Profesor Dalibor Nikolov Uenik Boidar Elenkov Uloga operativnog

Profesor: Dalibor Nikolov Učenik: Božidar Elenkov

Uloga operativnog sistema Ø Operativni sistem pruža određene usluge programima i korisnicima tih programa. Ove usluge se razlikuju od jednog do drugog operativnog sistema, ali postoje neke zajedničke klase usluga koje su zajedničke za sve OS. To su: Ø Izvršavanje programa. Korisnici žele da izvrše programe. Sistem mora da bude u stanju da napuni programe u memoriju i da ih pokrene. Program mora da bude u stanju da okonča svoje izvršenje bilo normalno bilo abnormalno.

Uloga operativnog sistema Ø U/I operacije. Programi koji se izvršavaju mogu da zahtevaju ulaz ili izlaz. Ovaj U/I može da angažuje datoteke ili U/I uređaje. Pošto korisnik ne može da izvršava U/I operacije direktno, operativni sistem mora da obezbedi način da se to uradi. Ø Rukovanje fajl sistemom. Sistem datoteka je od naročitog značaja, jer je očigledno da programi imaju potrebu da čitaju iz datoteka ili da u njih upisuju. Takođe se javlja potreba da se datoteke kreiraju i brišu. Ø Detekcija grešaka. Operativni sistem mora neprestano da bude u stanju da otkriva moguće greške. Greške se mogu javiti u hardveru CPU-a ili memorije, kod U/I uređaja ili u korisničkim programima. Za svaki tip greške operativni sistem mora da preduzme odgovarajuću akciju da bi obezbedio korektno i konzistentno izračunavanje.

Uloga operativnog sistema Ø Osim ovih, postoji još jedan skup funkcija koje postoje ne radi korisnika, već radi efikasnosti samog sistema. Višekorisnički sistemi poboljšavaju svoju efikasnost deljenjem računarski resursa. Ø Dodela resursa. Kada postoji više korisnika ili se više poslova izvršava u isto vreme resursi se moraju dodeljivati svakom od njih. Operativni sistem upravlja različitim tipovima resursa (deljivi, nedeljivi). Ø Vođenje naloga. Poželjno je pratiti koji korisnici, u kojoj meri i koju vrstu računarskih resursa koriste. Ovo može biti poželjno iz razloga plaćanja korišćenja sistema ili radi vođenja statistike.

Uloga operativnog sistema Ø Zaštita. Vlasnici informacija zapamćenih u višekorisničkom sistemu žele da upravljaju njihovim korišćenjem. Kada se više različitih poslova izvršava istovremeno radi bolje iskorišćenosti sistema, ne sme biti omogućeno da poslovi utiču jedni na druge. Osim toga, mogući su konfliktni zahtevi za različitim resursima koji se moraju nepristrasno i razumno razrešiti.

Struktura operativnog sistema Ø Operativni sistem je kompleksan programski sistem koji se grubo može podeliti u tri celine: Mikrokod (microcode) 2. Jezgro (kernel) 3. Ljuska (shell) 1.

Mikrokod (microcode) Ø Mikrokod je skup programa koji je specifičan za određeni hardver računara. Ø Da bi isti operatvni sistem mogao da funkcioniše na različitim hardverskim platformama, ovaj skup programa je grupisan u poseban modul, koji se naziva BIOS (Basic Input Output Sistem). Ø On se čuva u ROM memoriji računara, na matičnoj ploči.

Jezgro (kernel) Ø Ovo je najvažniji deo OS. On kontroliše pristup računaru, organizuje rad memorije, organizuje rad sa datotekama, raspoređuje procese i dodeljuje resurse. Ø Jezgro radi u posebnom režimu rada (kernel mode, supervizor mode), hardvrski zaštićenom od mogućih uticaja korisnika.

