PREFERENCIJE IZBOR POTROAA I RIZICI Tema dananjih izlaganja

PREFERENCIJE, IZBOR POTROŠAČA I RIZICI

Tema današnjih izlaganja biće preferencije, teorija izbora i korisnosti i rizici. Pitanje je, kojoj potrošačkoj korpi dati prednost, odnosno danas treba da odgovorimo na pitanje: kako se mere koristi koje svako dobija od učešća u tržišnoj ekonomiji. Osnovi Ekonomije 2

Preferencije (sklonosti) potrošača ukusi kao preduslov za izbor potrošača Korisnost je osećanje zadovoljstva zbog podmirivanja potreba. Svaka moguća srazmera ili kombinacija roba se razlikuje i potrošač ih rangira u skladu sa svojim željama. Osnovi Ekonomije 3

Po ekonomistima, uzimaju se četiri prosta svojstva poređenja preferenci, koja nam omogućavaju podelu budžeta. To su: a) kompletnost, koja omogućava potrošaču da rangira sve moguće kombinacije roba i usluga. Osnovi Ekonomije 4

b) „što više, to bolje“ pretpostavlja da su dobra poželjna, i da su u pitanju dve robe ili usluge iste, bolja je ona koje ima više. Dakle, potrošači uvek imaju više sklonosti prema većem broju dobara nego prema manjem. Osnovi Ekonomije 5

U našoj analizi možemo uzeti dve srazmere (kombinacija): A, koja ima 12 m platna i 10 kg hrane, i B, koja ima 12 m platna i 11 kg hrane. Pretpostavka nam govori da je B više preferirano od A, zato što ima više hrane, a isto platna. Osnovi Ekonomije 6

c) tranzitivnost (prolazan) podrazumeva preferirati A u odnosu na C da ako više volite jabuku nego krušku, a krušku više nego breskvu, onda verovatno više volite jabuku nego breskvu. Osnovi Ekonomije 7

– U našoj analizi, potrošačevo poređenje preferenci je tranzitivno, ako imamo tri kombinacije A, B, C, i ako preferira A od B, B od C, onda će uvek preferirati A u odnosu na C. Osnovi Ekonomije 8

Na primer, A, ima kombinaciju 4 m platna i 2 kg hrane, B, ima 3 m platna i 3 kg hrane i C, ima 2 m platna i 4 kg hrane. Osnovi Ekonomije 9

d) konveksnost (ispupčenost) podrazumeva mešavine roba koje se više preferiraju od ekstrema. –Drugim rečima, kriva indiferentnosti je konveksna ako se MRS (granična stopa supstitucije) smanjuje niz krivu. – Konveksnost znači da nagib krive raste (tj. postaje manje negativan) kako se pomeramo niz krivu prema dole. Osnovi Ekonomije 10

Na primer, neodlučni ste između kombinacija, A, koja ima 4 m platna i 0 kg hrane i B, koja ima 0 m platna i 4 kg hrane. Ako su vaše preferencije konveksne, preferiraćete kombinaciju 2 m platna i 2 kg hrane u odnosu na obe ekstremne kombinacije. Osnovi Ekonomije 11

prof. dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije 12

Opis individualnih sklonosti ili preferencija. Budući da se svakog dobra preferira više nego manje, možemo uporediti kombinacije dobara u zatamnjenim područjima. Y prednjači u odnosu na A, zato što ima više od svakog dobra nego što ima A. Osnovi Ekonomije 13

Iz istog razloga, A preferira u odnosu na W. Sledi da na liniji koja spaja W i Y, mora postojati kombinacija A. U istom trendu možemo naći kombinaciju C koja je jednako privlačna kao B, ali to zavisi od ukusa potrošača Osnovi Ekonomije 14

Krive i mape indiferentnosti 1. Kriva indiferentnosti. Ona pokazuje sve moguće grupe (kombinacije) roba i usluga koje pružaju isti nivo korisnosti. Kada spojimo mnoštvo tih tačaka koje predstavljaju podjednako privlačne kombinacije za potrošače, dobićemo krivu indiferentnosti. Osnovi Ekonomije 15

Kriva indiferentnosti je opadajuća prema dole udesno Nagib krive indiferentnosti jednak je odnosu graničnih korisnosti dva proizvoda. Osnovi Ekonomije 16

