PRODUKTIVNOST FAKTORA Ukupna produktivnost faktora Prosena i marginalna

PRODUKTIVNOST FAKTORA Ukupna produktivnost faktora Prosečna i marginalna produktivnost faktora p Prinosi obima p Merenje produktivnosti p Ciljevi i značaj merenja produktivnosti preduzeća p p

Ukupna produktivnost faktora p p Ukupna produktivnost faktora treba da odgovori na pitanje koliko će se promeniti ukupna količina proizvoda, kada se promeni količina samo jednog – varijabilnog faktora, sa datom količinom fiksnog faktora Kada je količina fiksnog faktora data ukupan proizvod zavisi od količine varijabilnog faktora

Ukupna produktivnost faktora izražava se konceptom ukupnog proizvoda p Šta je ukupan proizvod? p Ukupan proizvod pokazuje maksimalnu količinu proizvoda koja može da se proizvede ulaganjem različitih količina varijabilnog faktora, sa datom količinom fiksnog faktora p

Ukupna produktivnost faktora p Ukupan proizvod može da se prikaže matematički, tabelarno ili grafički

Ukupan proizvod

Ukupan proizvod

Ukupan proizvod: grafik

Rastuća produktivnost faktora p p p Rastuća produktivnost faktora je proporcionalno veći rast ukupnog proizvoda od količine varijabilnog faktora Rastuća produktivnost faktora nastaje zbog disproporcije između fiksnog i varijabilnog faktora, odnosno kada je količina fiksnog faktora daleko veća u odnosu na količinu varijabilnog faktora Disproporcija se smanjuje daljim ulaganjem varijabilnog faktora, što ima za rezultat rast ukupnog proizvoda

Rastuća produktivnost faktora PRAVILO: p U fazi rastuće produktivnosti faktora, preduzeće treba da nastavi sa daljim ulaganjem varijabilnog faktora, jer sa povećanjem količine varijabilnog faktora, ukupna produktivnost faktora raste

Konstantna produktivnost faktora postiže se na granici prve i druge faze proizvodnje p Konstantna produktivnost faktora znači da je rast ukupnog proizvoda proporcionalan povećanju količine varijabilnog faktora p Konstantna produktivnost faktora znači da je uspostavljen srazmeran odnos između fiksnog i varijabilnog faktora p

Konstantna produktivnost faktora PRAVILO: p Kada je postignuta konstantna produktivnost faktora preduzeće treba da nastavi sa daljim ulaganjem varijabilnog faktora, zato što se ukupan proizvod povećava

Opadajuća produktivnost faktora p p Opadajuća produktivnost faktora znači da je rast ukupnog proizvoda proporcionalno manji od porasta količine varijabilnog faktora Opadajuća produktivnost faktora se javlja zbog nesrazmere između fiksnog i varijabilnog faktora, pri čemu je količina varijabilnog faktora veća u odnosu na količinu fiksnog faktora

Opadajuća produktivnost faktora PRAVILO: p Preduzeće treba da proizvodi na gornjoj granici druge faze proizvodnje, kada je ukupan proizvod najveći

Negativna produktivnost faktora p U trećoj fazi proizvodnje dolazi do pada ukupnog proizvoda

Zakon promenljivih odnosa p p Zakoni rastuće i opadajuće produktivnosti su dve strane istog zakona proizvodnje, a to je zakon promenljivih odnosa Zakon promenljivih odnosa kaže da, kada se datoj količini fiksnog faktora dodaje sve veća količina varijabilnog faktora, ukupan proizvod će pre, ili kasnije, početi da opada Naziv zakona promenljivih odnosa označava da produktivnost faktora zavisi od odnosa između fiksnog i varijabilnog faktora Zakon promenljivih odnosa ima skoro univerzalnu važnost

Prosečna i marginalna produktivnost faktora p Prosečna i marginalna produktivnost faktora izražavaju se konceptima prosečnog i marginalnog proizvoda

Prosečna produktivnost faktora izražava se konceptom prosečnog proizvoda p Prosečan proizvod je količnik između ukupnog proizvoda i ukupne količine varijabilnog faktora, tj. p PPr. L = Q/L p Prosečan proizvod pokazuje ukupnu količinu proizvoda po jedinici uloženog varijabilnog faktora proizvodnje

Marginalna produktivnost faktora izražava se konceptom marginalnog proizvoda p Marginalni proizvod je promena ukupnog proizvoda, koja nastaje ulaganjem jedne dodatne jedinice varijabilnog faktora, uz konstantnost svih ostalih faktora, tj. MPr = ∆Q/∆L p

