Prof dr Ljiljana Radovanovi TEHNOLOGIJA ODRAVANJA Lekcija 1

Prof. dr Ljiljana Radovanović TEHNOLOGIJA ODRŽAVANJA Lekcija 1: Osnove održavanja tehničkih sistema

TEHNIČKI SISTEMI - pojmovi Sistemi u tehnici predstavljaju organizovane skupove elemenata i relacija između njih i njihovih karakteristika, povezanih međusobno u celinu, na način pogodan za vršenje korisnog rada. Tehnički sistem podrazumeva mašinu ili neko postrojenje, odnosno integrisani skup elemenata međusobno povezanih, koji predstavljaju celinu sa jedinstvenom radnom funkcijom. Složeni tehnički sistemi se sastoje od većeg broja funkcionalnih (sastavnih) celina: sistema, podsistema, sklopova, podsklopova i elemenata, stoga je rad i ponašanje u eksploataciji svakog od njih u direknoj vezi sa ukupnom radnom sposobnosti sistema.

TEHNIČKI SISTEMI - pojmovi Tehnički sistemi u osnovi su RADNI SISTEMI koji pretvaraju ulazne veličine (materijali, energija, informacija) u izlazne veličine (proizvodi, dokumentacija), a mogu biti različitih vrsta: - Energetski, - Proizvodni, - Transportni, - Vojni…. .

TEHNIČKI SISTEMI - karakteristike Tehnički sistem je sistem koji je nastao posrednim ili neposrednim delovanjem čoveka. Većina svojstava tehničkih sistema ima karakteristike prirodnih sistema, u koje spadaju : - celovitost, - adaptivnost, - stabilnost, - zatvorenost (otvorenost), - povratna veza itd. Ukoliko je više prisutna celovitost i adaptivnost to su tehnički sistemi savršeniji, jer poseduju neke bitne karakteristike prirodnih sistema. Tehničkim sistemima po svojoj prirodi pripadaju alati i pribor, kao i savremene letelice, roboti, automobili, alatne mašine, termoelektrane itd.

TEHNIČKI SISTEMI - struktura

Tehnički sistemi – potrebe i zahtevi korisnika Potrebe i zahtevi korisnika – potrošača u pogledu: Øvrsta i količina, Økvaliteta, Øefektivnosti i efikasnosti i Øekonomičnosti iziskuju ubrzani razvoj tehničkih sistema sa novim vrstama energije, novim materijalima, efikasnijim postupcima rada itd. Zahteve, potrebe i očekivanja korisnika tehničkih sistema moguće je razmatrati na sledeći način:

Ciklus veka trajanja tehničkog sistema (životni ciklus) ukupan radni vek obuhvata nekoliko međusobno povezanih i vremenski uslovljenih faza, koje sadrže i specifične aktivnosti.

RAZVOJ TEHNIČKIH SISTEMA Proces razvoja tehničkih sistema karakteriše: kompleksnost, - multidisciplinarnost i - multifunkcionalnost, što omogućava zadovoljenje potreba i zahteva korisnika i tržišta. Smanjenje neizbežne neizvesnosti u procesu razvoja novog tehničkog sistema postiže se primenom formalnih metoda razvoja koji su se vremenom transformisale od faznog koncepta do timskog pristupa.

Neizvesnost procesa razvoja tehničkog sistema

RAZVOJ TEHNIČKIH SISTEMA Razvoj i projektovanje tehničkih sistema sastoji se od nekoliko radnih faza, što proces projektovanja čini transparentnim, racionalnim i nezavisnim od određene industrijske grane. Razvoj tehničkih sistema je složen proces koji predstavlja integraciju marketinga, inženjeringa, projektovanja, proizvodnje i održavanja sistema. Bez obzira na kompleksnost tehničkih sistema, za korisnika nije dovoljno znati šta sistem može da uradi i postigne, već i koliko je sistem pouzdan u radu, koliko je prikladan i jeftin pogodan za održavanje i koliko dugo će trajati.

