PRISTUP INFORMACIJAMA I PRAVNA ZATITA U REPUBLICI SRBIJI

PRISTUP INFORMACIJAMA I PRAVNA ZAŠTITA U REPUBLICI SRBIJI 22. oktobar 2013. g KATARINA GOLUBOVIĆ

Član 2 Informacija od javnog značaja, u smislu ovog zakona, jeste informacija kojom raspolaže organ javne vlasti, nastala u radu ili u vezi sa radom organa javne vlasti, sadržana u određenom dokumentu, a odnosi se na sve ono o čemu javnost ima opravdan interes da zna.

SADRŽINA PRAVA NA PRISTUP INFORMACIJAMA OD JAVNOG ZNAČAJA Član 5 Svako ima pravo da mu bude saopšteno da li organ vlasti poseduje određenu informaciju od javnog značaja, odnosno da li mu je ona inače dostupna. Svako ima pravo da mu se informacija od javnog značaja učini dostupnom tako što će mu se omogućiti uvid u dokument koji sadrži informaciju od javnog značaja, pravo na kopiju tog dokumenta, kao i pravo da mu se, na zahtev, kopija dokumenta uputi poštom, faksom, elektronskom poštom ili na drugi način.

OGRANIČENJA PRAVA Član 8 Prava iz ovog zakona mogu se izuzetno podvrći ograničenjima propisanim ovim zakonom ako je to neophodno u demokratskom društvu radi zaštite od ozbiljne povrede pretežnijeg interesa zasnovanog na ustavu ili zakonu. Nijedna odredba ovog zakona ne sme se tumačiti na način koji bi doveo do ukidanja nekog prava koje ovaj zakon priznaje ili do njegovog ograničenja u većoj meri od one koja je propisana u stavu 1. ovog člana.

ŽIVOT, ZDRAVLJE, SIGURNOST, PRAVOSUĐE, ODBRANA ZEMLJE, NACIONALNA I JAVNA BEZBEDNOST, EKONOMSKA DOBROBIT ZEMLJE I TAJNA Član 9 Organ vlasti neće tražiocu omogućiti ostvarivanje prava na pristup informacijama od javnog značaja, ako bi time: 1) ugrozio život, zdravlje, sigurnost ili koje drugo važno dobro nekog lica; 2) ugrozio, omeo ili otežao sprečavanje ili otkrivanje krivičnog dela, optuženje za krivično delo, vođenje pretkrivičnog postupka, vođenje sudskog postupka, izvršenje presude ili sprovođenje kazne, ili koji drugi pravno uređeni postupak, ili fer postupanje i pravično suđenje; 3) ozbiljno ugrozio odbranu zemlje, nacionalnu ili javnu bezbednost, ili međunarodne odnose; 4) bitno umanjio sposobnost države da upravlja ekonomskim procesima u zemlji, ili bitno otežao ostvarenje opravdanih ekonomskih interesa; 5) učinio dostupnim informaciju ili dokument za koji je propisima ili službenim aktom zasnovanim na zakonu određeno da se čuva kao državna, službena, poslovna ili druga tajna, odnosno koji je dostupan samo određenom krugu lica, a zbog čijeg bi odavanja mogle nastupiti teške pravne ili druge posledice po interese zaštićene zakonom koji pretežu nad interesom za pristup informaciji.

RAZDVAJANJE INFORMACIJA Član 12 Ako tražena informacija od javnog značaja može da se izdvoji od ostalih informacija u dokumentu u koje organ vlasti nije dužan tražiocu da omogući uvid, organ vlasti omogućiće tražiocu uvid u deo dokumenta koji sadrži samo izdvojenu informaciju, i obavestiće ga da ostala sadržina dokumenta nije dostupna.

KAKO DA KORISTIM OVO SVOJE PRAVO? Informacije od javnog značaja koje se tiču tebe lično, ili svih ljudi, a u posedu su organa javne vlasti Srbije, možeš dobiti tako što ćeš slediti određenu proceduru u nekoliko koraka: •

1. korak Obrati se instituciji (organu javne vlasti) koja je odgovorna za traženu informaciju. . . 2. korak Sačekaj (malo). . . 3. korak Nije mi stigla informacija? !. . . 4. korak Obrati se Povereniku za informacije i sačekaj? . . . 5. korak Napiši Žalbu. . . 6. korak Šta ako ni tada ne dobijem informaciju? . . .

1. KORAK Obrati se instituciji (organu javne vlasti) koja je odgovorna za traženu informaciju. A. Pronađi adresu institucije koja je odgovorna za traženu informaciju. Kao što smo rekli, to je institucija koja raspolaže i/ili kontroliše podatke koji su ti potrebni. B. Kako sročiti zahtev? Tvoj zahtev trebalo bi da jasno ukaže na informaciju koju tražiš. Neka bude što jasniji. Ako organ javne vlasti nije siguran šta želiš, onda će službenici tog organa morati da te pitaju za dodatna objašnjenja. Gde god je moguće, svoj iskaz formuliši kao zahtev za određenom informacijom, a ne kao otvoreno, načelno pitanje. Ako tvoje pitanje počinje sa „Šta? " ili „Koliko? ", verovatnije ćeš dobiti konkretan odgovor nego ako ga započeš sa „zašto? ".