Prosečna i marginalna produktivnost faktora Prosečan proizvod pokazuje doprinos svih jedinica varijabilnog inputa promeni ukupnog proizvoda p Marginalni proizvod pokazuje doprinos jedne jedinice varijabilnog inputa promeni ukupnog proizvoda p Prosečni i marginalni proizvod se mogu prikazati i tablerno i grafički p

Prosečna i marginalna produktivnost faktora p Prosečan i marginalni proizvod se grafički prikazuju krivama prosečnog i marginalnog proizvoda

Prosečna i marginalna produktivnost faktora: Grafik

Prosečna i marginalna produktivnost faktora p p Kada kriva PPr raste, marginalni proizvod je veći od prosečnog proizvoda, tj. kriva MPr je iznad krive PPr - slučaj rastuće marginalne produktivnosti varijabilnog faktora Krive PPr i MPr se seku u tački maksimuma prosečnog proizvoda: slučaj konstantne marginalne produktivnosti varijabilnog faktora

Prosečna i marginalna produktivnost faktora p p Kada prosečan proizvod počne da opada, marginalni proizvod je manji od prosečnog proizvoda, tj. kriva MPr je ispod krive PPr - slučaj opadajuće mariginalne produktivnosti varijabilnog faktora Kada se MPr izjednači sa nulom i postane negativan, to je faza negativne produktivnosti inputa

Prinosi obima p p Prinosi obima se ostvaruju kada su svi inputi varijabilni, tj. kada preduzeće može da menja količinu svih inputa – da promeni veličinu kapaciteta, opremu, mašine, tehnologiju proizvodnje, broj radnika U zavisnosti od toga koliko će se promeniti veličina obima proizvodnje, ako se promeni količina svih inputa razlikuju se rastući, konstantni i opadajući prinosi obima

Rastući prinosi obima p Rastući prinosi obima se ostvaruju kada je promena obima proizvodnje proporcionalno veća od promene količine inputa L i K (na primer, ako se količina rada L i kapitala K poveća za 15%, a obim proizvodnje se poveća za 25%)

Konstantni prinosi obima p Konstantni prinosi obima javljaju se kada je promena obima proizvodnje srazmerna, tj. proporcionalna promeni količine inputa L i K (na primer, ako se količina inputa udvostruči, i obim proizvodnje će da se udvostruči)

Opadajući prinosi obima p Opadajući prinosi obima nastaju kada je povećanje obima proizvodnje proporcionalno manje od od povećanja količine inputa L i K (na primer, ako se količina rada L i kapitala K poveća za 30%, a obim proizvodnje za 20%)

Razlozi rastućih prinosa obima Podela i specijalizacija rada p Specijalizacija i nedeljivost kapaciteta p Geometrijski odnos zapremina/površina p Rezervni kapacitet p

Razlozi konstantnih prinosa obima p Konstantni prinosi obima nastaju kao rezultat ekspertskog proračuna optimalne veličine kapaciteta, a to je proizvodnotehnički najefikasnija veličina fabrike

Razlozi opadajućih prinosa obima p p Neefikasnost upravljanja velikim proizvodnim kapacitetom, tj. fabrikom Neefikasnost upravljanja velikom fabrikom posledica je nepotpune informisanosti glavnih menadžera i gubitka kontrole - otežana kominukacija, zbog neblagovremene i nepotpune transmisije informacija sa vrha preduzeća na dole, i sa dna na gore; odluke kasne; delegiranje odlučivanja na zamenike, koji nisu dovoljno kompetentni povećava birokratiju; problem koordinacije velikog broja aktivnosti

Merenje produktivnosti p p Krajem 19 veka, produktivnost se merila odnosom između količine proizvoda i broja časova rada, što predstavlja produktivnost rada Razlozi, zbog koji se produktivnost poistovećivala sa produktivnošću rada su: 1. 2. 3. Radno-intenzivni karakter proizvodnje Uticaj teorije radne vrednosti Značaj i važnost ljudskih resursa, koji nisu samo ljudski inputi, već su inicijatori, organizatori proizvodnje i inovatori

Problem merenja produktivnosti Proizvod i inputi se izražavaju fizičkim jedinicima mere, pa su različiti proizvodi i inputi međusobno nesamerljivi Rešenje: p Primeniti jedinstvenu metodologiju, koja će se kao standard koristiti za merenje produktivnosti p To je metod stalnih cena p

Metod stalnih cena p p Metod stalnih cena je vrednosni, tj. novčani metod merenja produktivnosti Heterogeni proizvodi i inputi se svode na novčanu vrednost, čime se prevazilazi problem njihove nesamerljivosti Produktivnost se meri stalnim, a ne tekućim tržišnim cenama, zato što se tržišne cene menjaju, pa ne bi bilo moguće odrediti da li se produktivnost promenila zbog promene cene ili zbog promene količine Obračunom fizičkog proizvoda i inputa u stalnim cenama izražavaju se samo promene količina, a ne promene cena, jer se stalne cene ne menjaju

