Preraspodela dohotka Razlozi za preraspodelu dohotka n Blagostanje

Preraspodela dohotka

Razlozi za preraspodelu dohotka n Blagostanje zavisi od ukupnog dohotka, ali i od njegove raspodele n. . . redistribucija dohotka i imovina – funkcija savremenih država n Povećanje društvenog blagostanja kroz preraspodelu: n jednostavni utilitarizam maksimin kriterijum Pareto-efikasna preraspodela dohotka n neindividualistički stavovi: n n preterana nejednakost je a priori nepoželjna robni egalitarizam

Jednostavni utilitarizam n Blagostanje društva zavisi od blagostanja njegovih članova, što se predstavlja funkcijom društvenog blagostanja: W=F(U 1, U 2, . . . , Un) n. . . moguće je pretpostaviti da je društveno blagostanje zbir korisnosti pojedinaca: W=U 1, +U 2, +. . . +Un n Pretpostavke za maksimizaciju W: n pojedinci imaju identične funkcije korisnosti, koje zavise samo od njihovog dohotka n funkcije korisnosti imaju opadajuću graničnu korisnost dohotka n ukupan raspoloživi dohodak je fiksan n Implikacija n maksimum društvenog blagostanja se postiže pri potpuno ravnomernoj raspodeli dohotka

Povećanje društvenog blagost. Polovo povećanje korisnostl e f Uzeto od Pitera i dato Polu Piterova granična korisnost Polova granična korsinost Jednostavni utilitarizam: moguća optimalna raspodela dohotka Piterovo smanjenje korisnosti d c Max društvenog blagost. MUPiter 0 Polov dohodak a b I* MUPol 0’ Piterov dohodak

Maksimin kriterijum n Društveno blagostanje zavisi od korisnosti pojedinaca čiji je nivo korisnosti najmanji: W = Minimum(U 1, U 2, . . Un) n Implikacija: n raspodela dohotka treba da bude savršeno ravnomerna, osim ako odstupanje od jednakosti ne poboljšava dobrobit najsiromašnijeg pojedinca

Pareto-efikasna preraspodela dohotka n Ako korisnost pojedinaca zavisi ne samo od njihovog dohotka nego i od dohotka drugih pojedinaca preraspodelom dohotka može da se ostvari Pareto-poboljšanje n n n . . . sve dok je zadovoljstvo onih koji daju siromašnima veće od smanjenja njihove korisnosti usled smanjenja dohotka neefikasno je da bogati pojedinci sami daju sredstva siromašnima preraspodela bi bila nedovoljna zbog problema besplatnog korisnika zbog toga država treba da obaveže sve bogate pojedince da deo dohotka, kroz poreze, daju siromašnima n Preraspodela dohotka je opravdana sa ličnog stanovišta zbog toga što postoji rizik da praktično bilo ko postane siromašan n Preraspodelom dohotka se doprinosi socijalnoj stabilnosti

Ostala razmatranja 1. Procesi nasuprot ishodima n n 2. Društvena mobilnost n 3. Raspodelu dohotka treba vrednovati prema procesima u kojima se ostvaruje, a ne prema rezultatima Pravedna je svaka raspodela dohotka koja je ostvarena u pravičnim procesima koji obezbeđuju jednake šanse za sve Stavovi pojedinaca prema raspodeli dohotka zavise kako od njihovog aktuelnog stanja tako i od njihove perspektive Korupcija n n Velika nejednakost može da dovede do podrivanja pravnih, političkih i regulatornih institucija Postoje dokazi o pozitivnoj korelaciji između stepena nejednakosti i korupcije

Distributivni efekti rashoda n Distributivni efekti rashoda odnose se na uticaj politike javnih rashoda na raspodelu realnog dohotka n Efekat relativnih cena: n n ukoliko se subvencije siromašnim odobravaju za kupovinu određene robe (npr. zakup stanova) to može da promeni relativnu cenu te robe ukoliko cene subvencionisanih dobara porastu, korist od subvencija je manja od iznosa subvencije n Da li transferi u naturi vrede jednako kao i novčani transferi? n n Da, samo ako su dobijeni u količini koju bi pojedinac kupio pod uslovom da je dobio novčani transfer jednak tržišnoj vrednosti dobijene robe Transferi u naturi imaju veće administrativne troškove