Ljuska (shell) Ø Ovo je interfejs (veza) između korisnika i jezgra. Ljuska prima komande korisnika i prosleđuje ih jezgru na izvršavanje. Ø Danas se pod OS u užem smislu podrazumeva jezgro, jer je BIOS vezan za hardver, a neko OS može imati više shell-ova. Ø Kada računar radi, i RAM memoriji se ne mora nalaziti ceo OS već samo oni programi koji su neophodni za nesmetano funkcionisanje sistema.

� Podaci na disku moraju biti uskadišteni na određen i strogo organizovan način. � Najčešći način organizacije skladištavanja podataka na disku, koji podržavaju savremeni OS-i jeste koncept hijerarhijskog sistema kataloga.

� Računar može imati jednu ili dve disketne jedinice i jedan ili više diskova � Ove jedinice imaju simboliča imena, koja se sastoje od jednog velikog slova latinice (A-Z) iza kojeg su dve tačke (: ) � A: - prva disketna jedica � B: - druga disketna jedinica � C: - sistemski disk � D: , E: , F: , . . . , Z: - particije sistemskog diska, optičke i prenosive uređaje

� Sistemski disk je disk na kome se nalazi operativni sistem (C: ) � Particije diska su delovi diska koji se fizički nalaze na istom disku, ali ih računar logički posmatra kao različite diskove

Simbolička imena periferija Ø Osim simbola A: do Z: , simbolička imena imaju i tastatura, ekran i priključci za povezivanje račinara sa spoljnih svetom (portovi): CON: tastatura i ekran Ø COM 1: (AUX), COM 2: , COM 3: , COM 4: - serijski port Ø LPT 1: (PRN), LPT 2: , LPT 3: - paralelni port Ø

� Datoteka je kopija dokumenta snimljena na neki spoljni nosilac informacija (disk, disketa, cd. . . ) � Prilikom snimanja dokumenta u datoteku, datoteci se mora dodeliti ime-naziv � Ime-naziv datoteke se obično sastoji od dva dela, međusobno razdvojena tačkom: imena i nastavka (ime. ext)

� Ime – niz znakova formiran prema pravilima koja su različita za različite OS-e (primer) � Ext –nastavak koji se sastoji od niza znakova i označava tip podataka u datoteci � Datoteci se prilikom formiranja dodeljuju određeni atributi kojima se definišu prava pristupa

� Katalog je spisak sa imenima snimljenih datoteka � Katalog mora da se kreira pre nego što se u njemu mogu voditi podaci o datotekama �U katalogu se vode podaci o: imenu datoteke i njenim atributima, vremenu kreiranja, vremenu poslednje modifikacije. . .

� Poželjno je da se svaka datoteka nalazi samo u jednom kraćem spisku, ovakav kraći spisak naziva se potkatalog. � Kada neki potkatalog postane suviše dugačak, on može dalje da se deli u svoje potkataloge. � Na ovaj način dobijamo hijerarhijsku organizaciju podataka na disku.

� Root (koren) je osnovni katalog koji se sastoji samo od imena jedinice. � Podelom kataloga prvog nivoa na njihove potkatolge dobija se skup kataloga drugog nivoa, na taj način dobija se hijerarhijska struktura organizacije podataka na disku.

� Put – staza do datoteke određena nazivima čvorova preko kojih se dolazi do datoteke. � Puno ime datoteke sastoji se od imena jedinice u kojoj se datoteka nalazi, puta do nje i njenog imena. � Radni katalog jeste katalog ili potkatalog na koji je korisnik trenutno povezan.

� Za hijerarhijsku strukturu podataka kaže se da ima oblik drveta (tree) sa korenom nagore. � Kompletan deo strukture ispod njenog čvora naziva se poddrvo (subtree). � Za § § organizaciju podataka na disku, OS-i imaju odgovarajuće komande i to: komande za rad sa katalozima komande za rad sa datotekama

• • kreiranje i brisanje kataloga promena kataloga prikazivanje sadržaja kataloga prikazivanje i brisanje drveta

• • promena ili atributa datoteke kopiranje ili premeštanje datoteke iz jednog kataloga u drugi brisanje i obnova izbrisane datoteka listanje datoteke na ekranu i njeno štampanje