Pripremio Dr sci vet Vladimir Mladjan Predavanje br

Pripremio: Dr sci. vet. Vladimir Mladjan Predavanje br. : 6

Poremećaji u rastu Mogu se podeliti na urođene i stečene. Urođeni poremećaji nastaju tokom embrionalnog i fetalnog razvoja. Tu spadaju: agenezija, aplazija, hipoplazija i displazija. Stečeni poremećaji nastaju tokom života i rezultat su adaptacije ćelija na izmenjene uslove. Ovde spadaju atrofija, hiperplazija, metaplazija i metalaksija. Tu spadaju i procesi koji imaju za cilj da nadoknade oštećenje i izgubljene ćelije i tkiva, tzv. supstitucioni rast, u koji spadaju procesi regeneracije i organizacije.

Urođeni poremećaji u rastu Agenezija (a-negacija, genesis-postanak) i aplazija (plasein-stvarati) su poremećaji koji nastaju u ranoj fazi embrionalnog razvića i podrazumevaju potpun nedostatak razvoja organa. Kod agenezije organ potpuno nedostaje, dok se kod aplazije na mestu organa nalazi rudimentalno vezivno ili masno tkivo. Hipoplazija. To je poremećaj u razvoju koji se karakteriše nedovoljnom razvijenošću pojedinih tkiva, organa ili celog organizma. Kod domaćih životinja poznata je pojava nedovoljne razvijenosti malog mozga praćenu ataksijom i tremorom mladunčadi, čije su majke bile inficirane nekim virusima (svinjska kuga, panleukopenija mačaka, i dr. ). Nedovoljna razvijenost celog organizma - patuljasti rast ili nanosomija. Displazija (dys- poremećaj, plasein- stvarati) se karakteriše nepravilnim razvojem tkiva bez dostizanja funkcionalne zrelosti. Pominje se kao poremećaj u razvoju oka, kože, mozga i skeleta.

Stečeni poremećaji u rastu ATROFIJA (a-bez, trophe-hrana). To je stečeno smanjenje veličine nekog dela tela, organa, tkiva ili ćelije, koji su pre atrofije imali normalnu veličinu. Atrofija nastaje kao adaptacioni proces u uslovima kada je izmenjena okolina ćelije što može biti prouzrokovano smanjenjem funkcije, ishrane ili stimulacije ćelije. Atrofija može biti opšta, kada je zahvaćen ceo organizam i lokalna, kada su samo pojedina tkiva ili organi zahvaćeni atrofijskim procesom. U pojedinim razdobljima života i određenim fiziološkim stanjima atrofija se sreće kao normalna pojava. U ovim slučajevima radi se o fiziološkoj atrofiji (atrofija pupčane vrpce, materice posle porođaja). Patološka atrofija nastaje usled delovanja različitih štetnih faktora, čiji mehanizmi delovanja mogu biti različiti, pa tako imamo i različite vrste atrofije. Inaniciona atrofija - nastaje zbog nedovoljne ishrane organizma odnosno zbog kvanitativnog i kvalitativnog gladovanja. Nedostatak hranljivih materija može nastati kao rezultat uskraćivanja hrane životinji, nemogućnosti uzimanja hrane ili zbog poremećene resorpcije i iskorišćavanja hranljivih materija. Ova vrsta atrofije spada u opšti poremećaj i zahvata ceo organizam, mada sva tkiva nisu u istom stepenu pogođena. Prvo se smanjuje zapremina masnog i mišićnog tkiva, zatim limfatičnih i žlezdanih organa, a promenama su najmanje podložni srce i mozak kao vitalni organi, koje organizam najviše štiti.