Druga dobra mesečno Slučaj 1. Transferi u naturi donose manju korisnost od novčanog transfera 420 H E 3 340 A 300 F U E 1 260 20 40 60 B 150 D 210 Funte sira mesečno

Druga dobra mesečno Slučaj 2: Transferi u naturi donose istu korist kao i novčani transferi 420 H A 300 F E 5 168 E 4 136 82 126 B 150 D 210 Funti sira mesečno

Razlozi za transfere u naturi n Iako transferi u naturi mogu da donesu niži nivo korisnosti i imaju veće administrativne troškove oni se opravdavaju zbog: n n robnog egalitarizma paternalizma odobravanje transfera u naturi smanjuje zloupotrebe transferi u naturi su korisni za proizvođače određenih proizvoda (hrana, stanovi) kao i za birokrate kojima daju diskreciona prava – oni lobiraju za takve programe

Instrumenti preraspodele dohotka n Preraspodela dohotka primenom dve grupe javnih politika: n n Poreska politika (manje efikasna za redistribuciju) Politika javnih rashoda – socijalna politika (efikasnija) n Cilj – smanjenje nejednakosti u raspodeli dohotka u društvu n Indikatori nejednakosti – Džinijev koeficijent, raspodela dohotka po decilnim grupama i dr. n Srbija troši za socijalnu zaštitu oko 2% BDP, zemlje Regiona 3, 4%, a članice EU 2, 5% BDP n n Instrumenti uslovljeni imovinskim stanjem: MOP, dečji dodatak Instrumenti koji nisu uslovljeni imovinskim stanjem: pomoć borcima, naknada zarade porodiljama, dodatak za negu i pomoć, roditeljski dodatak i dr.

Oporezivanje i raspodela dohotka

Pojam i vrste poreza n Porez n fiskalni javni prihod, osnovni instrument finansiranja države n Vrste poreza n n Porezi na faktore proizvodnje (direktni porezi) – porez na dohodak građana, porez na dobit preduzeća, doprinosi, porez na imovinu u statici Porezi na potrošnju (indirektni porezi) – PDV, akcize, carine n Ekonomski (distributivni) efekti oporezivanja zavise od raspodele poreskog tereta n Zakonska vs. ekonomska raspodela poreskog tereta

Progresivnost poreza n Prosečna poreska stopa n Odnos plaćenih poreza i dohotka n Proporcionalni porez n n Sistem oporezivanja u kojem je prosečna poreska stopa pojedinca jednaka bez obzira na nivo dohotka Ako se prosečna poreska stopa povećava s rastom dohotka sistem je progresivan; . . . a ako se smanjuje, sistem je regresivan. n Granična poreska stopa n Prirast poreza pri jediničnoj promeni dohotka. 15

Primer Poreske obaveze u hipotetičkom poreskom sistemu Dohodak Poreska osnovica Poreska obaveza Prosečna poreska stopa Granična poreska stopa 2, 000 -1, 000 -200 -0. 10 0. 2 3, 000 0 0. 2 5, 000 2, 000 400 0. 08 0. 2 10, 000 7, 000 1, 400 0. 14 0. 2 30, 000 27, 000 5, 400 0. 18 0. 2 16

Modeli parcijalne ravnoteže n. . . Istražuju samo jedno tržište (ono na kome se porez uvodi), dok efekte mogućeg prelivanja na druga tržišta ignorišu n Jedinični porez - fiksni iznos po jedinici kupljenog proizvoda n Raspodela tereta zavisi od elastičnosti ponude i tražnje 17

Cena Jedinični porez uveden na strani tražnje S Pg P 0 poreski prihod Pn D’ Q 0 D Količina 18

Jedinični porez uveden na strani ponude Cena S’ S Pg P 0 Pn poreski prihod D Q 0 Količina 19