FAZE U PROCESU RAZVOJA TEHNIČKIH SISTEMA

Standard SRPS EN 60300 -3 -3: Životni ciklus proizvoda

RAZVOJ TEHNIČKIH SISTEMA Analiza funkcionalne potrebe i njeno prevođenje u komplet kvalitativnih i kvantitativnih zahteva, koji se odnose na: � performanse sistema, � režime rada i radne uslove, � ciljno tržište i očekivanje korisnika, � operativni ciklus trajanja, � podršku i nivoe održavanja, � parametre sigurnosti funkcionisanja i � elemente logističke podrške naziva se specifikacija za projektovanje tehničkog sistema ili projektni zadatak.

RAZVOJ TEHNIČKIH SISTEMA Formiranje specifikacije za projektovanje tehničkog sistema predstavlja početnu aktivnost, imajući u vidu njeno stalno prisustvo, kao ulogu plašta koji obuhvata sve faze ciklusa veka trajanja tehničkog sistema i pozivanje u okviru aktivnosti preispitivanja ispunjenja postavljenih zahteva i potreba jednog tehničkog sistema. Osnovni elementi specifikacije za projektovanje jednog tehničkog sistema prezentirani su tabelarno, po redosledu prioriteta, odnosno specifičnoj težini pojedinačnog elementa. Elementi koji se neposredno ili posredno odnose na održavanje tehničkog sistema posebno su naznačeni.

RAZVOJ – Specifikacija za projektovanje R. b. Deo Osnovni parametari/faktori dela 1. Radne karakteristike (performanse) Snaga, obrtni moment, ugaona brzina, broj obrtaja, brzine, ubrzanja 2. Pouzdanost Intezitet otkaza, srednje vreme između otkaza, testiranje i merenje pouzdanosti 3. Bezbednost Visoka stabilnost, mali dinamički udari, isključene slabosti konstrukcije i osetljiva mesta, niska ranjivost sistema, funkcionalnost komandnih i signalnih uređaja 4. Vek trajanja Koristan vek trajanja, pogodnost za opstajanje 5. Troškovi Sredstva za projektovanje i razvoj, sredstva za proizvodnju, izdaci za održavanje, garancije, ukupni troškovi veka trajanja, mogućnosti uštede 6. Materijali Poznavanje mehaničkih (statičkih i dinamičkih) karakteristika, indeksi cena, primena jeftinih i alternativnih materijala 7. Jednostavnost Rukovanje, korišćenje, održavanje, modularnost konstrukcije, samopodešavanje, pogodnost za promenu konfiguracije, laka zamenjivost 8. Pogodnost održavanja Smanjenje trajanja vremena u otkazu, jednostavnost i dostupnost ugradnje i izgradnje, lak pristup razdvojivim spojevima, pristupačnost podmazivanja, vreme trajanja postupka održavanja 9. Pogodnost za proizvodnju Kontrolisanje i ispitivanje delova i sklopova u proizvodnji, nivo kontrolne tehnologije, metrološka podrška, specijalni procesi 10. Mogućnost održavanja Raspoloživost mreže i obezbeđenost rezervnim delovima za preventivno i korektivno održavanje, definisani postupci i tehnologija, dijagnostika, alati, oprema, materijali, stručnost radnika, informisanost, dokumentacija

RAZVOJ – Specifikacija za projektovanje R. b. Deo Osnovni parametari/faktori dela 11. Standardi i propisi Pravilnici, standardi za proizvod i procese, relevantni standardi za materijale, izradu i obradu 12. Težina Primena lakih materijala i novih tehnologija u cilju smanjenja ukupne težine 13. Tehnologičnost Prostorno pakovanje i komponovanje podsistema i sklopova u sistem, gabaritne dimenzije i tačnost ugradnje 14. Estetski izgled Spoljašni oblik i forma, boja 15. Patenti Pretraživanje patentne dokumentacije, inovacije, pronalasci, prijava intelektualne i/ili industrijske svojine 16. Ispitivanje Poznavanje raspodela radnih i kritičnih opterećenja, planovi i programi za kvalifikaciona i verifikaciona ispitivanja 17. Logistika Planiranje i organizacija nabavke, transporta i skladištenja: rezervnih delova, opreme, pribora, alata, materijala, softvera 18. Ergonomija Komfor u radu sa stanovišta lakog dohvata, rukovanja i pristupačnosti komandi, vidljivosti indikatora 19. Ekologija Ograničenja u pogledu buke, vibracija, otpadnih ulja i maziva na okolinu 20. Dokumentacija Formiranje uputstava za korišćenje i održavanje, slika i šema, kataloga rezervnih delova 21. Povlačenje i reciklaža Postupci pri uklanjanju i preradi u sekundarne sirovine

USLOVI RADA TEHNIČKIH SISTEMA STANJE SISTEMA U procesu rada tehnički sistem je izložen dejstvu okoline (vlaga, toplota, vibracije) i i unutrašnjim procesima promena stanja na relaciji ulaz - izlaz sistema, odnosno čiji je izvor sam sistem, što rezultira otkazima različite vrste.

