Priprema deteta za polazak u kolu Priprema deteta

Priprema deteta za polazak u školu

Priprema deteta za polazak u školu l l l Polazak u školu veliki doživlja za dete i roditelje Polazak u školu označava ulazak deteta u školski odeljenski kolektiv Igra se zamenjuje novim sadržajima

Priprema deteta za polazak u školu l l Od pripremljenosti deteta za školu zavisi ne samo uspeh na početku školovanja nego tokom čitavog školovanja pa i kasnije u životu Priprema deteta ostvaruje se celokupnim životom deteta u porodici i predškolskoj ustanovi (životni uslovi i vaspitna briga)

Kako u porodici najbolje pripremiti dete za školu? l l Svesna briga za razvoj i vaspitanje deteta Poznavanje pedagoških zahteva Fizički i telesni razvoj (ishrana, boravak na čisom vazduhu, držanje tela, miran san) Otkrivanje i otklanjanje eventualne smetnje i nedostatke čula

Intelektulana i radna priprema l l l Razvoj govora Ljubav prema knjizi Negovanje i razvijanje navika samoposluživanja i higijenskih navika Spontan prelazak sa igre na ozbiljan rad Pozitivan stav prema radu Rad sa papirom i olovkom

Društvena priprema l l l Potreba za druženjem Negovanje odnosa prema drugoj deci Pozitivan stav prema školi Ponos što će biti učenik i što će imati dobrog učitelja Ne treba plašiti dete školom Pravilan odnos sa porodicom

Neposredna priprema za školu l l Odvija se u porodici i predškolskoj instituciji Priprema u predškolskim institucijama se ostvaruje kroz pet sadržajna područja Decu pripremamo za čitanje , za pisanje, za osnovnoškolsku matematiku, a ne učimo čitanju, pisanju i matematici Priprema za pisanje i usvajanje pojma broj.

Zrelost deteta za školu l l Kada je dete zrelo za školu? ? ? Zrelost podrazumeva dostugnut stepen psihofizičkog razvoja koji omogućava detetu da se bez većih teškoća uključi u školski rad i izvršavanje školskih obaveza Fizičke promene kao pokazatelji dečije zrelosti – psihofizički proces sazrevanja se ogleda u promeni i izgledu telesnih oblika (CILER, HETCER) Filipinska mera

Zrelost deteta za školu l l l Za upis dece u školu organ određen statutom škole imenuje komisiju. Pedagog Psiholog Sociolog Defektolog

Zrelost deteta za školu l l Fizička zrelost Socijalna zrelost Emocionalna zrelost Intelektualna zrelost

Razvojne promene od značaja za pripremu dece za polazak u školu l l l Histomorfološka i funkcionalna reorganizacija organa i sistema Od 6. godine do 7. odvija se intenzivan rast deteta Razvijaju se organi za disanje, krvotok i kardiovaskularni sistem i povećava elastičnost pluća Oko 6. god. mlečni zubi zamenjuju stalni zubi Kičmeni stub je osetljiv jer počinje formiranje apofize, pa i manja opterećenja mogu dovesti do deformacije rasta pršljenova

Fizički razvoj l l Na prelazu između 5. i 6. dete oseća fizički nemir, brzo se zamara zbog rasti i nemira Od 6. do 7. dobro vlada hodanjem i neke složenije motoričke radnje (oblačenje, svlačenje. . ) i savlada motorne veštine (plivanje, ljuljanje na ljuljašci) Od 6. do 7. dete još ne vlada tačnom kordinacijom sitnih pokreta prstiju, proces fine kordinacije pokreta je u toku, kao i nervna regulacija pokreta, slabije su razvijeni fini mišići šake, niska je izdržljivost na statična opterećenja sve to usložnjava proces usvajanja veštine pisanja, posebno kod dece koja polaze u školu sa sest godina Uspostavlja se veza izmedju okulomotorne i grafomotorne radnje-ruka dolazi pod kontrolu vida, najpre su se razvijale nezavisno, a potom počinju da rade zajedno da bi u trećoj fazi došli do automatizovanih pokreta