Cena Jedinični porez kada je ponuda savršeno neelastična S P 0 poreski prihod D’ Q 0 D Količina 20

Cena Jedinični porez kada je ponuda savršeno elastična poreski prihod P 0 S D’ Q 0 D Količina 21

Cena Raspodela tereta ad valorem poreza S P 0 poreski prihod D’ Q 0 D Količina 22

Uvođenje jediničnog poreza monopolisti $ MCX P 0 Pn ATCX ATC 0 DX MRX X 1 X 0 MRX’ DX’ Količina 23

Zadatak 5 i 8. (str. 379) n U nastojanju da smanji potrošnju alkohola, država razmatra uvođenje poreza od 1$ na svaki prodati galon žestokog pića. (Taj porez bi plaćali proizvođači). Pretpostavite da kriva ponude žestokih pića ima nagib naviše i da joj odgovara jednačina Q = 30. 000 P (gde je Q broj galona žestokog pića, a P cena po galonu). Kriva tražnje za žestokim pićima jeste Q = 500. 000 – 20. 000 P. n n n Nacrtajte skicu da biste prikazali višak tereta ovog poreza. Zatim matematički izračunajte višak tereta. Prikažite grafički višak tereta koji stvara jedinični porez od 1$. Izračunajte kako uvođenje poreza utiče na cenu koju plaćaju potrošači, a kako na cenu koju ostvaruju proizvođači. Koliko ovaj porez povećava državni prihod? Koliki deo prihoda potiče od potrošača, a koliki od proizvođača? Pretpostavite da je tražnja za žestokim pićima elastičnija među mlađim konzumentima nego među starijim. Da li bi porez na žestoka pića bio više, manje, ili podjednako efikasan u smanjenju potrošnje od strane mlađih konzumenata? Objasnite. Pretpostavite da svaki konzumirani galon žestokog pića stvara negativan eksterni trošak od 0, 50$. Kako ovo utiče na višak tereta koji nastaje usled uvođenja jediničnog poreza na žestoka pića?

Domaći zadatak za danas n Pretpostavite da je kriva tražnje pojedinca za posetama lekaru prikazana jednačinom Q = 200 –P/2, pri čemu Q označava broj poseta lekaru tokom godine, a P cenu po poseti. Pretpostavite takođe da je granični trošak svake posete lekaru 300 dinara. n Koliko poseta godišnje bi bilo efikasno? n Pretpostavite da je pojedinac stekao osiguranje, ali da mora da plaća participaciju u iznosu od 20 dinara po jednoj poseti lekaru. Koliko poseta lekaru će u tom slučaju učiniti? n Koliko iznose ukupni rashodi na zdravstvo pre i nakon uvođenja ove polise osiguranja? Koji deo ovih rashoda će snositi osiguranik, a koji deo osiguravač? n Koliki je čist gubitak (ukoliko postoji) prouzrokovan ovakvom polisom osiguranja? n Grafički predstavite čist gubitak.

Domaći zadatak za danas n Pretpostavite da u sistemu tekućeg finasiranja penzija prosečna bruto zarada iznosi 55000 dinara (osnovica za doprinose), stopa doprinosa 22%, broj zaposelnih 2, 1 miliona, a broj penzionera 1, 7 miliona. Pretpostavljajući da se penzije finansiraju isključivo iz doprinosa, kao i da penzijski fond isključivo koristi doprinose za isplatu penzija izračunajte: n n n a) prosečnu penziju: _______ b) prosečnu penziju, ako se stopa doprinosa poveća na 26%: _________ c) prosečnu penziju, ako se broj zaposlenih poveća na 2, 5 miliona: _______ d) prosečnu penziju, ako se prosečna zarada poveća na 65 hiljada: ________ e) prosečnu penziju, ako se broj penzionera poveća na 1, 9 miliona: ________ f) prosečnu penziju, ako se broj penzionera poveća na 1, 8 miliona, broj zaposlenih poveća na 2, 3 miliona, a stopa doprinosa smanji na 19%: __________ 26