = deskriptivne, klasifikatorske, eksplikativne, statističke

SISTEM HIPOTEZA U NACRTU NAUČNE ZAMISLI a) GENERALNA HIPOTEZA - pokriva ceo predmet istraživanja i iskazuje se kao stav ili pitanje o preliminarnom određenju predmeta a. 1. ) OPŠTA HIPOTEZA - razrada generalne hipoteze, ali su i dalje opšte i nužno ih je konkretizovati b) POSEBNE HIPOTEZE - konkretizovan deo generalne, opšte hipoteze - hipotetički stav o posebnom delu predmeta c) POJEDINAČNE HIPOTEZE - najjednostavnije i najkonkretnije, razrada posebnih hipoteza

PRIMER • GENERALNA: Pretpostavka ovog istraživačkog rada je život na Marsu moguć. • OPŠTA: Pretpostavka je da su za život ljudskog bića na nekoj planeti neophodni: voda (H 2 O), kiseonik (O 2), atmosfera, određena temperatura, kopno. • POSEBNE HIPOTEZE: H 0: Pretpostavka da na Marsu ima ili je bilo vode. H 1: Pretpostavka da postojanje vode, uz određenu srednju temperaturu stvara vegetaciju H 2: Pretpostavka da se fotosintezom stvara kiseonik. H 3: Pretpostavka da je Mars kopnena (tvrda) planeta

• • Generalna hipoteza generalnog projekta Kumulativna posebna hipoteza Specifikovane hipoteze Nulta hipoteza • PREMA NAUČNOM CILJU: A) Deskriptivne B) Klasifikatorsko-tipološke C) Heurističko – konstatujuće D) Eksplikativne E) Prognostičke

Elementi hipoteze • STAV HIPOTEZE – sadržaj, suština i smisao hipoteze • VARIJABLE HIPOTEZE – opšti pojmovi, mogu menjati značenje. Zavisna i nezavisna varijabla. • Otkrivanje promena u zavisnoj varijabli pod uticajem nezavisne varijable

INDIKATORI • SPOLJAŠNJE MANIFESTACIJE UNUTRAŠNJE SUŠTINE. - Neposredni - Posredni • Činjenice materijalne stvarnosti • Razne društvene tvorevine • Određena ponašanja • Utvrđuju se odmah posle formulisanja svake pojedinačne hipoteze. Veza između stava hipoteze i instrumentarija za sakupljanje podataka.

Vrste indikatora I a) EKSPRESIVNI – indikatori stavova b) PREDIKATIVNI – indikatori svojstava II a) KVANTITATIVNI b) KVALITATIVNI III a) OBJEKTIVNI b) SUBJEKTIVNI

2. 1. 5. NAČIN ISTRAŽIVANJA • • METODE I TEHNIKE ISTRAŽIVANJA Uslovljen teorijskim određenjem predmeta, paradigmtskim određenjem i svojstvima indikatora. 1) 2) 3) Osnovne metode Opštenaučne i druge metode Vrste podataka, statističke serije i analize. Prikazivanje i obrazloženje uzoraka Kriterijumi, merila i merne skale Vrste modela, njihovog mesta i uloge Tehnike prikupljanja podataka i plan njihove obrade 4) 5) 6)

2. 1. 6. NAUČNA I DRUŠTVENA OPRAVDANOST ISTRAŽIVANJA NAUČNA OPRAVDANOST Povezana sa pretpostavljenim doprinosom nauci: a) heuristički rezultat b) verifikatorni rezultat Doprinos u oblasti: a) spoznaje same pojave b) metodologije i metoda DRUŠTVENA OPRAVDANOST Doprinos u rešavanju društvenih poblema