Principat Oktavijana Avgusta Oktavijan je posle pobede protiv

Principat Oktavijana Avgusta

• Oktavijan je posle pobede protiv Marka Antonija postao apsolutni gospodar rimske države. • Taj položaj je ozakonio, prilagodjavajući taj poredak novim okolnostima • Svestan, da se Rimljani protive uspostavljanju vlasti jednog čoveka, on nikada zvanično nije ukinuo republiku. • Formalno, Oktavijan je bio samo princeps, prvi gradjanin Rima

Principat (30. p. n. e. -284. ) • Principat je prikrivena ili umerena monarhija; postoji privid republikanskih institucija • Začetnik principata je Oktavijan • On je bio princeps, što u prevodu znači “prvi senator”, odatle naziv principat • Senat mu je 27. god. p. n. e. dodelio titulu Augustus (Avgust), što znači “uzvišeni” • Pored ovih titula, on je bio i vrhovni sveštenik, ali i pater patriae (otac otadžbine), titulu koju je pre njega imao samo Ciceron

Formalne osnove vlasti • Doživotna konzulska ovlašćenja (davala su mu komandu nad vojskom i provincijama) • Doživotna tribunska ovlašćenja (davala su mu najvišu gradjansku vlast; na osnovu toga imao je pravo da saziva Senat i skupštine i da predlaže zakone) • Stanovnici Rima su bili spremni da prihvate Oktavijanovu moć, jer je okončao krvave gradjanske ratove i obnovio mir

Oktavijan Avgust (63. p. n. e. -14. )

Avgustova unutrašnja politika • Oktavijan je u unutrašnjoj politici proklamovao vraćanje tradicionalnim vrednostima i obnavljanje običaja predaka. • Oktavijan je sproveo reformu Senata, kada je dobio cenzorska ovlašćenja (iz njega su isključeni svi oni koji nisu bili dostojni titule senatora) • U vršenju vlasti se oslanjao na dobro plaćene činovnike iz aristokratskih slojeva- birokratiju • Popularnost je stekao držeći se čuvene izreke: “hleba i igara” (najsiromašnijim Rimljanima je delio besplatno žito i priredjivao je gladijatorske borbe) • Osnovao je pretorijansku gardu, kao vrstu lične garde, u njoj su služili samo podanici iz Italije

• Veliku pažnju je posvećivao gradjevinskoj delatnosti • Obnovio je i sagradio mnoge hramove, pozorišta, terme, poboljšao je snabdevanje Rima vodom • Izrekao je: „Zatekao sam Rim od cigala a ostavljam grad od mermera“

• 27. god. p. n. e. sve provincije podelio je na carske i senatske • Carske provincije su bile pogranične provincije u kojima je bila smeštena rimska vojska i čije namesnike je imenovao on lično • Senatske su bile stare, odavno umirene provincije, čije namesnike je imenovao Senat

Avgustova spoljna politika • U Avgustovoj spoljnoj politici jasno se razlikuju dva razdoblja: u početku njegove vladavine rimske granice su znatno proširene • Osvajanja su dosezala do prirodnih granica (reke Rajna i Dunav) • Posle osvajanja, on je promenio politiku i posvetio se odbrani postojećih granica • Dovršio je osvajanje Španije • Veći deo Pirinejskog poluostrva pokoren je u 2. veku p. n. e. , ali su van domašaja rimske vlasti ostala severozapadna područja, u kojima su živeli Asturi i Kantabri • 19. god. p. n. e. Oktavijan je uspeo da pokori Asture i Kantabre

• Vlast na Balkanskom poluostrvu je proširio do Dunava • Galija je bila izložena učestalim napadima Germana, zato je Oktavijan preduzeo nekoliko pohoda protiv Germana, u kojima je rimska vojska zalazila duboko na njihovu teritoriju. • Pokušao je da proširi vlast Rima istočno od Rajne, i osnuje provinciju Veliku Germaniju • Rimska vojska, koju je predvodio Kvintilije Var, pretrpela je težak poraz od Germana u Teutoburškoj šumi 9. god. Germansku vojsku predvodio je Arminije, koji je služio u rimskoj vojsci i dobro poznavao rimski način ratovanja • Granica carstva učvršćena je na Rajni • Početkom naše ere rimska vlast se proteže linijom Rajna. Dunav-Eufrat

Teutoburška šuma

Kultura Avgustovog doba • Avgustovo doba bilo je vreme obnove umetnosti i nauke i smatra se zlatnim dobom rimske kulture • Pesnici su slavili Avgusta kao drugog Romula • Veličali su ga, jer je rimskoj državi doneo ponovo mir; rimsko društvo ponovo je počivao na tradicionalnim vrednostima: skromnosti, pobožnosti i hrabrosti

• U vreme Avgusta nastalo je delo čuvenog rimskog istoričara Tita Livija • Njegovo delo: Od osnivanja grada, pokriva period od 753. god. p. n. e. do 9. god. p. n. e. • U Avgustovo vreme stvarali su najveći rimski pesnici: Vergilije, Horacije i Ovidije • Sva trojica su pripadala „avgustovom krugu“, bili su okupljeni oko cara i svojim delima su doprinosili obnovi tradicionalnih vrednosti

• Po uzoru na Homera, Vergilije je ispevao ep Eneidu (govori o Eneinim lutanjima posle propasti Troje i njegovom dolasku u Italiju) • Ovidije je napisao Metamorfoze (Preobražaji) u kojima je sakupio mitove o pretvaranju ljudi u životinje, biljke, kamenje • Zbog nemoralnog života bio je proteran iz Rima, a tugu zbog toga je iskazao u delima „ Pisma sa Ponta“ • Horacije je u svojim odama slavio Avgusta i njegovu vladavinu