Prof dr V Radoman FASPER Siuan sluni aparat

Prof. dr V. Radoman FASPER

Sićušan slušni aparat dakle mali po veličini ima ogromnu važnost jer omogućava kontakt i komunikaciju sa sredinom pre svega govorom. Kada se ovaj važan komunikacioni kanal naruši dete ostaje lišeno značajnih podsticaja za kognitivni, konativni, emocionalni i socijalni razvoj ličnosti

Gluva beba dolazi na svet sa istim psihičkim potencijalom i potrebama kao i čujuća ali se njeno iskustvo još u prenatalnom periodu pa nadalje oblikuje drugačije, osiromašeno za jednu čitavu dimenziju koju donose zvuci posebno ljudski glas i govor. Razvijaju se drugačiji putevi i sredstva za zadovoljavanje potreba jer su uobičajeni putevi ispunjeni preprekama pre svega komunikacionim preprekama.

Mogu biti: Direktne : npr. na kognitivni razvoj (nedostaju auditivne predstave i auditivno pamćenje) Indirektne : npr. na emocionalno i motivaciono funkcionisanje (negativni stavovi okoline dovode do negativne slike o sebi)

Ne postoji gluva ličnost već samo stereotipne i nezdrave reakcije društva prema gluvoći koje dovode do restriktivnog i nezrelog ponašanja gluvih Ovo je socijalni model ometenosti na suprot medicinskom modelu

Ozbiljno narušen govor i jezik Usporen razvoj govora, jezika i komunikacije Razvija se spontano prirodni gestovni govor kod dece Razvija se znakovni jezik gluvih Habilitacijom i rehabilitacijom razvija se i usavršva oralni govor (teško razumljiv) Razvija se sposobnost sčitavanja sa usana , a školovanjem pisanje i čitanje

I. Organske predispozicije deficitne u smislu oštećenja auditivnog aparata II. Psihičke dispozicije su takođe delimično redukovane naročito u kognitivnoj sferi (auditorna percepcija, predstavljanje, memorisanje, simbolizacija preko auditorno primljenih reči i na njima zasnovanih pojmova III. Jezičko verbalno znanje se otežano stiče ali se razvija gestovni i znakovni jezik, sčitavanje IV. Interakcione veštine redukovane V. Znanje i iskustvo vezano za kulturu u kojoj rastu i razvijaju se , redukovano je

Govora Jezika Komunikativne kompetencije Ostavljajući posledice u kognitivnom, emotivnom, socijalnom i obrazovnom razvoju

Poremećaj recepcije govora, Poremećaj produkcije govora (inteligibilnost produkcije) Razvoj prirodnog gesta i znakovnog jezika Teškoće u razvoju pismenosti (veštine pisanja i čitanja) Teškoće u razumevanju značenja reči Teškoće u komunikaciji sa okolinom (otežana razmena) i kompenzatorni razvoj znakovne komunikacije, sčitavanja sa usana

Korišćenje svih raspoloživih sredstava i kanala za komunikaciju : oralnim, manuelnim (daktilologija i znakovni jezik gluvih) sredstvima, sčitavanjem, pisanjem, čitanjem crtežom itd.

Psihosocijalni tretman Savetovanje Auditorni trening Usavršavanje veštine sčitavanja sa usana Auralna rehabilitacija Artikulacioni trening Razvoj govora (habilitacija) i govorna terapija(rehabilitacija) Trening pismenosti (čitanje i pisanje) Auditorna amplifikacija i kohlearni implant

Rano iskustvo teškoće u komunikaciji i frustracije koje ga prate dovode do posebnih oblika prilagođavanja ličnosti i iznalaženja mogućnosti prevladavanja ove barijere. Pečat joj daje komunikaciona barijera koja se odražava na kognitivno, emocionalno i socijalno funkcionisanje

Slušnim deficitom Verbalnim i komunikativnim deficitom Neadekvatnim emoc. odnos sa majkom Internatskim načinom života Negativnim društvenim stavovima (ejblizam)

Tesno je povezano sa pitanjem odnosa jezika (govora ) i misljenja Ovo nerazrešeno pitanje iz psihologije mišljenja zaoštrava se u surdopsihologiji Postoje dve grupe shvatanja i dve grupe nalaza koji ih podupiru. Jedna gr. (Furt) –mišljenje gluvih može se neometano razviti, druga gr. (Majklbast)zaostaju

1. Oštećen sluh i govor (jezik) selektivno pogađa neke aspekte kognitivnog razvoja -verbalnu inteligenciju -sposobnost apstraktnog mišljenja -logičku operaciju konzervacije -dosezanje faze formalnih operacija (Piaget) -otkrivanje logičkog značenja simbola i upotrebu simbola -mišljenje u analogijama (Raven) -uočavanje principa suprotnosti -kreativnost i fleksibilnost u mišljenju!

Uspešno otkrivaju princip istovetnosti i simetričnosti Pravilno klasifikuju odvojene logičke klase (odrasli) Dobro rešavaju zadatke koji traže vizuelnu sintezu i analizu geometrijskih figura na Kosovim kockama Dobro uočavaju nedostatke na subtestu DOPUNE (WISC i Revisk)

Slabije pamćenje - verbalnog materijala - numeričkog materijala - opsega (spen)neverbalnog vizuelnog materijala - sukcesivno izloženog vizuelnog neverbalnog materijala (osim redosleda pokreta) - Smisaonog materijala - Odloženo ili dugoročno pamćenje

Teškoće u brzini vizuelnog opažanja neverbalnog materijala -Teškoće u razlikovanju oblika predmeta(posebno ako su sličnog oblika) -Teškoće u proceni veličine predmeta na daljinu -Teškoće u brzom vizuelnom prepoznavanju i identifikovanju predmeta(posebno u neuobičajenom položaju) - Analiza preovlađuje nad sintezom u nekim aspektima vizuelnog opažanja -Teškoće sa geštalt zakonom sličnosti figure i pozadine

Dobro vizuelno opažanje detalja (fizionomije, mimika, delovi crteža) Dobro opažanje boja i njihovih nijansi Geštalt zakon opažanja zatvorenosti forme i zakona blizine

Kod blagih oštećenja sluha nema bitnih razlika u inteligenciji i kognitivnom funkcionisanju u odnosu na čujuće. Sa povećanjem oštećenja sluha povećava se i broj onih koji imaju neke kognitivne teškoće. Najveća i to prelingvalna oštećenja sluha pokazuju najveći porast teškoća kod nekih aspekata kognitivnog funkcionisanja

Bolja komunikativna sposobnost bilo da je ona oralna, znakovna i u najboljem slučaju, sposobnost totalne komunikacije, dovodi do boljih rezultata gluvih u apstraktnom rezonovanju i razvoju najviših oblika mišljenja Ovo je empirijski nalaz u mnogim ali ne svim surdopsihološkim istraživanjima

Korišćenje reči, upotreba gesta i znakovnog jezika kao i manipulacija predmetima stimulativno deluje na razvoj nekih oblika opažanja, pamćenja i mišljenja kod osoba oštećenog sluha

“ Razlike u sposobnostima gluve i čujuće dece da sačuvaju i integrišu verbalne i neverbalne informacije u kratkom vremenskom periodu, udružene sa sniženim iskustvom u razmatranju alternativnih rešenja problema, mogu imati implikacije na socijalno funkcionisanje isto kao i na kognitivno i jezičko funkcionisanje”

Socijalna neprilagođenost OSOS (SQ) Rigidnost u reakcijama Agresija i impulsivno ponašanje kao posledica frustracija zbog komunikativne barijere