Proces razvoja programa Programiranje prevoenje nekog algoritma u
- Slides: 8
Proces razvoja programa
• Programiranje – prevođenje nekog algoritma u računarski program u nekom konkretnom programskom jeziku • Objektno-orijentisano programiranje – pristup programiranju koji rešenje nekog problema predstavlja pomoću skupa objekata i opisa njihovih svojstava i ponašanja. Objekti međusobno komuniciraju slanjem i primanjem poruka.
• Proces rešavanja problema uz pomoć računara se sastoji iz više faza: • • Analiza problema Dizajniranje računarskog rešenja (algoritmi. . . ) Implementacija u nekom programskom jeziku Testiranje
Razvoj i implementacija algoritama • • • Dizajn algoritma se obično sastoji iz: Razumevanja i definisanja problema koji treba rešiti Izgradnje modela problema Izbora metoda rešavanja Provere ispravnosti i preciznog opisa metode rešavanja Algoritam se može implementirati u različitim programskim jezicima.
Testiranje programa • Univerzalni računar može da izvrši svaki algoritam. • Proces prevođenja algoritma u kod nekog programskog jezika često može dovesti do grešaka. Greške mogu biti: • Sintaksne – greške u kucanju, pisanju naredbi programskog jezika koje otkriva prevodilac • Semantičke – logičke greške, greške u smislu koje treba da otkrije programer u toku testiranja programa
Prva računarska greška • Elektromehanički računar Harvard Mark II je 1947. godine otkazao. • Uzrok: Između kontakata jednog od relea ušla je sitna mušica, eng. Bug. • I danas se taj termin koristi za sitne tehničke greške i probleme. • Mušica se čuva u muzeju, zajedno sa dnevnikom u koji je zapisan događaj.
Programski jezik Python • Python je objektno-orijentisan programski jezik opšte namene. • Napisao ga je holandski programer Gvido van Rosum (radi u Dropbox-u), ranih devedesetih godina • Dobio je naziv po britanskoj TV seriji Leteći cirkus Montija Pajtona, a razvojno okruženje IDLE takođe nosi ime člana grupe – Eric Idle • Prva verzija Pajtona pojavila se 1994. godine
Zašto Pajton? • Trenutno je najpopularniji programski jezik, prema godišnjoj analizi svetskog udruženja inženjera elektrotehnike i elektronike • Jednostavna sintaksa i veoma čitljiv kod • Koriste ga velike svetske kompanije i organizacije: You. Tube, Google, Yahoo, NASA. . . • Otvorenog je koda, besplatan i ima dobru korisničku podršku
