PRIVREDNI SISTEM PRIVREDNI RAZVOJ SPOLJNA TRGOVINA STRUKTURA SPOLJNE

PRIVREDNI SISTEM PRIVREDNI RAZVOJ SPOLJNA TRGOVINA

STRUKTURA SPOLJNE TRGOVINE SRBIJE Pozicija Srbije – nepovoljna i komplikovana: ü nasleđeni problemi, ü novonastali eksterni i interni uticaji ü veliki deficit tekućeg bilansa.

REGIONALNA STRUKTURA: ü najznačajnije izvozne destinacije Srbije - Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Italija, Nemačka, Makedonija, Rusija, Slovenija ü najznačajnije uvozne destinacije – Rusija, Nemačka, Italija, Mađarska, Francuska. ü suficit jedino sa B. i H. , Makedonijom i Crnom Gorom SEKTORSKA STRUKTURA (prema SMTK): ü u izvozu dominiraju pozicije "repromaterijal" i "potrošna roba", ü velika uvozna zavisnost kada su u pitanju proizvodi visokog tehnološkog stepena (mašine i oprema) , ü posebno zabrinjava i veliki uvoz repromaterijala i robe široke potrošnje. ROBNA STRUKTURA: ü u izvozu dominiraju gvožđe i čelik, voće i povrće, obojeni metali, šećer, odeća - proizvodi niskog tehnološkog stepena , ü u uvozu dominiraju drumska vozila, industrijske mašine, specijalne mašine, električne mašine, kancelarijske mašine - proizvodi visokog tehnološkog stepena.

FAKTORSKA STRUKTURA: ü izvoz koncentrisan ka sektorima koji koriste prirodne resurse i nekvalifikovanu radnu snagu, ü uvoz proizvoda koji sadrže veliki % kapitala i visoko-stručne radne snage, ü spora i ograničena promena faktorskog sastava izvoza. INTEGRACIJA SRBIJE U GLOBALNE MREŽE PROIZVODNJE: ü Srbija zaostaje u pogledu učešća u globalnoj podeli rada – nizak GL indeks. AUTONOMNE TRGOVINSKE MERE EU: ü Preferencijalni status, ü zbog ograničenja na strani ponude nije iskoristila pružene mogućnosti, ü iskazan značajan trgovinski deficit sa EU, naročito u trgovini industrijskim proizvodima.

1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 И. ТЕКУЋЕ ТРАНСАКЦИЈЕ -1135 -469 -455 -153 -285 -1247 -1420 -2869 -2224 -3656 -6889 1. Биланс Роба -1753 -1438 -1244 -1582 -2308 -3228 -4021 -6469 -5290 -6230 -8832 2. Биланс услуга 296 305 116 141 244 130 202 175 -6 -62 -17 4. Доходак 24 10 8 -1 6 -73 -136 -216 -324 -395 -687 5. Текући трансфери 298 654 665 1018 1182 1428 2059 3166 3067 2803 2370 6. Званични трансфери (донације) 0 0 0 271 591 496 475 329 228 277 ИИ. КАПИТАЛНЕ И ФИНАНСИЈСКЕ ТРАНСАКЦИЈЕ 1202 229 218 339 788 2048 2518 3089 4720 9363 8365 А. Капиталне трансакције 0 0 0 0 0 845 -410 Б. Финансијске трансакције 1202 229 218 339 788 2048 2518 3089 4720 8518 8775 1. Стране директне инвестиције 740 113 112 50 165 475 1365 966 1550 4387 2195 3. Средњерочни и дугорочни кредити 52 23 14 234 216 680 997 1560 2198 2844 4210 0 -16 41 -27 4. Кредити дати иностранству 5. Краткорочни кредити и депозити 229 -35 -37 30 73 158 66 449 439 93 720 6. Остало 140 83 47 25 622 801 95 68 423 1158 1829 ИВ УКУПАН БИЛАНС 23 -70 -29 227 502 928 921 448 2, 027 5, 422 1222 В ДЕВИЗНЕ РЕЗЕРВЕ -23 70 29 -227 -502 -928 -921 -448 -2027 -5422 -1222

STRATEGIJA POVEĆANJA IZVOZA SRBIJE

PREPORUKE DEFICIT TEKUĆEG BILANSA neadekvatna i mala izvozna ponuda + pogrešno strukturirana i velika uvozna tražnja = deficit tekućeg bilansa ü ü povećati izvoznu ponudu, a posebno u sektoru usluga, upravljati strukturom tražnje – smanjivanje dela koji se odnosi na robu široke potrošnje i povećanje investiciono usmerene tražnje. održivi trgovinski deficit: ü pojačavanjem konkurentnosti na inostranim tržištima, a tako i konkurentnosti izvoza, ü podsticanjem povratka naše privrede na izgubljena tradicionalna tržišta i osvajanje novih, ü izradom i implementacijom kvalitetne spoljno-trgovinske politike, ü preispitivanjem uzroka rapidnog rasta uvoza i stagnacije izvoza i preduzimanje aktivnih mera s tim u vezi, ü forsiranjem izvoza tercijarnog sektora, a naročito turizma, saobraćaja i građevinarstva, ü pojačavanjem, promotivnih aktivnosti.

KONKURENTNOST PRIVREDE Prelazak u fazu efikasnošću vođene privrede: ü učvršćivanje institucija, ü izgradnja fizičke infrastrukture, ü održavanje makroekonomske stabilnosti, ü forsiranje produktivnijeg zapošljavanja, ü forsiranje uslužnog sektora, ü restrukturiranje ka izvozno propulzivnim delatnostima, ü pojačano privlačenje SDI i adekvatna industrijska politika.

INSTITUCIONALNA PODRŠKA IZVOZU ü mreža institucija, ü institucije koje se bave pitanjima standarda , ü institucije za unapređenje izvoza, ü institucije za finansijsku podršku izvozu, ü snažna promotivna aktivnost SIEPA, Komore i konzulata.