Privredni resursi i uslovi Julija Sekuli Uvod Pored

Privredni resursi i uslovi Julija Sekulić

Uvod � Pored društvenih uslova (politički i privredni sistem) i privredni uslovi imaju veliki uticaj na ekonomski rast i razvoje jedne zemlje. � Privredni resursi su ograničeni i treba ih koristiti racionalno.

Geografski položaj Srbije � Geografski položaj zemlje je važan razvojni činilac svake zemlje. � Treba ga posmatrati u širem kontekstu od same fizičke pozicije zemlje (geografska širina i dužina, nadmorska visina, udaljenost od mora ili kopna, granice. . . ). Pored ovoga, treba imati u vidu i saobraćajno-geografske pogodnosti, geopolitičke prednosti, ekonomsku saradnju. . . � Srbija ima povoljan geografski položaj. � Srbija je kontinentalna država i nalazi se u jugoistočnoj Evropi (na Balkanskom poluostrvu), a drugim manjim delom u srednoj Evropi (Panonska nizija). � Srbija se nalazi na najvažnijim putnim pravcima koji povezuju Evropu i Aziju.

Geografski položaj Srbije � Srbija se graniči sa 8 država. � Dužina granica sa okolnim zemljama je 2. 397 km*. Ovo joj služi kao pogodnost za veću robnu razmenu i ekonomsku saradnju sa susedima – preko putne i plovne mreže. � Putna mreža – koridor 10 i ostali javni putevi. � Plovna mreža – reka Dunav (dužina 588 km kroz Srbiju) i ostale plovne reke. � Povoljni prirodni uslovi nisu u potpunosti iskorišćeni, a u njima leže potencijali za veći izvoz saobraćajnih i turističkih usluga naše zemlje. *(Izvor: http: //sr. wikipedia. org/sr)

Istorijsko nasleđe Srbije � Istorijska prošlost Srbije uticala je na ekonomski rast i razvoj naše zemlje, kao i na mentalitet, standard i kulturu našeg naroda. � Ovde se prvenstveno misli na burna istorijska dešavanje, kao što su: - Ratna dešavanja na našem prostoru (I i II svetski rat, građanski rat u SFRJ i na Kosovu). - Period 90 -tih (raspad SFRJ, sankcije, bombardovanje zemlje. . . )

Nove društvene pretpostavke � Proces tranzicije i napuštanje socijalističkog privrednog sistema � Uvođenje demokratskog društva zasnovanog na: tržištu, konkurenciji, privatnoj svojini, političkim slobodama, ustavno uređenom društvu, saradnji da svetom i sl.

Ljudski resursi Srbije � Ljudski potencijal ima važnu ulogu u privrednom razvoju zemlje. � Razvojna prilika za Srbiju: - sprečiti odlazak mladog obrazovanog kadra u inostranstvo i povratak onih koji su već otišli, - povećanje obrazovanosti radno sposobnih ljudi, - reforma obrazovnog sistema.

Privredna infrastruktura � Srbija 1. 2. 3. ima prilično razvijenu: Saobraćajnu infrastrukturu: (drumski, železnički, vazdušni, vodni saobraćaj), Telekomunikacionu infrastrukturu, Naftovodnu i gasovodnu infrastrukturu.

1. Saobraćajna infrastruktura � Putna mreža Srbije ima 40. 845 km. Od toga su oko 5. 500 km putevi I reda (bivši magistralni). U mreži je svega 498 km autoputa. � Najznačajnija saobraćajnica je KORIDOR 10 koji ide kroz Srbiju: E-75 (Subotica, Niš, Preševo) sa svojim kracima: E-80 (Niš – Dimitrovgrad) i E– 70 (Šid – BG) � Plovne reke: Dunav, Sava, Tisa, kanal DTD i Vel. Morava (delimično plovna). � Ukupna dužina železničke mreže – 3. 619 km (samo oko 30% elektrificirano). � 5 aerodroma: aerodrom Nikola Tesla u BG, aerodrom Batajnica u BG, Konstantin Veliki u Nišu, aerodrom Vršac u Vršcu, aerodrom Ponikve u Užicu, aerodrom Slatine u Prištini. � Izvor: wikipedia. org

0

2. Telekomunikaciona infrastruktura: � 3, 1 miliona pretplatnika fiksne telefonije, � 9, 9 miliona pretplatnika mobilne telefonije, � 2, 4 miliona internet pretplatnika ili 32% stanovništva, � 1, 2 miliona građana ima kablovsku televiziju, � Ukupan prihod tržišta telekomunikacija u Srbiji u 2010. iznosio je 1, 45 milijardi evra (oko 5 % učešća u GDP). Izvor: Ratel za 2010. godinu: http: //www. ratel. rs/upload/documents/Pregled_trzista/Ratel%20 Pregled%20 trzista%202010. pdf

Proizvodni potencijali Srbije � Srbija raspolaže značajnim proizvodnim kapacitetima potrebnim za obavljanje vodećih privrednih grana: - poljoprivredna proizvodnje, - prehrambena industrija, kao i ostala industrijuska proizvodnja (mašinska, elektronska, hemijska, farmaceutska, tekstilna) - trgovine, turizam i saobraćaj. � Zbog manjih ulaganja i nedovoljne modernizacije postojeći proizvodni kapaciteti su dosta zastareli, što negativno utiče na razvojne mogućnosti naše privrede i njenu konkurentnost u svet.

Prirodni izvori Srbije � Poljoprivredno zemljište � Površina pod šumama � Vodni potencijal � Biljni i životinjiski svet � Energetski izvori

Prirodni potencijal Srbije � Značajna raspoloživost poljoprivrednog zemljišta – 5, 7 miliona ha ili 0, 56 ha po stanovniku. � Od oko 70% ukupne teritorije Srbije čini poljoprivredno zemljište (oranice, voćnjaci i vinogradi), dok je oko 30% pod šumama. � Kvalitet zemljišta je iznad evropskog proseka, stepen zagađenosti tla i vode je nizak, povoljna klima i sastav tla pogoduju raznovrsnoj poljoprivrednoj proizvodnji. � Vodni potencijal je nedovoljno iskorišćen (rečni saobraćaj i sistem navodnjavanja). Srbija nije prebogata vodama. � Srbija raspolaže bogatim biljnim i životinjskim svetom. Ima 5 nacionalnih parkova i određene zaštićene vrste. � Energetski izvori: Srbija ima ležišta uglja i metaličnih ruda (bakar, olov, cink, gvožđe), dok oskudeva u nalazištima nafte i gasa. Trend siromašenja ruda obojenih metala zbog prevelike eksplotacije.