Primena izotopa u medicini ta su izotopi Atomi

Primena izotopa u medicini

Šta su izotopi? Atomi istog elementa s različitim masenim brojem zovu se izotopi. Izotopi nekog elementa mogu biti stabilni ili nestabilni (radioaktivni). Radioaktivni izotopi upotrebljavaju se u medicini kao radiofarmaceutici (radioaktivni lekovi za lečenje nekih tumora), u medicinskoj dijagnostici (kao kontrastna sredstva), a mogu se koristiti i za različite vrste istraživanja.

Važna otkrića Jedna od najvećih revolucija u medicinskim naukama desila se krajem XIX veka sa otkrićem: v rendgenskih zraka (fizičar Vilhelm Konrad Rentgen - 1895. ) v radioaktivnosti (fizičari Antoan Henri Bekerel-1896. i Marija i Pjer Kiri-1898. ) v Kasniji razvoj odgovarajućih aparata, kao i razvoj dozimetrije tokom II Svetskog rata, doprineli su naglom napretku nuklearne medicine, dok je dizajniranje linearnih akceletarora omogućilo razvoj radioterapije. v Dakle, dijagnostička i terapeutska upotreba jonizujućeg zračenja obeležila je doprinos fizike razvoju medicine krajem XIX i tokom XX veka, uključujući i sadašnje vreme.

Primena izotopa v Unošenjem radioizotopa u organizam bolesnika oni su bezopasni za njegovo zdravlje. v Kretanje radioizotopa u sastavu organske materije kroz organizam mogu se pratiti i analizirati biohemijske reakcije. v Najznačajniji izotopi koji se koriste za lečenje u medicini su radioaktivni jod, J 131, 131 za proveravanje funkcije štitne žlezde, hrom Cr 51, gvožđe Fe 59, kobalt Co 60, 60 za proučavanje raznih anomalija krvi, fosfor P 32, 32 za oboljenje kostiju, ugljenik C 14, 14 za metabolizam i dr. Zahvaljujući izotopima ispitana je detaljna fiziologija svih organa čovečjeg tela. Radioaktivnim zlatom razne vrste zloćudnih tumora. v Njihovo korišćenje u medicinske svrhe stalno je u porastu, a budućnost medicine zavisiće baš od ovih elemenata.

Dijagnostičke metode : Konvencionalna radiorafija (x-zraci) Kompjuterizovana tomografija (CT) Nuklearna medicina Magnetna rezonanca (MRI) Ultrazvuk

Skener CT Scan - Komputerizovana Tomografija Computerizovana (aksijalna) tomografija (CT ili CAT scanning) je dijagnostička procedura koja koristi specijalnu opremu sa x-zracima za dobijanje slika preseka tela. Kombinacija rendgenske cevi i detektora pomera se translatorno i rotaciono u odnosu na pacijenta, pri čemu se dobija CT angiografija Spiralni CT CT pomoću elektronskog snopa (EBCT)

Pozitronska Emisiona Tomograija (PET) PET produkuje slike tela detektovanjem radijacije koju emituju radioaktivne substancije (radioaktivni izotopi: ugljenik-11, fluor-18, kiseonik-15, Azot 13 sa kratkim vremenom raspada). PET detektuje gama zrake, dobijene u sudaru pozitrona koje emituju radioaktivni izotopi i elektrona koji se nalaze u tkivu.

Magnetina Rezonanca Imidžing pomoću Magnetine Rezonance (MRI) daje trodimensionalnu mapu morfoloških osobina uzorka. Koristi radiofrekventne talase i jako magnetno polje (od 1, 5 – 4 Tesla: Zemljino magnetno polje je oko 0, 5 x 10 -4 Tesla) Tesla da bi se dobile izvanredno jasne slike unutrašnjih organa i tkiva.

MRI - 3 D Rekonstrukcija 3 D rekonstrukcija dobijena iz MRI režnjeva Još jedna 3 D rekonstrukcija strukture glave

I na kraju v Izotopi su prodrli u tajne žive ćelije, najmanjeg nosioca života svakog organizma. v Radioizotopi kada se unesu u organizam nagomilavaju se u pojedinim organima. Kao obeleživači pojedinih organskih materija otkriva se njihovo prisustvo i analizira funkcija datog organa. v U svim ustanovama u kojima se radi sa radioaktivnim materijalom vrši se redovna kontrola tog osoblja. Time se osigurava zdravlje čoveka i materijalna dobra koja je stvorio. Gama zračenje ima najveću prirodnu moć te kao zaštita može poslužiti debeli slojevi olova i betona. v Pri radu sa radioaktivnim materijalom koristi se zaštitna odeća. v Rad u ovoj odeći je otežan te zato osoblje koje ga koristi mora brzo i spretno raditi. Uticaj zračenja na žive organizme meri se jedinicama rentgenima.