Projektovanje istraivanja Istraivanje Research Forschung ta mislimo pod

Projektovanje istraživanja

Istraživanje, Research, Forschung • Šta mislimo pod istraživanjem i zašto istražujemo? q Svaki dan mi postavljamo određena pitanja i tragamo za odgovorima na ista. Ø Šta je najbolje da doručkujem? Ø Kako da najbrže stignem do fakulteta? Ø Šta da poklonim drugarici za rođendan ? q U tom smislu, mi smo u svakodnevnom životu istraživači. q Kada god postoji neko pitanje čiji odgovor nije očigledan ili pak zahteva promišljanje mi se bavimo istraživanjem. q Research is what I'm doing when I don't know what I'm doing. W. von Braun

Istraživanje, Research, Forschung • Šta mislimo pod društvenim istraživanjem i zašto istražujemo? v Istraživanje u društvenim naukama predstavlja proces čiji je cilj razumevanje našeg društvenog svet, na način koji prevazilazi jednostavnu deskripciju, zdrav razum ili anegdote. Pole & Lampard, 2002: 2 v Naučno istraživanje je proces sticanja naučnog saznanja o definisanom predmetu istraživanja kroz sistematsko, empirijsko i kritičko proveravanje pretpostavki o funkcionisanju i prirodi društvenih fenomena.

Istraživanje, Research, Forschung v Istražujemo kada želimo da: ü rešimo određeni problem tj damo odgovor na neko važno pitanje; ü kada želimo da steknemo neke nove uvide i nova saznanja; ü kada želimo da se upoznamo sa prirodom našeg socijalnog sveta, načinom na koji on funkcioniše i itd.

Istraživanje, Research, Forschung v Primer: • Mi možemo verovati da smo primetili jednu značajnu društvenu činjenicu ili odnos: q broj provala u jednom društvu se povećava kada dodje do ekonomske krize i porasta nezaposlenosti. v Kako bismo potvrdili naše razmišljanje tj našu pretpostavku mi moramo sakupiti podatke kako bi hipotezu dokazali ili opovrgli.

Planiranje istraživanja Istraživanje Kuvanje

Planiranje istraživanja • Pitanja koja sebi treba da postavite pre svakog kuvanja - istraživanja: Ø Imate li odgovarajuće sastojke u odgovarajućim količinama? Ø Kakva priprema je potrebna da bi sastojci bili pogodni za kuvanje? Ø Koju vrstu termičke obrade ćete upotrebiti (kuvanje, pečenje. . . )? Ø Imate li predstavu kako rezultat treba da izgleda? Ø Kako ćete znati da je jelo gotovo? Ø Kada kulinarska obrada bude gotova, kako ćete ga poslužiti a da izgleda privlačno? J. Pallant, 2011: xiii

Procedura istraživanja • Istraživački proces je veoma jednostavan i on obuhvata sledeće postupke: v Postavljanje problema; v Istraživanje; v Davanje odgovora. • Da bi jedno istraživanje bilo valjano ono mora da bude: dobro koncipirano i dizajnirano; struktuirano; sistematsko; proverljivo i itd.

Konceptualizacija istraživanja • Koncept lat concepire – zamisliti • Konceptualizacija je opšta zamisao ili opšti plan predstojećeg istraživanja. • Ona podrazumeva preliminarno definisanje istraživačkog problema. • Po konstatovanju problema sledi ostvarivanje uvida u rezultate prethodnih istraživanja datog problema. • Zatim sledi teorijsko zanivanje istraživanja. • Potom, izbor teme za istraživanje.

Konceptualizacija istraživanja • Izbor teme se vrši po određenim pravilima: • Tema mora biti naučno značajna; • Temu tj problem je moguće istražiti odabranim teorisjkim okvirom; • Temu tj problem je moguće istražiti u datim društvenim okolnostima i sa postojećim sredstvima. • Treba izbeći: sinonime – homonime; složene rečenice;

Konceptualizacija istraživanja - Idejna skica • Idejna skica je razrađenija opšta zamisao budućeg istraživanja. v U njoj se formuliše opšte preliminarno određenje predmeta, mogući ciljevi istraživanja, generalna, i ponekad posebna hipoteza, bitni metodi istraživanja, orijentacioni rokovi, potrebna sredstva i kadrovi. q Ona ima dvostruku funkciju: • ona ima karakter poslovnog dokumenta; • ona ima orijentacionu funkciju za naručioca i istraživača.

Konceptualizacija istraživanja - Idejna skica v Idejna skica uglavnom sadrži: • preliminarno određenje predmeta istraživanja; • moguće ciljeve istraživanja; • osnovni hipotetički stav o predmetu istraživanja; • značaj i opravdanost istraživanja; • osnovne metode i tehnike istraživanja; • potrebno vreme, kadrove i sredstva. v Idejna skica je uopšten koncept i još uvek nedovoljno razrađen. Otuda je neophodno istraživanje dodatno precizirati.