; V. Koristi jednostavan, učtiv jezik; imaj na umu da je tvoj cilj da dobiješ informaciju. G. U svom zahtevu ne moraš da navedeš kako izgleda dokument ili u kom mediju je zabeležena informacija (da li je to štampani dokument, slika, video zapis. . . ) D. Naglasi kako želiš da dobiješ informaciju, na primer, elektronski ili kao štampanu kopiju, ako je na raspolaganju. U nekim slučajevima tvoj će zahtev biti obiman ili zahtevan, pa može podrazumevati i troškove fotokopiranja ili snimanja. Đ. Napravi kopiju onoga što pošalješ i napiši datum kad si poslao/la. Ako šalješ poštom, možeš da dobiješ potvrdu o slanju ili čak da šalješ sa povratnicom (koja će ti biti dokaz datuma kada je organ primio pošiljku). U svakom slučaju, sačuvaj potvrdu pošte ili mejl kao dokaz kada je pošiljka poslata. Obrati pažnju. . .

E. Pomeni svoje pravo na informaciju: ovo se preporučuje, jer pokazuje da znaš svoja zakonska prava i verovatno je da to može da podstakne organ javne vlasti da korektno i prema Zakonu reaguje na tvoj zahtev. Ž. Zapamti: Tvoje pravo uključuje da ne moraš da kažeš zašto želiš informacije, niti da odgovoriš na pitanja o razlogu tvog zahteva za informacijom, niti da objašnjavaš šta ćeš učiniti dalje sa informacijom. Z. Zapamti: Podnošenje zahteva za informacijom mora biti besplatno, za podnošenje zahteva ne treba platiti nikakvu administrativnu taksu, ali institucija ima pravo da traži da nadoknadi nužne troškove dostavljanja informacije (kopiranja i slanja poštom). Za sastavljanje zahteva može ti pomoći i Formular za pisanje zahteva za informacijama koji možeš pogledati na sajtu Poverenika, YUCOMa i drugih organizacija

2. KORAK – SAČEKAJ (MALO) Koliko vremena treba da čekaš odgovor? Budi strpljiv/a narednih 15 dana! Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja kaže da je organ vlasti dužan da bez odlaganja, a najkasnije u roku od 15 dana od dana prijema zahteva tražioca obavesti o posedovanju informacije (da li je ima ili nema), da stavi na uvid dokument koji sadrži traženu informaciju, ili da izda ili pošalje kopiju tog dokumenta ili da, ako nema informaciju, a zna gde je ima, uputi gde je treba dalje tražiti. Ukoliko tražiš informaciju koja je važna, za koju se može pretpostaviti da je od značaja za zaštitu slobode ili života nekog lica, odnosno za ugrožavanje ili zaštitu zdravlja stanovništva i životne sredine, onda je taj rok još kraći i iznosi 48 sati. Ako tražiš mnogo informacija i institucija ne moža da stigne da ih za 15 dana pronađe, izdvoji iz sve dokumentacije, kopira i pošalje, onda, po Zakonu, može da traži da produži rok. O tome institucija mora odmah da te obavesti, a rok ne može biti duži od 40 dana od kad si podneo/la zahtev.

3. KORAK - NIJE MI STIGLA INFORMACIJA? ! Može se desiti nekoliko situacija: Ako dobiješ deo informacija koji si tražio/la (ali ne i formalno odbijanje), to se zove „nepotpun odgovor". Može biti da organ negira da ima traženu informaciju. Može da ti se odobri delimičan pristup, a deo informacija ostane zadržan na osnovu izuzetaka u kojima se uskraćuje pravo na slobodan pristup informacijama. Da dobiješ odgovor u kome je uskraćen pristup za sve informacije ili dokumenta koje si tražio/la. Ako ne dobiješ nikakav odgovor, to je takozvano „ćutanje uprave" ili „nemo odbijanje". Da dobiješ željenu informaciju, ali dobiješ uputstvo da je informacija već negde objavljena (tada institucija nije dužna da izda kopiju dokumenta). To nije sasvim razočaravajuće, jer će ti dati jasnu smernicu gde bi trebalo da informaciju dalje tražiš. Nemoj dopustiti da te ove situacije razočaraju, već prati sledeći korak.

4. KORAK - OBRATI SE POVERENIKU Ukoliko informacija ne stigne za 15 dana ili se zahtev odbije rešenjem, onda oni koji traže informaciju mogu da se žale Povereniku za informacije.