OSNOVE ODRŽAVANJA TEHNIČKIH SISTEMA STANJE SISTEMA Primena najraznovrsnijih postupaka za sprečavanje pojave stanja u otkazu ili vraćanja sistema po pojavi stanja u otkazu u stanja u radu naziva se ODRŽAVANJEM sistema.

DEFINICIJE ODRŽAVANJA TEHNIČKIH SISTEMA Održavanje je kombinacija svih tehničkih i odgovarajućih administrativnih aktivnosti predviđenih za očuvanje nekog sredstva rada, radnog sistema ili dovođenje istog u stanje u kojem može obavljati predviđenu funkciju (EOQC - European Organization for Quality Control). Prema OECD (The Organisation for Economic Cooperation and Development) održavanje je definisno u vidu one funkcije u preduzeću, čija je nadležnost konstantna kontrola nad postrojenjima i sprovođenje određenih opravki i revizija, čime se omogućava stalna funkcionalna sposobnost i očuvanje proizvodnih i pomoćnih piostrojenja i druge opreme.

DEFINICIJE ODRŽAVANJA TEHNIČKIH SISTEMA Inženjerska definicije održavanja: Održavanja tehničkih sistema podrazumeva sprovođenje svih mera da bi jedna mašina ili postrojenje funkcionisali na propisan način, razvijajući performanse u dozvoljenim granicama, sa zahtevanim učincima i kvalitetom, uz obezbeđenje radne i životne sredine i potrebnu logističku podršku. Održavanje je proces u kome se sve aktivnosti sprovode prema unapred definisanim kriterijumima cilja (troškovi, raspoloživost, efektivnost, pouzdanost).

DEFINICIJE ODRŽAVANJA TEHNIČKIH SISTEMA Sistem održavanja predstavlja deo poslovnog sistema, kroz čije projektovanje treba da se integrišu: �Optimalna organizacija, �Relevantne tehnologije, �Informacioni sistem, kao osnov objedinjavanja raspoloživih resursa: �Materijalni �Ljudski �Finansijski �Tehnološki �Inženjerska ekonomija.

TEHNOLOGIJE ODRŽAVANJA TEHNIČKIH SISTEMA Pojam tehnologije često se poistovećuje sa tehničkim metodom za ostvarivanje praktičnih potreba. Tehnologija ili nauka o veštinama i zanatima predstavlja ljudsku delatnost kojoj je svrha prerada prirodnih sirovina u proizvode za ljudsku upotrebu. Tehnologija predstavlja skup procesa sredstava, metoda, postupaka i opreme koja se koristi u proizvodnji roba i usluga. Osnovno objašnjenje potreba i razloga za projektovanjem tehnologije održavanja nalazi se u samoj prirodi održavanja tehničkih sistema, koji se karakterišu takvim promenama stanja da održavanje ima karakter stalne i nesporne potrebe.

TEHNOLOGIJE ODRŽAVANJA TEHNIČKIH SISTEMA Projektovanje tehnologije održavanja tehničkih sistema je složen proces čiji su rezultati kompromisna rešenja u pogledu odnosa različitih vrsta postupaka održavanja i načina njihovog sprovođenja (makro i mikro tehnologija).

TEHNOLOGIJE ODRŽAVANJA TEHNIČKIH SISTEMA Tehnologije održavanja tehničkih sistema bave se postupcima održavanja i načinima njihovog sprovođenja, a svode se na traženje odgovora na sledeća pitanja: - Zašto i zbog kojih razloga treba da se sprovede određeni postupak? - Kada, odnosno u kom vremenu nastaje potreba da se sprovede određeni postupak? - Šta se radi – kakav se postupak održavanja primenjuje? - Gde se radi (radno mesto, teren, objekat)? - Ko radi (struka, kvalifikacija osoblja)? - Kako radi (način, redosled) i s čim se radi (primena uređaja, alata, pribora, instalacija, dokumentacija)?

