Prema rangskali ivotnih dogaaja prema stepenu stresa Vlajkovi

� Prema rang-skali životnih događaja prema stepenu stresa (Vlajković i Marković, 1992) pokušaj samoubistva bliskog člana porodice spada/svrstava se na 5. mesto skale, a vrednost stresa iznosi 8, 73

� Suicid (samoubistvo) je termin koji datira iz 17. veka i podrazumeva sve slučajeve smrti koje su posledica čina same žrtve, svesne posledice datog čina. Drugačije rečeno, pod suicidom se podrazumeva namerno uništavanje sopstvenog života, sa naglaskom na pristvu svesti o životu i smrti, kao i sposobnosti za odlučivanje.

1. 2. 3. 4. Suicidne ideje: misli o bezvrednosti života, doživljaj da se životni problemi ne mogu podneti Suicidne želje: razmišljanje o samoubistvu kao načinu prekida patnji uz uverenje da život ništa ne vredi i mora se okončati Suicidni planovi: postoji odluka o samoubistvu i pravi se plan izvršenja (nabavka veće količine medikamenata, razmišljanje o skoku sa visine. . . ) Pokušaj samoubistva (izvršen neuspeli pokušaj)

� Podaci koji se odnose na svet u celini upućuju da oko dve hiljade ljudi dnevno izvrši samoubistvo što na godišnjem nivou iznosi oko 800. 000. � Na primer, uzimajući teritoriju SAD-a, kao da se svaki peti dan sruši jedan putnički avion

� Pri prvom životnom pokušaju suicida oko polovina preživi. Pretpostavlja se da pokušaje ima 10 -20 puta više od suicida (u adolescenciji ovaj odnos je čak 50: 1)

� Posebno osetljiv period je period adolescencije, kada se kod mladih ljudi javljaju sukobi u društvenim vrednostima, sopstvenim željama, potreba da budu prihvaćeni i da se uklope u sociološki i društveni normativ. � Pod periodom adolescencije podrazumevamo osobe životne dobi 17 -27 godina, zavisno od kulture.

� Naime, prema Ringelovom modelu SU nije posledica neposredne reakcije na životni udarac već je to posledica drame koja je započela mnogo ranije.

� Svaka osoba u svoj Superego mora da ugradi komponente koje za njega znače nadzor, krivicu i prinudu, čime se nagoni obuzdavaju, a osoba može da uzme učešće u porodičnom i sopstvenom životu. � Kod pojedinih ličnosti, međutim, suviše energije se usmerava na Superego i okreće protiv ega.

� Kako kaže Frojd, nema SU bez prethodne nesvesne želje da neko bude ubijen. �Posledica besa na nekoga kome se ništa ne može, nagomilana agresija se umesto na drugoga (ubistvo) usmerava na sebe samoga �Poslednji apel okolini u nadi da će ga neko čuti �Osveta nekome ko napušta ili preti da će napustiti �Manipulisanje i ucenjivanje, kako bi se iznudile ljubav i pažnja

� Četiri tipa samoubistva (nezavisna psihopatologija): �Anomična �Egoistična �Altuistička �Fatalistička

� Pri proceni suicidalnog rizika osim poznavanja tehnike DI i procene ADS lekar treba da zna da je najvažniji faktor podatak o ranijem pokušaju i to posebno u toku poslednjih godinu dana

� Uzimamo �Pol u obzir sledeće: i starost �Psihosocijalne faktore �Suicid u porodici �Porodicu uopšte (učestalo pojavljivanje SU u određenim porodicama može biti odraz , , učenja po modelu” kada se transgeneracijski prenosi poruka da u životu ima situacija kada se neće moći dalje i da je dizanje ruke na sebe izlaz). �Pristupačnost smrtonosnih sredstava �Oproštajno pismo

� Zadržavanje pacijenta u kući uz dispanzersko praćenje � Parcijalna hospitalizacija � Dobrovoljna ili prinudna hospitalizacija na odeljenju � Identifikacija osoba koje mogu da pomognu pacijentu � Pravovremeno pronalaženje pomoći lekara u ime pacijenta

� Psihijatrija, udžbenik za studente medicine, Univerzitet u Beogradu, Medicinski fakultet, 2014, Miroslava Jašović Gašić, Dušica Lečić Toševski � Vlajković i Marković, 1992 � Pokušaj samoubistva kod mladih – porodični kontekst, Ž. Marinković, Filozofski fakultet u Beogradu, Predmet: Socijalna patologija

� Ružica Milosavljević, 2016/101033 � Anglistika, Univerzitet Singidunum � Profesor: dr Gordana Nikić