PREVENCIJA RADNOPRAVNIH SPOROVA I ZATITA PODATAKA O LINOSTI

PREVENCIJA RADNO-PRAVNIH SPOROVA I ZAŠTITA PODATAKA O LIČNOSTI U MEDICINI RADA

1. Zakonska regulativa Zakon o zaštiti podataka o ličnosti objavljen u Sužbenom glasniku Republike Srbije oktobra 2008. primenjuje se od januara 2009. Prethodni zakon objavljen u Službenom listu SRJ br. 24/98 nosio je naziv Zakon o zaštiti podataka o ličnosti i primenjivao se i posle prestanka postojanja državne zajednice Srbija i Crna Gora kao propis Republike Srbije. Ovaj savezni zakon donet je radi realizacije obaveza utvrđenih odredbama Konvencije Saveta Evrope br. 108 o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu poodataka o ličnosti iz 1981. god. U ovom kontekstu nezaobilazan dokument je Direktiva Evropskog Parlamenta i Saveta Evrope 95/46 o zaštiti pojedinca u vezi sa obradom podataka o ličnosti i slobodnom protoku podataka.

2. Šta je to podatak o ličnosti? Podatak o ličnosti je, svaka informacija koja se odnosi na fizičko lice, bez obzira na oblik u kojem je izražena i na nosač informacije (papir, traka, film, elektronski medijum i sl. ), bez obzira na okolnosti čuvanja informacija, bez obzira na način pribavljanja informacije (slušanjem, gledanjem, putem uvida u dokumenta i sl. ) i bez obzira na druga svojstva te informacije. Podatak o ličnosti je svaki podatak koji se odnosi na fizičko lice ako je ono određeno ili odredivo! Kvalitete i nedostatke novog zakona pokazaće vreme i praksa. Do prihvatanja demokratski usvojenih standarda u praktičnoj primeni zakona, specijalisti medicine rada, i ne samo oni, moraju da vode računa da ne dođu pod udar zakona tim pre ako se bave ocenjivanjem radne sposobnosti, veštačenjem, medijacijom. Zato je neophodno da spec. medicine rada podatke o zdravstvenom stanju pri preventivnim zdravstvenim pregledima, pri veštačenju za bilo čije potrebe kao i pri izvođenju postupka medijacije, maksimalno obezbedi od neautorizovanog pristupa.

3. Moguće konfliktne situacije Česta je pojava u praksi pri veštačenju i oceni radne sposobnosti da se spec. med. rada susreće sa nerealnim i nezakonitim zahtevima poslodavca koji direktno zadiru u privatnost radnika i krše zakonske odrednice (lekarska tajna pre svega) ali i Zakon o zaštiti podataka o ličnosti. Takođe, često se dešava da poslodavac koji ugovara sa određenom službom medicine rada preventivne preglede, pokušava da zloupotrebi, svesno ili zbog nepoznavanja zakona, monopol moći (autoritet finansijera) u odnosu na radnika i na službu medicine rada. Nezadovoljstvo datom ocenom na preventivnim ili nalazom i mišljenjem na konsultativnom pregledu takođe je moguća opcija nesuglasica.

Ovakvi potencijalno mogući izvori nesuglasica na relaciji radnik (ili poslodavac) - služba medicine rada - inspekcijske službe, prisutni su u većini delatnosti čija radno aktivna populacija podleže preventivnim zdrvstvenim pregledima u skladu sa Aktom o proceni rizika poslodavca Ovakve situacije, a u vremenu tranzicije su česta pojava, uglavnom, za specijalistu medicine rada koji brine o zdravstvenom stanju radnika zaposlenih kod dotičnog poslodavca, predstavljaju hod po mukama!

4. Prepoznavanje problema u komunikaciji Poslodavaci, polazeći sa aspekta monopola moći nad zaposlenim, ali i prema službi medicine rada , obraćaju se službma medicine rada radi ostvarivanja svojih ciljeva, bez obzira da li sa službama medicine rada imaju poslovni (ugovorni) odnos ili ne ! Ti zahtevi se kreću od insistiranja da se ocena radne sposobnosti prilagodi potrebama poslodavca (često na štetu radnika) pa sve do insistiranja na podacima koji se tiču lekarske tajne (kao što je odavanje podataka o zdravstvenom stanju radnika). Česti su zahtevi za proverama već date ocene radne sposobnosti kao i proverom ocene koju je dala duga služba medicine rada ili spec. medicine rada kao pojedinac (najčešće pri konsultativnim pregledima). Zahtevi ove vrste od strane poslodavaca su i najčešći uzrok nesuglasica u komunikaciji ! Razlog je što je u pozadini skoro uvek renta! Epilog takvih zahteva je povreda prava na privatnosti pregledanog i kršenje Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.