Preferencije potrošača Kombinacije B, A i D pružaju Potrošaču isti nivo zadovoljstva Knjige (kom) B 50 40 H E A 30 D 20 G U 1 10 10 20 30 Osnovi Ekonomije 40 CD (kom) 17

Krive i mape indiferentnosti prof. dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije Krive indiferentnosti Kriva indiferentnosti je skup kombinacija koje potrošač smatra jednako privlačnim (A, B, C, D). Drugim rečima, potrošač je potpuno indiferentan izmedju svih kombinacija A, B, C, D. Potrošač preferira bilo koju kombinaciju kao što je L, koja leži iznad krive indiferencije (In 0), više nego A, ali A preferira više nego K, koja leži ispod krive indiferencije (In 0). 18

Krive i mape indiferentnosti 2. Mape indiferentnosti. Sve kombinacije platna i hrane daju istu korisnost potrošaču, tj. ako se smanji količina platna - povećava se količina hrane, i obrnuto. Osnovi Ekonomije 19

Ako je, pak, nivo korisnosti viši od prethodnog, onda se formira nova kriva indifernosti In 1, In 2, In 3 koje su udesno i naviše, što stvara "mapu krivih indiferencije", na kojoj svaka kriva za sebe podrazumeva odgovarajući nivo korisnosti. Osnovi Ekonomije 20

Na primer, na krivoj indiferentnosti In 1, to je tačka E = 16 m platna i 11, 5 kg hrane; na krivoj In 2 to je tačka F = 27 m platna i 9 kg hrane i na krivoj In 3, to je tačka G = 21, 5 m platna i 13 kg hrane. Osnovi Ekonomije 21

Što su krive dalje od ishodišta koordinatnog sistema, to je njihova korisnost viša. Istovremeno, ne mogu se međusobno ukrštati, jer tada ne bi ispoljavale različite nivoe korisnosti. Osnovi Ekonomije 22

n. Zaključujemo, sve kombinacije koje leže iznad linije indiferencije preferiraju ka kombinacijama koje leže na krivoj indiferencije, a sve kombinacije koje leže na krivoj indiferencije prefereiraju ka onima koje su ispod nje. Osnovi Ekonomije 23

Krive i mape indiferentnosti Preferencije potrošača sa različitim ukusim Na panou a, potrošač više preferira hranu, tačke: A, B i C, dok na panou b, potrošač više preferira modne odevne prof. dr Zoran Milenković 24 predmete, tačke: D, F, G. Osnovi Ekonomije

Marginalna - granična stopa supstitucije MRS ili granična stopa supstitucije platna za hranu jeste količina hrane koju je pojedinac voljan žrtovovati da bi dobio jednu dodatnu jedinicu platana, bez promene stepena korisnosti. Osnovi Ekonomije 25

Marginalna - granična stopa supstitucije n. Važna osobina potrošačevih sklonosti je cena na osnovu koje je on voljan da menja ili ne menja jedno dobro za drugo. Osnovi Ekonomije 26

n. Taj iznos je predstavljen na svakoj tački krive indiferentnosti, preko tzv. "granične (marginalne) stope supstitucije", koja je definisana kao apsolutna vrednost nagiba krive indiferentnosti u toj tački, prikazano na sledećoj slici. Osnovi Ekonomije 27

Marginalna - granična stopa supstitucije (MRS) n prof. dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije MRS u svakoj tački krive indiferencije je definisana kao apsolutna vrednost nagiba (kosine) krive indiferencije u toj tački. To je iznos hrane (kg) koji se potrošaču mora dati kao kompenzacija za gubitak jedne jedinice (m) platna. Budući da se MRS smanjuje niz krivu indiferenstonsti, kriva je 28 konveksna.

Potrošačev izbor i maksimiranje korisnosti - najbolja moguća kombinacija izbora dobara n. Mapa indiferentnosti nam govori kako su različite kombinacije dobara rangirane u redosledu sklonosti. Osnovi Ekonomije 29

n Budžetsko ograničenje nam govori koje su kombinacije pristupačne (dostupne). n Zadatak potrošača je da uporedi dva dobra i da izabere ono dobro kojem je najskloniji, – ili da se odluči za najpristupačniju kombinaciju dobara, odnosno da biraju dobra s ciljem maksimilizacije svog zadovoljstva, uz ograničen budžet koji im je na raspolaganju. Osnovi Ekonomije 30

Potrošačev izbor i maksimiranje korisnosti - najbolja moguća kombinacija izbora dobara Najpristupačnija kombinacija dobara - maksimilizacija zadovoljstva potrošača Najbolje što potrošač može da učini je da izabere kombinaciju na budžetskom ograničenju koja leži na najostvarljivijoj krivoj indiferencije. Na ovoj slici, to je kombinacija F koja leži na tangenti između krive indiferencije i budžetskog ograničenja - maksimilizacija zadvoljstva. U Zoran Milenković Osnovi Ekonomije 31 tački prof. dr maksimilizacije F, MRS dvaju dobara jednaka je odnosu njihovih cena.