POVERENIK ZA INFORMACIJE – GARANT IMPLEMENTACIJE MEHANIZMA KONTROLE Radi ostvarivanja prava na pristup informacijama od javnog značaja kojima raspolažu organi javne vlasti, zakonom se ustanovljava Poverenik za informacije od javnog značaja Poverenik kontroliše da li je organ javne vlasti objavio informacije o radu Poverenik kontroliše zakonitost postupanja organa vlasti po zahtevima građana

Imaj na umu, Poverenik sam nema informacije koje tražiš, ali reaguje kada neki organ javne vlasti odbije da da informaciju i procenjuje da li je takva odluka organa bila opravdana ili ne i zašto. Pored toga, postoje i organi na čija rešenja se ne treba žaliti Povereniku. Recimo, protiv rešenja Narodne skupštine, predsednika Republike Srbije, Vlade Republike Srbije, Vrhovnog kasacionog suda Srbije, Ustavnog suda i Republičkog javnog tužioca (ako se ta rešenja odnose na postupak u vezi sa pravima na pristup informacijama ili zbog nepostupanja ovih organa po zahtevu). U ovim situacijama, tražilac informacije obraća se Upravnom sudu u roku od 30 dana od dana dostavljanja rešenja. Da bi Poverenik uopšte započeo procenu odluke organa javne vlasti da uskrati neku informaciju, do njega mora stići Žalba tražioca informacije. Bez toga se ništa neće desiti i možeš ostati nepravično uskraćen/a za svoje pravo na informaciju.

5. KORAK - NAPIŠI ŽALBU POVERENIKU I SAČEKAJ Da vidiš kako se piše žalba, pogledaj formular koji možeš skinuti na sajtu Poverenika, YUCOMa i drugih organizacija. Obrati pažnju na rokove. Ako žalbu pošalješ suviše rano, na primer pre 15 dana, što je rok instituciji da ti odgovori, Poverenik će morati da odbaci tvoju žalbu. Kada napišeš žalbu, uputi je Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti (www. poverenik. rs), koji se nalazi u Beogradu. Adresa za prijem pošte je Nemanjina 22 -26, 11000 Beograd. Zapamti: žalba je besplatna! Kad stigne, tvoja žalba će dobiti poseban broj, na osnovu kojeg ćeš moći da saznaš kako se zove saradnik poverenika koji radi baš na tvom predmetu i sa kojim ćeš moći da se konsultuješ u slučaju potrebe. Kontakt telefon je +381 (0)11 3408900.

Nemoj da te obeshrabri vreme čekanja. Poverenik ima veliki broj predmeta i slučajeva sličnih tvom, a još uvek malo saradnika. Na sajtu Poverenika možeš bliže da se upoznaš sa radom i brojem predmeta. Kada bude analizirao tvoju Žalbu, Poverenik će doneti rešenje kojim može da: • odbaci žalbu (npr. ako si je podneo/la pre vremena ili ako si zahtev za informaciju podneo/la ti, a žalbu neko drugi koga ti nisi formalno ovlastio/la. . . ); • usvoji žalbu (ovo je najčešći slučaj i tada Poverenik daje rok organu da dostavi informacije onako kako si ti tražio/la), ili • odbije žalbu (u slučaju da Poverenik smatra da u tom konkretnom slučaju ne treba omogućiti uvid ili dostaviti informacije).

6. KORAK - A ŠTA AKO I TAD NE DOBIJEM INFORMACIJE? ! Iako u većini slučajeva Poverenik naloži organu da dostavi informaciju, postoje situacije kada i Poverenik smatra da u nekom konkretnom slučaju ne treba omogućiti ostvarivanje prava na pristup informacijama. U tom slučaju Poverenik donosi rešenje kojim odbija zahtev. To rešenje mora biti obrazloženo. Međutim, čak i kad Poverenik smatra da informacija koju si ti tražio/la ne može da ti se da, to nije kraj tvog puta u traženju i dobijanju informacije. Ako se ne slažeš sa odlukom Poverenika, nemoj da odustaneš! U tom slučaju imaš pravo da podneseš tužbu Upravnom sudu. Na sajtu Poverenika možeš naći primer za tužbu. Naravno, uvek je dobro da konsultuješ nekog sa iskustvom da ti pomogne. Nažalost, može se dogoditi i da Poverenik usvoji tvoj zahtev, donese rešenje u tvoju korist i naloži organu da ti omogući pristup, a organ ipak to ne učini. U svakom slučaju, i tada možeš opet da se obratiš Povereniku za pomoć.

ŠEMATSKI PRIKAZ POSTUPKA ZA PRISTUP INFORMACIJAMA ZAHTEV usmeni - pismeni UDOVOLj. AVANj. E ZAHTEVU -obaveštenje o posedovanju informacije; - uvid u dokument sa traženom informacijom; - izdavanje kopije dokumenta sa traženom informacijom; - dostavljanje kopije dokumenta poštom ili na drugi način. REŠENj. E O ODBIJANj. U ZAHTEVA ili ĆUTANj. E UPRAVE ŽALBA POVERENIKU REŠENj. E POVERENIKA PO ŽALBI REŠENj. E o usvajanju žalbe REŠENj. E o odbijanju žalbe TUŽBA kojom se pokreće upravni spor pred nadležnim sudom protiv rešenja