ODRŽAVANJA TEHNIČKIH SISTEMA Pojam ODRŽAVANJA tehničkog sistema: Skup postupaka potrebnih za sprečavanje pojava stanja u otkazu, odnosno vraćanje sistema po pojavi stanja u otkazu u stanje u radu, u datom vremenu i datim uslovima okoline. Osnovu svake tehnologije održavanja predstavljaju postupci održavanja tehničkog sistema, koje treba sprovesti.

CILJEVI ODRŽAVANJA Osnovni ciljevi koji treba da se postignu procesom održavanja su: – obezbeđenje (maksimiziranje) potrebnog nivoa pouzdanosti tehničkih sistema u procesu eksploatacije (pouzdanost je verovatnoća rada bez otkaza u toku vremena t), – minimiziranje ukupnih troškova održavanja (direktnih i indirektnih), – sprečavanje i ograničavanje zastarevanja tehničkih sistema, – zajedničko učešće (sa svim funkcijama u preduzeću) u upravljanju proizvodnjom i finansijama, – postizanje boljeg kvaliteta proizvoda, – povećanje produktivnosti rada u proizvodnji, – povišenje nivoa motivisanosti za rad (neispravni tehnički sistemi izazivaju loše stanje i odnose, pa i nezgode, kako u samom preduzeću tako i njegovom okruženju), – čuvanje svih raspoloživih resursa u preduzeću, – isporuka proizvoda kupcima na vreme i dr.

POSTUPCI ODRŽAVANJA TEHNIČKIH SISTEMA U zavisnosti od vrste, tipa i osobina tehničkog sistema koji se održava, kao i od usvojene koncepcije i organizacije održavanja sistema, postupci održavanja mogu da se podele na sledeće grupe: 1. Nadzor 2. Osnovno održavanje (opsluživanje) 3. Provera funkcija (kontrole) 4. Opravke 5. Tehnološke inovacije

ODRŽAVANJA TEHNIČKIH SISTEMA

POSTUPCI ODRŽAVANJA Nadzor je skup najednostavnijih vidova održavanja, odnosno aktivnosti periodične ili povremene kontrole rada sistema od strane rukovaoca, kao što su: -funkcionalni nadzor, -vizuelni nadzor i -akustični nadzor nad stanjem sistema, time što sa njime upravlja i kontroliše rad različitih pokaznih instrumenata i indikatora. Rukovaoc tehničkog sistema može da na osnovu neregularnog ponašanja i rada sistema prognozira eventualnu pojavu otkaza. Poslovi nadzora imaju zaštitni ili preventivni karakter i sprovode se na tehnički sistem u celini.

POSTUPCI ODRŽAVANJA Osnovno održavanje obuhvata skup raznovrsnih postupaka održavanja, kao što su: -tehničko opsluživanje i -pregledi stanja koji su izrazito preventivnog karaktera, karakterišu se planiranjem, redovnim aktivnostima i odnose se na tehnički sistem u celini. Opsluživanje se odnosi na stvaranje logističkih pretpostavki za rad sistema (snabdevanje energentima, čišćenje, odvođenju produkata procesa rada). Postipci pregleda ocenjuju stanje sistema sa stanovišta ispunjenosti tehničkih uslova za nesmetano puštanje u rad.

POSTUPCI ODRŽAVANJA Provere funkcija (kontrole) stanja tehničkih sistema mogu da budu formalne (poštovanje zakonskih odredbi) i neformalne (povremene provere radi tehničkih i ekonomskih motiva). Opredelenje da je najskuplje i najnepovoljnije ako se otklanja neplanski otkaz ima za posledicu uvođenje različitih vidova kontrole sa ciljem uvida u stanje tehničkog sistema. Kontrole u suštinskom smislu obuhvataju zahvate radnih karakteristika sistema u odnosu na data područja dozvoljenih odstupanja (učinka, kvaliteta, potrošnje, ekonomičnosti).