Metod stalnih cena Dva metoda stalnih cena: 1. Metod stalnih cena izabranog baznog perioda 2. Metod deflacioniranja tekućih cena na cene bazne godine

Metod stalnih cena izabranog baznog perioda p p Metod stalnih cena izabranog baznog perioda primenjuje se kada se raspolaže podacima o fizičkom obimu proizvodnje Bazni period je period u odnosu na koji se vrši poređenje Izbor baznog perioda ima veliku važnost, zato se za stalnu bazu poređenja uzima onaj period u kome je pojava pokazivala normalno stanje, ili se uzima prosek nekoliko godina Bazni period treba da bude što bliži posmatranom periodu

Metod deflacioniranja tekućih cena na cene bazne godine Metod deflacioniranja tekuće vrednosti proizvodnje primenjuje se kada se ne raspolaže pdacima o fizičkom obimu proizvodnje p Tekuća vrednost proizvodnje svodi se na cene bazne godine - deflacioniranje se vrši indeksima cena p

Merenje fizičkog proizvoda metodom stalnih cena Ukupna količina proizvoda ili usluga se ponderiše stalnim cenama p Promena proizvoda izražava promenu količine proizvoda ili usluga, a ne promenu cena, pošto cene ostaju nepromenjene p

Merenje količine inputa metodom stalnih cena p p p Rad se meri brojem radnika, ili brojem časova rada, tako što se radovi različite vrste kvalifikovanosti ponderišu stalnim cenama rada izabranog baznog perioda Opredmećen kapital se meri brojem mašina/čas, koji se množi stalnim cenama zakupa na sat, izabranog baznog perioda Investicioni kapital se meri realnim godišnjim prinosom kamate na uloženi kapital

Pokazatelji produktivnosti Pokazatelj ukupne produktivnosti p Parcijalni pokazatelji produktivnosti p

Pokazatelj ukupne produktivnosti p p p Pokazatelj ukupne produktivnosti faktora je količnik između proizvoda i svih uloženih inputa, P = Q/I, ili P = Q/L + K Pokazatelj ukupne produktivnosti pokazuje doprinos svih inputa u stvaranju proizvoda Indeksni broj, koji pokazuje relativnu, u procentima izraženu promenu produktivnosti u posmatranom periodu u odnosu na bazni period koji iznosi 100

Parcijalni pokazatelji produktivnosti su: 1. Produktivnost rada 2. Produktivnost kapitala 3. Produktivnost poljoprivrednog zemljišta 4. Ostali parcijalni pokazatelji produktivnosti

Produktivnost rada je odnos između proizvoda i uloženog rada PL = Q/L p Racio produktivnosti rada poredi proizvod sa uloženim radom i izražava doprinos rada u generiranju proizvoda p

Produktivnost kapitala p p p Produktivnost kapitala je odnos između proizvoda i uloženog kapitala PK = Q/K Produktivnost opredmećenog kapitala pokazuje doprinos kapitalne opreme u stvarnju proizvoda Produktivnost investicionog kapitala, koji se izražava realnim godišnjim prinosom kamate na uloženi kapital, pokazuje koliko je odricanje od sadašnje potrošnje da bi se kroz porast produktivnosti investiranog kapitala, ostvarila veća potrošnja u budućnosti

Produktivnost poljoprivrednog zemljišta p Produktivnost poljoprivrednog zemljišta izražava se kao odnos između proizvoda, tj. poljoprivredne kultura i određene merne jedinice zemljišta, najčešće po hektaru

Ostali parcijalni pokazatelji produktivnosti p 1. 2. Ostali parcijalni pokazatelji produktivnosti su: Na nivou privrede - racia produktivnosti preduzeća, grana ili privrednih sektora Na nivou preduzeća - racia produktivnosti pojedinih organizacionih jedinica (divizija, fabrika) ili pojedinih vrsta rada

Parcijalni pokazatelji produktivnosti pokazuju doprinos samo jednog faktora promeni proizvoda p Parcijalni pokazatelji produktivnosti ne pokazuju koliki je doprinos svih uloženih faktora promeni proizvoda p

Ciljevi i značaj merenja produktivnosti preduzeća Pokazatelji produktivnosti kao integralni deo upravljačkog informacionog sistema (MIS) preduzeća (dvostruka uloga: 1. koriste se za kontrolu ostvarenih rezultata; 2. koriste se za formulisanje ciljeva) p Poređenje produktivnosti p Informisanje i mobilisanje radnika p Dugoročne projekcije i budžetiranje sredstava p