5. Šta se očekuje od specijlaiste medicine rada u ovakvim situacijama? Da deluje u skladu sa specijalizacijom koju ima! Sagledati sve okolnosti slučaja i onda reagovati! Prva reakcija spec. medicine rada u ovakvim slučajevima je pozivanje na lekarsku etiku i lekarsku tajnu kao i na Zakon o zaštiti podataka o ličnosti (podaci o zdravstvenom stanju spadaju u grupu naročito osetljivih podataka prema čl. 16. Zakona)! Naglasiti zakonsku obavezu službe medicine rada / a time i pojedinca koji ocenjuje radnu sposobnsot / da pri oceni radne sposobnosti štiti i garantuje tajnost podataka, poštuje lekarsku tajnu, kao i privatnost onih kojima ocenjuje radnu sposobnost. Ovakav model primenljiv je za iracionalne zahteve bilo kog poslodavca a specijalisti medicine rada otvara prostor za dalju komunikaciju sa poslodavcem ili drugim subjektom.

6. Na koji način doći do prihvatljivog pristupa u odnosu na zahteve poslodavca sa jedne i zakonske obligacije sa druge strane? Ne ugroziti poslovni odnos sa poslodavcem kao naručiocem posla, a zaštitti radnika kao korisnika usluga od bilo kakve povrede privatnosti i obavezno zaštititi podatke o ličnosti – poželjan je epilog ovakvih, uslovno rečeno, konfliktnih situacija. Zato specijalista medicine rada mora da , pored dobrog medicinskog znanja, dobro poznaje zakonsku regulativu i druge veštine kako bi na osnovu svih okolnosti veštačenja dao adekvatnu ocenu radne sposobnosti. Cilj je predupređivanje nesporazuma i sa korisnicima usluga i sa poslodavcima i drugim subjektima (sindikat zaposlenih npr. ) Ovakvim pristupom štiti se i služba medicine rada i pojedinac u okviru iste i u slučajevima stručnih i inspekcijskih nadzora.

7. Prevencija Maksimalno koristiti zakonske odrednice svih baznih zakona i podzakonskih akata istiih koji regulišu oblast medicine rada. Pravilnik o prethodnim i periodičnim lekarskim pregledima zaposlenih na radnim mestima sa povećanim rizikom (Sl. glasnik RS br. 120/07 i 93 /08) je dobar instrument zaštite podataka o ličnosti jer predviđa mogućnost komunikacije, pisanim izveštajima, sa izabranim lekarom (čl. 10. Pravilnika). Važna preventivna mera, a i primer dobre prakse je, permanentna obuka zaposlenih u medicini rada koji se po prirodi posla susreću sa podacima o ličnosti. To podrazumeva i postojanje internih pravilnika koji predviđaju mere i postupke u zaštiti podataka o ličnosti ali i obavezu zaposlenog (potpis na odgovarajući dokument pri zasnivanju radnog odnosa !) u vezi sa tim. Vodiči dobre prakse se podrazumevaju.

Ovo je važno i pri obezbeđivanju elektronskih sistema gde je često ljudski faktor najslabija karika sistema zaštite. Elektronska obrada podataka u medicini rada odavno je realnost. Apsolutne zaštite i ove forme podataka nema! Ipak, potrebna je višestruka zaštita od neautorizovanog pristupa bilo kom neovlašćenom subjektu, ukoliko zakonom nije drugačije predviđeno. Uz sve preduzeto, rizici od “curenja“ informacija o zdravstvenom stanju postoje i biće ih ali je naša obaveza da kontrolisanjem ove vrste rizika, sprečimo pojavu neprihvatljivog odavanja podataka o ličnosti koji se tiču zdravstvenog stanja korisnika usluga u službama medicine rada.

U M E ST O Z A K LJ U Č K A Pitanja, dilema i problema u oblasti zaštite podataka o ličnosti ima i biće ih u skorijoj budućnosti. Većinu će rešiti primena Zakona o zaštiti podataka o ličnosti u punom kapacitetu (sa demokratski usvojenim standardima). Kao jedno od mogućih rešenja, do tog vremena, vidimo savetovanja na ovu temu (sa prikazima slučajeva iz prakse!) kao idruge oblike razmene iskustava. Formiranje stalnih lekarskih komisija i cenovnika, uz saglasnost menadžmenta zdravstvene ustanove, za pružanje usluge za, napred neadekvatne i nezakonite zahteve! To je i preporuka autora jer smatramo da bi ovakva mera prevencije dala najbolje rezultate. Naravno u ovom slučaju, uvek će postojati dilema: “veštačiti pa naplatiti “ ili “naplatiti pa veštačiti”. Stvar procene i izbora !

H V A L A N A P A Ž NJ I I S T R P LJ E NJ U !!!