POSTUPCI ODRŽAVANJA Opravke imaju za cilj vraćanje tehničkog sistema iz stanja u otkazu u stanje u radu. Opšte je prihvaćen stav da je najskuplje održavanje tehničkog sistema koji je otkazao, odnosno kod koga treba primeniti opravke ili tehnologije korektivnog održavanja. Postupci opravki mogu biti: 1. Podešavanje, koje obuhvata zahvate održavanja nižeg stepena tehnološke složenosti i kraćeg vremena trajanja. 2. Zamena elemenata sistema obuhvata zamenu dotrajalih elemenata sistema, najčešće nabavljeni kao rezervni delovi od isporučioca tehničkog sistema.

POSTUPCI ODRŽAVANJA Tehnološke inovacije obuhvataju zahvate vezane za potrebu osavremenjavanja tehničkih sistema u smislu povišenja funkcionalnosti, pouzdanosti, kao i poboljšanje postupaka održavanja. Inovacije nastaju kao rezultat stručnog sagledavanja osobina sistema, u toku redovnog korišćenja tehničkog sistema, koje mogu da poboljšaju sistem izmenama u konstrukciji ili proizvodnji ili imenama u održavanju sistema. Rad sa inovacijama je dugotrajan proces u kome se praćenjem ponašanja tehničkog sistema stvaraju uslovi za uočavanje slabih mesta.

SISTEM ODRŽAVANJA Zadatak svakog tehničkog sistema je da vrše koristan rad, koji se može izvršiti samo ako je logistički obezbeđen, odnosno podržan sistemom održavanja, koje karakterišu ogovarajuća: �Koncepcija održavanja, �Organizacija održavanja, �Tehnološka rešenja i �Logistička rešenja.

SISTEM ODRŽAVANJA Teorija održavanja veoma je blisko povezana sa logistikom, odnosno logističkom podrškom. Sistem održavanja je važan element logističke podrške korišćenju svakog tehničkog sistema. Pri projektovanju sistema održavanja potrebno je imati u vidu sledeće: �Projektovanje performansi logističke podrške i održavanja tehničkih sistema u početnim fazama razvoja, odnosno primena tehnika sistemskog inženjerstva je nezamenjljiva za postizanje dobrih rešenja u realnim uslovima primene tehničkih sistema.

SISTEM ODRŽAVANJA Pri projektovanju sistema održavanja potrebno je imati u vidu sledeće: �S obzirom na slučajni karakter promena stanja tehničkih sistema, koji zavise od uslova korišćenja, proizilazi zaključak da sistemi održavanja moraju da se posmatraju sistemskim pristupom, od dijagnostike u održavanju do primene savremenih informatičko-komunkacionih tehnologija.

SISTEM ODRŽAVANJA Koncepcija sistema održavanja predstavlja njegovo obeležje, koje utiče na opšti kvalitet sistema održavanja. Pod ovim pojmom podrazumeva se obeležje sistema koje zavisi od principa na osovu koga se donose odluke o sprovođenju postupaka održavanja. Tri su osnovne koncepcijske mogućnosti: preventivno, korektivno i kombinovano održavanje.

SISTEM ODRŽAVANJA Kod preventivnog održavanja postupci održavanja se sprovode pre nego što dođe do pojave otkaza. Koncepcija korektivnog održavanja, nasuprot prethodnoj, predviđa da se postupci održavanja sprovode tek pošto dođe do pojave otkaza. Kod kombinovanog održavanja se određen deo tehničkog sistema (određeni elementi) održava preventivno, dok se za preostale delove sistema postupci održavanja sprovode tek pošto dođe do pojave otkaza.

SISTEM ODRŽAVANJA Tehnologija održavanja definiše postupke održavanja i način sprovođenja postupaka održavanja. Tehnologijom održavanja određuje se na koji način postupak treba da se obavi, sa kojim alatom, kojim redosledom, u kom vremenu.

Organizacija sistema održavanja definiše odnose koji postoje između pojedinih nivoa, odnosno mesta – radionica, u kojima se sprovode postupci održavanja. Ukoliko je sistem održavanja složeniji, tj. ukoliko ima više mesta ili radionica u kojima se obavlja održavanje, struktura sistema održavanja je složenija, te je i njegova organizacija kompleksnija.

Tehnologija odr`avanja defini{e postupke odr`avanja i na~in sprovo|enja postupaka odr`avanja. Tehnologijom odr`avanja odre|uje se na koji na~in postupak treba da se obavi, sa kojim alatom, kojim redosledom, u kom vremenu.