Prof dr V Radoman FASPER Trebalo bi da

Prof. dr V. Radoman FASPER

Trebalo bi da se uzmu fleksibilno jer je ličnost razvojna kategorija koja se dinamično menja pod uticajem socijalnih činilaca (šta društvo preduzima za njihovu inkluziju), neposrednog okruženja posebno porodice, edukacije i re(habilitacije), dakle može da se menja u zavisnosti od opšteg intervencionog tretmana od strane stručnjaka i društva u celini. � Trebalo bi da se tretiraju kao pojačane i naglašene tendencije u populaciji a ne kao odlika svakog pojedinca OSOS � OOS nisu sve slične već postoje velike individualne razlike � Slika koju danas daju surdopsihološka istraživanja je parcijalna i mozaička (nedovoljno sagledavanje celovitosti već parcijalno istraživanje segmenata ličnosti) �

Koje su dobili istraživači sa polja surdopsihologije i na osnovu kliničkog iskustva i opservacija u životnim situacijama su :

Socijalna neprilagođenost, socijalna nezrelost gluvih. Sticanje i razvoj veće socijalne zrelosti kod nagluvih � Ponašanje OOS (posebno dece) je nedovoljno socijalizovano, neodgovarajuće poštovanje socijalnih normi, pojačana impulsivnost, agresivnost. Moralni razvoj gluvih pokazuje zaostajanje � Veća komunikativna sposobnost- viši nivo socijalne zrelosti i prilagođenosti, bolji self koncept �

� Emocionalna nezrelost � Emocionalna labilnost i povišenost emocionalnih reakcija � Emocionalna zavisnost u odnosima sa značajnim emocionalno važnim figurama � Mnoštvo frustracija i konflikata u odnosima sa drugima

� Osećanje manje vrednosti � Nezadovoljstvo sobom � Problemi u identifikaciji sa čujućim roditeljima (i nekad problemi u seksualnoj identifikaciji) � Nagluva deca i adolescenti manifestovali veću neprilagođenost self koncepta nego gluvi vršnjaci (Radoman 2001)

� Egocentrizam-okrenutost sebi i nedostatak brige za druge i njihove potrebe � Oštećena empatička sposobnost (teškoća uživljavanja u osećanja , situacije i stanja u kojima se nalaze drugi ljudi

Naglašena agresivnost i izlivi besa kod dece (acting out) � Težnja ka neposrednoj gratifikaciji i neposrednom zadovoljenju impulsa i potreba (princip zadovoljstva nasuprot principa realnosti) �

� Nedovoljan spektar raznorodnih interesovanja za aktivnosti u kojima oštećen sluh ne predstavlja objektivnu prepreku � Nedovoljna motivacija da se učestvuje u mnogobrojnim i raznovrsnim životnim aktivnostima

� Kruto, nefleksibilno ponašnje bez razumevanja i prilagođavanja specifičnoj situaciji, � Gluvi slede rigidno, naučene obrasce ponašanja određena pravila i nametnute norme kao što su npr. pravila bon tona

� OSOS je češće i više izložena negativnim iskustvima koja karakterišu životne prekretnice tj. krize koje predstavljaju izazov za svaku ličnost ali i priliku za rast i razvoj � Dete sa oštećenim sluhom i njegovi roditelji moraju da ulože mnogo više napora i truda u savladavanju ovih kriza, kako bi dete sa OS izraslo u zrelu ličnost sa uspešno ostvarenim identitetom

� Povećan broj poremećaja ponašanja i emocionalne neprilagođenosti kod dece OS � Kod odraslih gluvih uočavaju se pojačane tendencije socijalne nezrelosti, socijalnog povlačenja, depresivnih reakcija i niske samoprocene. Od mentalnih oboljenja je povišen broj organskih psihoza (sch) i psihoza kombinovanih sa mentalnim zaostajanjem � Nagluvi odrasli i kasnije ogluveli pokazuju više tendencija neurotskog tipa, depresivne reakcije i eventualno paranoidne tendencije

� Pozitivan uticaj na self koncept, samopouzdanje, osećanje pripadnosti sebi sličnima koje daje sigurnost i veću emocionalnu stabilnost