PROBLEM PRENASELJENOSTI TERAFORMIRANJE Stanje ekosistema kad se u

PROBLEM PRENASELJENOSTI; TERAFORMIRANJE

• Stanje eko-sistema kad se u njemu nađe više živih organizma nego što on može da podrži • U odnosu na ljudsku populaciju to znači da se na nekoj naseljivoj površini nalazi više ljudi nego što postoje resursi koji bi održali tu populaciju • Resursi: prostor, hrana, pitka voda, sklonište vazduh. . .

Kada na nekom prostoru ima dovoljno resursa da podrže populaciju od 10 čoveka, a na njemu žive 11, taj prostor je prenaseljen Ako se na nenaseljivoj površini nađe jedan čovek, onda je ta površina prenaseljena

• Mnogobrojni pokušaji za smanjivanje populacije kroz ograničavanje razmnožavanja • Povećenje kapaciteta nosivosti površine kroz upotrebu genetički inžinjeringovane hrane, nuklearne energije i desalinacionih fabrika

• Tomas Maltus je 1798 obijavio prvi rad o prenaseljenosti, Esej o principima populacije, i izneo neke teorije koje se danas pokazuju kao tačne • Po njemu je nazvana Maltuzianska katastrofa • On je prvi zapazio da dok resursi rastu linearno, populacija raste exponencionalno

• Maltuzianska katastrofa predstavlja slom ljudskog društva i zemljinog ekosistema usled prelaska granice održavanja • Kada populacija nekog eko-sistema pređe kapacitet nosivosti, populacija tog eko-sistema počinje da uništava samu sebe • To posebno važi za ljudsku rasu, koja je oduvek imala tendencije samouništenja

• Prenaseljenost izaziva glad i bolest, koji izazivaju rat, koji izaziva još bolesti i gladi • Eventualno se ljudsko društvo vraća na najniži nivo samoodržavanja, nauka propada, kultura propada i 1000 godina odoše u zaborav

• Po Maltusu, sve dok razmožavanje prelazi granicu održavanja, 2 deteta po paru, do katastrofe mora doći • On je postavio formulu: • Po toj formuli sve dok je i jedna veličina veća od 0 razmnožavanje ostaje exponencionalno

• Dodatno po Maltusu, posmatrano sa biološke strane, grupa koja se najbrže razmnožava ima više uspeha u širenju svog potomstva i prenosi gene koji uslovljavaju brže razmnožavanje • Takođe se sa biološke strane može obijasniti zašto se ljudi u siromašnim i rato proždranim delovima sveta razmnožavaju brže

• To je takođe posledica nedovoljnog sexualnog obrazovanja i opšte kulture u nekin zemljama • Takođe postoji i mnogo religija koje propagiraju preterano razmnožavanje, pogotovo u nerazvijenim zemljama

• Međutim svi pokušaji smanjenja populacije su do sada bili neuspešni jer nigde prosečni nivo razmnožavanja nije smanjen na 2 ili ispod • Evropa, kao kontinent, ima najmanju stopu razmnožavanja, 2. 2 deteta po paru

• Suprotno manje razvijenim zemljama, neke zemlje problem prenaseljenosti rešavaju povećanjem kapaciteta naseljivosti krčenjem šuma, sušenjem močvara i jezera i pokušajima georeformiranja • Preterana industrijalizacija preveliko zagađivanje

• Iako su ti pokušaji uglavnom bili uspešni, to je bilo na račun eko-sistema zemlje • To povlači novi niz problema • Globalno zagrevanje i efekat staklene bašte, toxikacija zemljišta i zagađivanje vode i vazduha smanjuju naseljivu površinu

• Kada bi se svi problemi rešili (malo verovatno) eventualno bi površina poterbna za život ljudi prešla površinu koja je potrebna za održavanje tih ljudi • Tad više ne bi imali gde, ili da načisto prestanemo da se razmnožavamo ili da se selimo

• Kada više nemamo gde onda moramo da pratimo jednu prastaru naviku ljudi, koji je još od prastarih vremena kada su živeli od lova koriste, a to je opustoši i idi dalje • Kada bi pećinski ljudi pojeli sve što se u nekoj oblasti pojesti može oni bi nastavili dalje i prešli na sledeću oblast • To su ljudi radili i kada su prešli na agrarnu privredu, samo sa zemljištem

• Pošto za sada nemamo gde da idemo dalje tj. nema planete koju bi smo mogli naseliti, stvorićemo jednu! • To nam omogućava upravo:

TERAFORMIRANJE

• Teraformiranje potiče od grčke reči terrazemlja i formatio- stvaranje nekog oblika • To je posebna oblast astronomije koja se bavi menjanjem nekog planetarnog sistema da bi postao zemljolik i gostoljubiv za život • Sastoji se iz mnogo komplexnih procesa koji upotrebljavaju bukvalno sve nauke koje je čovek ikad izmisleo

• • • Planete se dele na: Habitabilne- naseljive (samo Zemlja) Inhabitabilne- nenaseljive (jovijanske, Merkur. . . ) • Bioikompatibilne- koje pružaju neke osnovne uslove za život i potrebno im je vrlomalo promena (za sad ih nema) • Teraformativne- koje se mogu teraformirati (Mars i Venera)

