PROCESI SOCIJALIZACIJE Procesi uenja u drutvenom okruenju Literatura

PROCESI SOCIJALIZACIJE Procesi učenja u društvenom okruženju

Literatura n Rot, N. (2003): “Procesi socijalizacije” Osnovi socijalne psihologije, str. 72 -110. n Izvodi sa predavanja (skripta)

Socijalno učenje Učenje pod uticajem socijalnih faktora

Šta ljudska jedinka stiče procesom socijalizacije? Dve grupe efekata socijalizacije: n Formiranje za život u društvu i za funkcionisanje društva važnih osobina i načina ponašanja n Razvitak od biološke jedinke u ličnost sa mnogim karakteristikama zajedničkim za sve ljude, ali i sa nekima koje su za pojedinca specifične (idiosinkratičke)

Pojam socijalizacije Dve grupe definicija Uže definicije (sociolozi i antropolozi): Sticanje znanja, motiva i stavova koji su potrebni za izvršenje sadašnjih i budućih uloga pojedinca u društvu Nedostaci: n Preuska n Izjednačavaju se pojmovi konformiranja i socijalizacije n Nemaju svi članovi društva istovetno ponašanje n Ne objašnjava devijantno ponašanje, suprotno normama n Ne uzima u obzir uticaj nasleđa i ličnog (idiosinkratičkog) iskustva

Pojam socijalizacije Šire definicije (psiholozi): Proces socijalnog učenja putem koga jedinka stiče socijalno-relevantne oblike ponašanja i formira se kao ličnost sa svojim specifičnim karakteristikama

Problemi socijalizacije Sociolozi i antropolozi: Problem održanja i obnavljanja kulture i društva (razvitak modalne ličnosti karakteristične za određeno društvo) Psiholozi: Tri osnovne grupe problema n Procesi socijalizacije n Izvori i agensi socijalizacije n Efekti socijalizacije

Izmenjene koncepcije detinjstva n Praksa vaspitanja dece (do kraja 18. veka) n a. Uticaj Puritanaca (dečja volja mora biti slomljena da bi se iskupili gresi) b. Visok nivo smrtnosti dece (treba sprečiti roditelje da razviju jake emotivne veze sa decom) c. Predrasudnost: verovanja o deci i vaspitanju produkt praznoverja n n

promene n Uticaj Loka: zagovarao pažljiviji, racionalan i poučavajući odnos sa decom (svo ponašanje je proizvod iskustva – dete je ‘tabula rasa’ i nije grešno) n Uticaj Rusoa: dete treba da raste prirodno; od njih ne treba očekivati logičko rezonovanje dok ne razviju sposobnost za takvo nešto n Uticaj Darvina: uticaj bioloških faktora i komparativan pristup n Kulturni i pot-kulturni uticaji

PROCESI SOCIJALIZACIJE -Teorijska shvatanja i pristupi. Dve velike grupe teorija socijalizacije n Bihejviorističke teorije socijalnog učenja (SR teorije učenja) n Kognitivno - razvojne teorije socijalizacije

Socijalno učenje uslovljavanjem Osnovni postulati S-R teorije učenja: n Učenje se svodi na stvaranje uslovnih veza između draži i odgovora (S i R) n Učenje se sastoji u spremnosti da se u određenoj situaciji (draž) ponaša na određen način (reakcije) n S je uslov da se javi R n Svako učenje je učenje uslovljavanjem

Koji su osnovni mehanizmi uslovljavanja? Razlike u shvatanjima: n Princip klasičnog uslovljavanja(Pavlov) n Princip instrumentalnog uslovljavanja, tj. potkrepljenja (Skiner, Hal) n Princip opservacionog uslovljavanja, tj. učenje imitacijom (Bandura)

Socijalno učenje klasičnim uslovljavanjem n Učenje govora (Olport) n Učenje suzdržavanja od reakcija koje društvo smatra nepoželjnim n Formiranje moralne svesti i moralnog ponašanja (Ajzenk)

Socijalno učenje instrumentalnim uslovljavanjem Najčešće objašnjenje procesa socijalizacije: učenje po principu instrumentalnog uslovljavanja ili potkrepljenja (“Instrumentalno” = sredstvo da se zadovolji neka potreba ili postigne neki cilj)