Istraživački projekat • Šta je projekat istraživanja? v Projekat istraživanja je unapred konstruisan model sticanja saznanja o predmetu istraživanja; • On izražava stavove istraživača o problemu i predmetu istraživanja, tehnikama, sredstvima i postupcima kojima će pokušati da dođe do istinitog saznanja. • Istraživački projekat se sastoji od: nacrta naučne zamisli, planova istraživanja i instrumentarija.

Nacrt naučne zamisli

Formulacija problema v Formulacija problema je deo vašeg istraživačkog projekta u kojem trebate da: • Naglasite i izdvojite ona svojstva društvene pojave koja ste odredili kao problem; • Izložite dominantne stavove o problemu koji istražujete; • Izdvojite najznačajnije aspekte problema; • Upoznate naručioca sa postojećim rezultatima prethodnih istraživanja.

Formulacija problema otuda sadrži tri dela: • Hipotetički stavovi o problemu; • Značaj istraživanja • Rezultati prethodnih istraživanja o Značaj problema – rasprostranjenost društveni značaj o Značaj istraživanja naučni značaj

Određivanje predmeta istraživanja • Na osnovu kojih kriterijuma određujemo šta ćemo istraživati i kako ćemo definisati temu našeg istraživanja? Tema mora biti naučno i društveno: a) Aktuelna; b) Značajna; c) Korisna; d) Produktivna; e) Realistična.

Određivanje predmeta istraživanja • Predmetom istraživanja konkretno određujemo istražujemo i dimenzioniramo istraživanje: Ø smisaono; Ø sadržajno; Ø vremenski, prostorno i naučno-disciplinarno. v Izražavamo naš stav o tome šta treba istraživati; v Izražavamo naš stav o tom problemu; šta

Ciljevi istraživanja • Svaka naša delatnost ima neki cilj pa tako i naše bavljenje društvenim problemima mora imati svoj cilj. • Ciljevi istraživanja su sticanje naučnih saznanja i oni mogu biti društveni i naučni. • Društveni cilj je usmeren na rešenje nekog objektivno postojećeg problema.

Ciljevi istraživanja • Naučni ciljevi su određeni istraženošću problema kojim se bavimo. Ukoliko je problem već istraživan naš cilj mora biti viši. U tom smislu odnos na relaciji prethodna istraživanja ciljevi našeg istraživanja je obrnuto proporcionalan. • Naučni ciljevi: ü naučna deskripcija; ü naučna klasifikacija i tipologija; ü naučno otrkiće; ü naučno objašnjenje; ü naučna prognoza.

Utvrđivanje hipoteza • Hipoteze su osnovne misaone pretpostavke o predmetu istraživanja tj problemu koji istražujemo. q Hipoteze treba dokazati/opovrgnuti na kraju istraživanja; q Hipoteze moraju biti adekvatne našem prethodnom određenju predmeta istraživanja; q Hipoteze moraju biti saglasne sa ciljevima istraživanja; q Hipoteze moraju biti teorijski i empirijski proverljive.

Utvrđivanje hipoteza q GENERALNA HIPOTEZA – najopštija pretpostavka o predmetu istraživanja. q OPŠTA HIPOTEZA/E - vrši razradu generalne hipoteze. q POSEBNE HIPOTEZE- konkretizovani deo opšte hipoteze koji se odnosi na poseban deo problema. q POJEDINAČNE HIPOTEZE – najkonkretnije, preciziraju posebne hipoteze.

Indikatori q Indikatori u hemiji su supstance koje menjajući boju signaliziraju da li je osnova elementa bazna ili kisela. q Indikatori u ekonomiji su razne statističke vrednosti koje zajedno pružaju uvid u stanje privrede. q Indikatori nam pomažu da proverimo naše pretpostavke o problemu koji istražujemo njegovim uzrocima, trajanju, ulozi ili fenkcijama.

Utvrđivanje načina istraživanja q U ovom delu treba navesti osnovne metode koje će biti korišćene u istraživnaju. q Treba izričito naglasiti koje će vrste podataka biti sakupljane, koje će se statističke serije i analize koristiti i koji će uzorci biti odabrani. q Treba navesti i druge metode društvenih nauka koje će se koristiti (komparativna, biografska, metoda idealnih tipova. . . )

NAUČNA I DRUŠTVENA OPRAVDANOST ISTRAŽIVANJA • Naučna opravdanost istraživanja je povezana i uslovljena pretpostavljenim doprinosom istraživanja nauci u dva vida: • kao heuristički rezultat; • kao verifikatorni rezultat. • Društvena opravdanost istraživanja je uslovljena doprinosom istraživanja rešavanju društvenih problema.