• Pored teraformiranja postoji i Parateraformiranje • Parateraformiranje se bavi stvaranjem bio-kupola koje bi bile naseljive • Nama je ekonomski dostupnija opcija

• Da bi se ostvario eko-sistem na nekoj planeti njoj je potrebno: • Tečna voda • Temperaturni interval u kome je voda primenljiva za fiziološke procese (5 -40 o. C) • Inertna atmosfera koja sadrži O 2 i CO 2 • Gravitacija od približno 1 g • Mineralna površina koja omogućava biljni rast

• Mars je od svih nama poznatih planeta najsličniji Zemlji • On ima solarni dan duži od zemljinog za 30 min i skoro duplo dužu solarnu godinu • Površinski sastav je veoma sličan zemljinom, samo što ima malo više gvoždja, a manje kalcijuma • Gravitacija je za 1/3 manja od Zemljine

• • • Glavni problemi Marsa su: Niska temperatura (-60 o. C) Vema retka atmosfera Nedostatak tečne vode Rešavanje ovih problema je povezano

• Moglo bi da se iskoristi Globalno zagrevanje • To bi se moglo postići dodavanjem halokarbona u atmosferu • Usled zagrevanja Marsa došlo bi do topljenja polarnih kapa i permafrosta i oslobađanja prvo CO 2, a onda i vode • CO 2 u atmosferi bi izazvao još jači efekat staklene bašte

• Kada bi nivo CO 2 dostigao određeni nivo u atmosferu bi se uveo H 2 • Tada bi došlo do Boševe reakcije između H 2 i CO 2 i nastali bi voda, toplota i malo grafita • Grafit i voda bi kondenzovali i padali na tlo, gde bi smanjivali reflekciju sunčeve svetlosti i povećali absorbciju energije

• Nedostatak inertnog gasa (N) bi se mogao nadoknaditi tako što bi se neki asteroid bogat amonijakom i azotnim ledon skrenuo iz asteroidnog pojasa i udario u Mars • Sagorevanjem asteroida kroz atmosferu najveći deo amonijaka i azotovogleda bi se pretvorili u elementarni N, koji bi dopunio atmosferu

• Kada t pređe 4 o. C na Mars bi bile uvedene posebne alge, stvorene genetičkim inžinjeringom, koje bi imale veoma brz metabolizam i razmnožavanje • Alge bi pretvarale CO 2 u O 2 i ostavljale bi organske materije na površini koje bi služile kao podloga višim biljkama

• Sa zgušnjavanjem atmosfere radiacija na Marsu bi se smanjila i sa formiranjem jonosfere dostigla bi skoro Zemljin nivo • Kada bi smeša gasova, temperatura i prisustvo vode bili na pribrižno Zemljinom nivou, mogao bi početi kompikovani proces ekosinteze tj. Uvođenja Zemljinog ekosistema na Marsu • Eventualno bi počela i izgradnja gradova i kolonizacija

• Venera je teža za teraformiranje • Ima ogroman atmsferski pritisak i gustu atmosferu • Temperatura je oko 500 o. C • Teraformiranje bi zahtevalo ogromne troškove i tehnologiju koja je nama još uvek nedostupna • Venera je najpogodnija za parateraformiranje

• Vrhovi oblaka koji obavijaju Veneru, negde na 50 km visine imaju najsličnije uslove Zemlji u sunčevom sistemu • t je oko 15 o. C i gustina atmosfere je približno Zemljina • Zbog velike gustine i pritiska gasa na Veneri, azduh koji mi dišemo na veneri bi se ponašao kao helijum na Zemlji • Koristeći to bilo bi moguće konstruisati. . . konstruisati

• Leteće gradove! • Ovi gradovi bi izgledali kao ogromne polusfere ispunjene vazduhom u kojima bi život bio potpuno moguć

• Polu-sfere bi morale da budu zatvorene samo sa gornje strane, gde bi pritisak vazduha bio najveći, sa strane bi mogle biti delimično otvorene • Pošto su temperatura i pritisak gornjeg dela atmosferena Veneri slični kao na Zemlji, ljudi bi mogli izlaziti na balkone ili otvoren prostor bez neke posebne zaštite • Ovi gradovi bi se mogl relativno lako održavati u plutajućem, mirnom stanju, regulisanjem pritiska vazduha

• U njima bi se lako stvorile eko-bašte sa biljkama koje bi proizvodile hranu i kiseonik za populaciju • Energija bi mogla biti dobijena preko solarnih panela postavljenih na spoljnoj površini polusfere • Putovanje između gradova bilo bi lako uz pomoć aero-tehnologije koju danas posedujemo • Ovakav grad je moguće konstruisati koristeći tehnologiju koju imamo još od 1960 ih • Ovakva opcija je daleko jevtinija od pravog teraformiranja

• Za slučaj da prenatrpamo ili uništimo ovu planetu, možemo da svorimo sebi nov dom i da se malo opametimo pa s njim malo bolje postupamo • Bilo bi lepo kad bi ostali na ovoj planeti još malo, ali. . .

• HVALA NA PAŽNJI!