Primena n Skiner – ogledi sa životinjama n Hal - teorija potkrepljenja: da bi neki oblik ponašanja bio naučen on mora da dovede do smanjenja potrebe ili do redukcije tenzije n Miler i Dolard – teorija imitacije: ponašanje nekog pojedinca (modela) predstavlja draž ili “diskrimintivan znak” za drugog pojedinca koji se ponaša (reaguje) na isti način jer ta reakcija kod njega dovodi do nagrade (ili model upućuje na to kakvo je ponašanje poželjno i važno)

Socijalno učenje opservacionim ili vikarijskim uslovljavanjem (Bandura) n n n Posebna vrsta uslovljavanja Vikarijsko (= pomoćno ili posredno) ili Opservaciono (na osnovu posmatranja tuđeg ponašanja) Učenje imitacijom i identifikacijom, učenje uloga, pojave socijalne facilitacije i pojave sugestivne zaraze

Socijalno učenje po modelu Tri vrste učenja po modelu: n Učenje imitacijom n Učenje identifikacijom n Učenje učenjem uloga

Učenje identifikacijom Posebna vrsta učenja koja se ne može svesti na neki oblik uslovljavanja: n Važna uloga emocionalnih i motivacionih faktora n Usvajanje globalnih oblika ponašanja kao trajnih načina reagovanja n Usvajanje složenih oblika ponašanja, a ne posebnih reakcija n Usvojeni oblici ponašanja su stalni i manifestuju se u dužem vremenskom periodu

Vrste identifikacije (po psihološkom poreklu) n Odbrambena identifikacija – identifikacija sa agresorom n Anaklitička (razvojna) identifikacija

Učenje imitacijom n Klasičan pristup: Tarde, Mek Dugal, Le Bon n Bihejvioristi: princip klasičnog uslovljavanja n Miler i Dolard: princip instrumentalnog uslovljavanja n Bandura i Volters –princip opservacionog uslovljavanja

Imitacijom se mogu: n Usvojiti novi oblici ponašanja n Izazvati inhibitorni i dezinhibitorni efekti (uzdržavanje ili neuzdržavanje od nekih oblika ponašanja) n Dovesti do manifestovanja ranije naučenog ponašanja koje u međuvremenu nije ispoljeno

Razlika između učenja identifikacijom i imitacijom Identifikacija: n usvajanje složenih oblika ponašanja bez uvežbavanja i direktnog nagrađivanja; n nužno postojanje (pozitivne) emocionalne veze sa modelom n usvojeno ponašanje postaje stalno, manifestuje se u toku dužeg vremena

Imitacija: n usvajanje specifičnih reakcija, na osnovu posmatranja, bez posebnog uvežbavanja i nagrađivanja; n ne mora da postoji emocionalna vezanost za model; n usvaja se uži segment ponašanja koji se upražnjava u toku ograničenog perioda vremena

Učenje učenjem uloga Uloga = očekivano ponašanje vezano uz određen status (učenje ugledanjem na ponašanje nekoga ko ima položaj koji smo mi stekli ili želimo da steknemo)

Specifične karakteristike n Ne uče se pojedinačne reakcije već organizovani sistemi ponašanja n Uloge uvek imaju interakcioni karakter (komplementarne su)

Faktori koji olakšavaju ili otežavaju učenjem uloga (Sikord i Bekmen) n Jasno definisane uloge n Saglasnost među članovima društva o očekivanom ponašanju n Opažena legitimnost nečijeg položaja n Usklađenost očekivanja vezanih za komplementarne položaje i uloge n Stepen pervazivnosti uloga – da li se ponašanje vezano uz položaj manifestuje u velikom broju situacija i odnosa n Motivacije pojedinca

Kognitivne teorije - Socijalno učenje uviđanjem Kritika bihejviorističkih teorija učenja (geštaltisti): n procesi učenja proučavani u jednostavnim situacijama, na životinjama n zapostavljeno proučavanje neposrednog iskustva n zanemarivanje značaja razvoja i razvojnih stadijuma kao i kognitivnih funkcija

Osnovni princip n Ističe se važnost kognitivnih elemenata u učenju: učenje nije naprosto S-R veza, asocijativna veza između jedne senzacije i motorne reakcije, već se sastoji u znanju o odnosima između pojedinih draži Uticaj Geštaltista: značaj kognitivnih procesa i uloge uviđanja u procesu učenja

Oblici socijalnog učenja uviđanjem n Učenje = sticanje “značenja znakova” (Tolman: ogledi sa pacovima) n Učenje putem rešavanja problema i uviđanja odnosa (Keler: ogledi sa šimpanzama)