Stečeni poremećaji u rastu Inaktivitetna atrofija - nastaje usled prestanka ili smanjenja aktivnosti tkiva ili organa. Najčešće se uočava na mišićima, naročito ekstremiteta. Nastaje zbog smanjenja cirkulacije krvi, ishrane i prometa materija u inaktivnom tkivu. Neurogena (neuropatična) atrofija - nastaje zbog poremećaja u inervaciji tkiva usled promene u perifernom ili centralnom nervnom sistemu. Prekid u inervaciji dovodi do smanjene aktivnosti tkiva naročito mišića što ima za posledicu atrofiju. N. facialis - mišići lica, n. ischiadicus, n. tibialis - mišići ekstremiteta, n. recurens oduzetost glasnica leve strane, kod konja "mana rkanja". Kompresivna atrofija - nastaje usled povećanog pritiska na neko tkivo. Atrofija nastaje zbog direktnog delovanja pritiska na krvne sudove zbog čega se njihov lumen sužava tako da se smanjuje ishrana pritisnutog tkiva. Hormonalna atrofija - nastaje u organima zavisnim od hormonalne stimulacije, kada se količina hormona smanji. Kod dom. živ. posle kastracije na sekundarnim polnim žlezdama (prostata, semene vezikule). Atrofičan organ je smanjenog obima i težine, obično je blede boje i na preseku je suvog izgleda. Ima za posledicu smanjenje funkcije atrofičnog tkiva ili organa. Atrofija je reverzibilan proces, ako se na vreme otklone uzroci koji su doveli do atrofije. No, ako uzroci duže traju, dovešće do nekroze pojedinih atrofičnih ćelija, tako da ne dolazi samo do smanjenja ćelija, već i njihovog broja.

Stečeni poremećaji u rastu HIPERTROFIJA (hyper-više, trophe-hrana) predstavlja povećanje veličine tkiva ili organa zbog uvećanja obima ćelija. bez povećanja njihovog broja. Moguća je u bilo kom tkivu, ali se češće javlja u tkivima čije ćelije imaju slabiju sposobnost umnožavanja. Pri hipertrofiji povećanje mase i obima organa nastaje zbog povećanja zapremnine. Pre svega, funkcionalnih elementata - parenhimskih ćelija. Ovakva pojava naziva se prava hipertrofija. Međutim, organ može biti uvećan i zbog povećanja količine intersticijalnog tkiva ili zbog nakupljanja u njemu masnog tkiva ili patoloških produkata, a da pri tom u tom organu broj parenhimskih ćelija bude i smanjen, što se označava kao lažna hipertrofija. Hipertrofija nastaje zbog povećanih funkcionalnih - radnih zahteva ili pod uticajem specifične hormonske stimulacije. Uvećanje mase srčane muskulature, kao rezultat treninga ili povećanje zapremine glatkih mišićnih ćelija uterusa u graviditetu predstavlja fiziološku hipertrofiju. Uvećanje zapremine srčane muskulature zbog njenog pojačanog rada usled postojanja srčanih mana je primer patološke hipertrofije. Poseban vid funkcionalne hipertrofije predstavlja kompenzatorna ili vikarna hipertrofija, koja se javlja u jednom od parnih organa, kao rezultat opadanja ili prestanka funkcije drugog parnog organa. Bubrezi, testisi. Hipertrofija nastaje prilično brzo, već za nekoliko dana. Hormonalna hipertrofija je najočiglednije vezana za mlečnu žlezdu životinja.

Stečeni poremećaji u rastu Svako hipertrofično tkivo u početku ima pojačanu funkcijju koja se kasnije sve više smanjuje. Zašto? Teoretski odgovori, bez sigurnih saznanja. HIPERPLAZIJA (hyper-više, plasein-stvarati) predstavlja povećanje veličine tkiva i organa zbog povećanog broja ćelija u tom tkivu ili organu. Za razliku od tumora hiperplazija spada u vrstu kontrolisanog ćelijskog rasta. Najčešće nastaje pod uticajem hormona, hronične iritacije i virusne infekcije. Hormonska hiperplazija može biti fiziološka i patološka. Klasični primer fiziološke je mlečna žlezda gravidnih životinja. Patološka nastaje u uslovima izmenjene i neizbalansirane hormonalne situacije. Npr. cistična hiperplazija endometrijuma sreće se kod kuja usled produžene hormonalne stimulacije. Dolazi do zadebljanja endometrijuma, nakupljanja povećane količine sekreta, što stvara podlogu za infekciju (E. coli). Hronična iritacija čest je uzrok hiperplazija tkiva. Najčešće su u pitanju mehanički i toksični faktori koji izazivaju proliferaciju i akumulacijju epitelnih ćelija i na taj način organizam formira jednu zaštitnu barijeru od daljeg dejstva iritanasa. Žulj (callositas) na koži nastaje kao posledica hiperplazije epidermisa izazvane mehaničkom iritacijom.