Kognitivne promene l l l Od 6. godine dete prelazi s preoperacionalnog mišljenja na stadijum konkretnih operacija. On razvija kognitivnu fleksibilnost, mogićnost da zauzme drugu tačku gledišta , da se stavi u poziciju drugog , da sagleda više aspekta problema i vrši operacije unazad Od 6. godine dete se oslobadja dominacije opažajnog zaključivanja i počinje da operiše i zaključuje na mentalnom planu razvija se sposobnost korišćenja simbola u rešavanju problema Dete od 6. godine povećava kapacitet menorije i korišćenja mentalnih strategija u rešavanju problema i razvija svesnost o svojim mentalnim procesima Kod deteta od 7. godine prisutan je egocentrizam u mišljenju, ono zastupa svoju pretpostavku i sklono je da promeni činjenicu da bi tu pretpostavku dokazalo Izmedju 6. i 7. godine razvijas se unutrašnji motiv i želja za učenjem

Promene u razvoju govora l l l Od 6. godine govori jasno i artikuliše sve glasove (izuzev r, lj nj) Povećava se fond reči Proširuju i obogaćuju komunikaciju sa vršnjacima Govor se internalizuje i postaje sredstvo mišljenja za razliku od mladjeg uzrasta, kada je imao ekspresivnu i posredničku ulogu Pored usmenog izražavanja dete prelazi i na pisani govor

Promene u opažanju l l l Posle 5. godine dete napreduje u sposobnosti razlikovanja različitih položaja opaženih oblika Od 6. do 7. dete prelazi s dominacije boja na dominaciju oblika U uzrastu os 6. do 7. dete prelazi s taktilnog istraživanjana vizuelno Vizuelna percepcija se ubrzano razvija i usavršava se sposobnost formiranja vizuelne slike, izmedju 6. i 7. širi se vidno polje da bi oko 7. ono bilo kao kod odraslog Oko 7. razvijena je sposobnost aktivnog perceptivnog pretraživanja i analize ( analiza razlika među sličnim slikama, pronalaženje jednostavnije slike u složenijoj)

Socijalno-emocionalni razvoj moralnosti l l l Promene u kognitivnom razvoju utiču na razvoj moralnosti, dete razvija sposobnot da se stavi u poziciju drugog, da razume šta je dobro a šta je loše. . . Dete oko 6. godine internalizuje moralne norme i pravila moralnog ponašanja što mu omogućava veću samostalnost u odnosu na odrasle u moralnom rasudjivanju, dete shvata i primenjuje moralna pravila i zahteva apsulutnu pravičnost te u uzrastu od 7. godine postaje fleksibilnije Dete razvija sposobnost uspostavljanja i razvijanja radnih i socijalnih odnosa s vršnjacima, što omugućava razvoj socijalne kompetentnosti , počinje da gradi prijateljstva

Socijalno-emocionalni razvoj moralnosti l l l Dete u ovom uzrastu počinje da doživljava sebe kroz svoje kompetencije i razvija takmičarski duh, postaje veoma osetljivo na poredjenja s drugima i na pohvalu i kritiku, svaka pohvala ga podstiče, a kritika obesrabruje Razume sopstvena osećanja ljubavi, besa razočarenja, razume tudja osecanja i razvija empatiju Razvija sposobnost samoregulacije

Zrelost deteta za školu l l l TIP-1 - test za ispitivanje prvaka ( Ivić, Bukvić, Milinković, Pešikan) Serija Ravenovih progresivnih matrica Test zrelosti za školske početnike (Toličić)

Cilj ispitivanja: l l l Na jedinstven način struktuiranje odeljenja Mogućnost izrade odgovarajućih kompezacionih programa Indetifikovanje dece koja imaju naglašene sposobnosti ili razvojne smetnje

Cilj ispitivanja l l Uključivanje predškolske ustanove u ispitivanje spremnosti deteta za polazak u školu Za utvrdjivanje etiologije – porklo i uzroci smetnje potrebna je pomoc stručnih lica

Kada dete treba da podje u školu? l l l Psihofizički razvoj nije isti kod sve dece Kalendarski uzrast jeste jedno od merila za polazak u školu Zbog individualnih razlika koje se mogu pojaviti kod dece predvidjena je mogućnost prevremenog polaska u školu

Prvi dan u školu l l l Proces socijalne adaptacije U porodici stvoriti uslove za nesmetan rad Prvi dan u školi ne treba da bude prvi susret deteta sa školom Svečanost , dobrodošlica, upoznavanje Polazak u školu predstavlja prekretnicu u životu deteta i zahteva punu pažnju i angažovanje samog detea ali i roditelja i škole