Učenje uviđanjem n Uočavanje relacija je suština učenja n Efekta učenja ne bi bilo bez korišćenja viših kognitivnih funkcija n Apstraktno mišljenje a ne uslovljavanje

Učenje uviđanjem karakteriše: Ø do uspeha u rešavanju neke situacije dolazi se naglo Ø pošto se jednom reši problem pokušaji se ne ponavljaju Ø nađeno rešenje se ne koristi samo u istim već i u sličnim situacijama

Kognitivna razvojna teorija socijalizacije Shvatanja Pijažea i Kolberga (Suštinski različita od bijehviorističkih S-R teorija ) Ističe se: n Važnost razvoja i stadijuma kognitivnog razvoja od kojih zavisi i usvajanje određenih oblika ponašanja pa i socijalnog ponašanja n Podjednako važnost neposrednog iskustva i značaj sredinskih faktora u procesu učenja

Razvojna kognitivna teorija Pijažea n Razvoj je funkcija unutrašnjih procesa ali zavisi i od aktivnosti i iskustva jedinke n Kod deteta se zakonito na određenom uzrastu javljaju nove kognitivne strukture, novi načini shvatanja sveta oko sebe

Četiri glavne faze u razvitku mišljenja n Faza senzo-motorne inteligencije (do 2 godine) n Predoperacionalni period (2 -7 godine) n Period konkretnih operacija (8 -11 g) n Faza formalnih operacija (posle 12 god. )

Razvitak moralnog suđenja i ponašanja važnost viših kognitivnih procesa u procesu socijalizacije moralnog ponašanja n Osnovna postavka: Moralna svest se postepeno razvija i prolazi kroz određene faze razvoja u zavisnosti od razvijenosti i angažovanja kognitivnih funkcija

Stadijumi moralnosti (Ž. Pijaže, L. Kolberg) n Heteronomna moralnost n Autonomna moralnost n istraživanja na malim uzorcima dece

Tri nivoa moralnog razvoja n I Prekonvencionalni n II Konvencionalni n III Poskonvencionalni

Tri nivoa moralnog razvoja I Prekonvencionalni 1. Kažnjavanje i poslušnost n Da li je nešto dobro ili loše zavisi od posledica. Dobro je ono što osoba želi i voli n Socijalna perspektiva: egocentična, gledišta i interesi drugih se ne uzimaju u obzir

I Prekonvencionalni nivo 2. Instrumentalni ciljevi n Sledi pravila da bi sebi obezbedio zadovoljenje potreba i želja. “Ti meni – ja tebi” n Socijalna perspektiva: Dobro i zlo su relativni, pošto svako ima svoje sopstvene interese i potrebe kojima se rukovodi

II Konvencionalni nivo 3. Interpersonalna očekivanja i konformiranje n Ispravno je ono što drugi očekuju od osobe. Konformiranje pravilima i očekivanjima u želji da se prikaže kao “dobra osoba” n Socijalna perspektiva: Svestan osećanja i interesa drugih. Sposoban da sebe stavi u situaciju nekog drugog

II Konvencionalni nivo 4. Socijalni sistem i svesnost Ispravno je podržavati pravila i zakone. Ispravno je obavljati dužnost i poštovati autoritet. n Preuzima stanovište socijalnog sistema a ne drugih osoba n

III Postkonvencionalni nivo 5. Socijalni ugovor i individualna prava n n Pravo pojedinaca da imaju sopstvene vrednosti i mišljenja. Pravila i zakoni u cilju dobrobiti zajednice u celini Socijalna perspektiva: Shvata ljude nezavisno od socijalnih pravila i zakona. Preteča društvene perspektive

Postkonvencionalni 6. Univerzalni etički principi n n Moralno rezonovanje rukovođeno etičkim principima koji se pimenjuju na ceo ljudski rod. Zakoni su valjani samo ako odražavaju ovaj princip Socijalna perspektiva: Poštovanje moralnih principa kao proizvoda univerzalnih principa pravde, uzajamnosti i poštovanja

Prednosti i kritike kognitivno - razvojnog pristupa Prednosti: n Prevladavanje jednostranosti S-R pristupa n Značaj nasleđem datog osnova za razvitak mišljenja n Prevladavanje shvatanja o čoveku kao pasivnom biću n Ukazano na karakteristične ljudske potrebe

Prednosti i kritike kognitivno - razvojnog pristupa Kritika: n Nedovoljna istaknutost socijalnih faktora n Sekvencijalni sled faza prilično artificijelan