Stečeni poremećaji u rastu Hiperplazija može biti izazvana i virusima. Pox, herpes i neki drugi virusi izazivaju hiperplastični odgovor u tkivu koji prethodi degenerativnim promenama. Papilloma virusi izazivaju masivan hiperplastični odgovor, stvarajući bradavice (verruca). Hipertrofija i hiperplazija su dva različita procesa, ali u mnogim situacijama idu zajedno. METAPLAZIJA (meta-drugo, plasein-stvarati) je zamena ćelija jednog tipa sa sličnim ćelijama drugog tipa. Npr. epitelne ćelije jednog tipa mogu da se zamene sa epitelnim ćelijama drugog tipa. Metaplazija predstavlja adaptacioni proces kojim se jedna vrsta ćelija osetljivih na dejstvo štetnih uticaja, zamenjuje drugom otpornijom vrstom. Moguća je jedino između genetski srodnih tkiva. Razlikujemo epitelijalnu i mezenhimsku metaplaziju. Epitelna se često sreće u respiratornom traktu kao posledica hronične iritacije (dim, prašina). No, ovakva zamena može imati i loše posledice, jer može biti uvod u maligne transformacije. Mezenhimska se najčešće odnose na pretvaranje vezivnog u rskavično ili koštano tkivo.

Stečeni poremećaji u rastu METALAKSIJA označava promene u strukturi tkiva koje nastaju kao posledica prilagođavanja na nove funkcionalne uslove. O metalaksiji se naročito govori kada su u pitanju promene na koštanom skeletu. Rahitis, oboljenje zglobova, nepravilno zarastanje preloma, dolazi do promene statike. OBNAVLJANJE TKIVA Mogućnost da se obnove istrošeni ili oštećeni delovi tela predstavlja jednu od važnih osobina koja omogućuje preživljavanje živih bića i održavanje života uopšte. Ovim procesom pokušava se isceljenje ili sanacija. Obnavljanje oštećenog tkiva reparacija, može se izvršiti pomoću procesa regeneracije, organizacije ili kombinacijom oba ova procesa. REGENERACIJA (regenere-opet stvoriti) je zamenjivanje izgubljenog (uništenog) tkiva sa novostvorenim tkivom istog tipa. Ona može biti fiziološka i patološka. Fiziološka se sreće u tkivima koja se tokom života normalno troše i obnavljaju. Kod sisara je to u koži i njenim derivatima (dlake, rogovi, papci, kandže), sluznicama i krvnim ćelijama. Ovo obnavljanje se vrši stalno i to u prilično kratkim vremenskim intervalima.

Stečeni poremećaji u rastu Patološka regeneracija nastaje na mestima gde je došlo do oštećenja i izumiranja elemenata tkiva pod dejstvom patoloških procesa. Regeneratorni potencijal se razlikuje između pojedinih živih bića, zavisi od starosti jedinke, vrste oštećenog tkiva, stepenom oštećenja tkiva. Organizacija je zamenjivanje nekrotičnog tkiva, eksudata, tromba, krvnih koaguluma ili stranih tela sa vezivnim tkivom. Pri tome se prvo stvara mlado tkivo, koje se zove granulaciono tkivo, koje se kasnije pretvara u fibrilarno vezivno tkivo, a ovo na kraju sazreva u ožiljno vezivno tkivo (cicatrix). Kad se organizacioni proces odvija između dva lista seroza onda dolazi do njihovog međusobnog srastanja putem graulacionog tkiva formirajući tzv. priraslice - sinehije (synecho-spajati). U slučaju kada se granulaciono tkivo toliko razmnoži da ispunjava duplju koju grade seroze, onda se to zove obliteracija. Kod perikarda srca (obliteratio cavi pericardii). Obliterare-začepiti. Kad organizam nije u mogućnosti da ukloni strano telo, onda stvara kapsulu od vezivnog tkiva - inakapsulacija.

KRAJ