Potrošačev izbor i maksimiranje korisnosti najbolja moguća kombinacija izbora dobara Iz ovog proističe uslov koji mora biti zadovoljen, a to je: odnosno: MRS - marginalna stopa supstitucije, Ppl - cena platna; Phr - cena hrane. U ekonomiji se to naziva marginalno načelo potrošačke ravnoteže. Osnovi Ekonomije 32

Teorija korisnosti, granična funkcija korisnosti i marginalna korisnost Teorija korisnosti. – korisnost označava zadovoljenje potreba Funkcija korisnosti. – Funkcija korisnosti je obrazac koji svakoj tržišnoj korpi predodređuje određeni nivo korisnosti. § Tržišna korpa je popis određenih količina različitih životnih namirnica, odeće, stanova koje potrošač kupuje svaki mesec Osnovi Ekonomije 33

Ukupna i granična korisnost Radi poznavanja korisnosti dodatne jedinice istog dobra važno je razlikovati ukupnu i graničnu (marginalnu) korisnost. Ukupna korisnost (TU) -Total utility –predstavlja celokupno zadovoljstvo koje potrošač ostvari konzumiranjem određene količine nekog dobra ili usluge. Osnovi Ekonomije 34

Granična korisnost (MU) - Marginal utility –nekog dobra predstavlja povećanje ukupne korisnosti koja se ostvaruje potrošnjom dodatne jedinice tog dobra pri datoj potrošnji ostalih dobara. Osnovi Ekonomije 35

Ukupna i granična korisnost TU 70 60 50 40 30 20 10 0 Ukupna korisnost MU 1 2 3 4 5 6 7 8 9 Količina proizvoda (Q) 16 14 12 10 8 6 4 2 0 -2 Osnovi Ekonomije Granična (marginalna)korisnost 1 2 3 4 5 6 7 8 9 Količina proizvoda (Q) 36

Teorija korisnosti, granična funkcija korisnosti i marginalna korisnost 2. 5 Funkcija korisnosti i kriva indifrentnosti Funkcija korisnosti može se prikazati mapom krivih indifrentnosti, od kojih svaka ima brojčani pokazatelj. Na slici su prikazane tri krive indifrentnosti, čiji nivoi korisnosti (25, 50 i 100) proizilaze iz funkcije korisnosti plhr. prof. dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije 37

Teorija korisnosti, granična funkcija korisnosti i marginalna korisnost Granična korisnost i zakon opadajuće granične korisnosti –Primer: Čokolada –- granična ili marginalna korisnost (MU). Dakle, kad pojedete drugu čokoladu (sami ili sa drugim), vi dolazite do dodatnog zadovoljstva ili koristi. (elementi kardinalne korisnosti) Osnovi Ekonomije 38

–Porast vaše koristi ekonomisti nazivaju granična korisnost. Dakle, ona odražava dodatno zadovoljstvo ostvareno potrošnjom jedne dodatne jedinice dobra. –Izraz granični je ključni pojam ekonomije i uvek se koristi u smislu „dodatni”. Osnovi Ekonomije 39

Opadajuća granična korisnost proizilazi iz činjenice da se naše ukupno uživanje u potrošnji nekog dobra smanjuje u meri u kojoj ga sve više konzumiramo. Zakon opadajuće granične korisnosti podrazumeva da kada količina utrošenog dobra raste, granična korisnost tog dobra ima tendenciju smanjivanja. Osnovi Ekonomije 40

Teorija korisnosti, granična funkcija korisnosti i marginalna korisnost Marginalna korisnost (MU) MU prikazuje marginalnu korisnost, iznos kojim se ukupna količina korisnosti zadovoljstva povećava kada se konzumira još jedna dodatna čokolada. Opadajuća marginalna korisnost znači da MU opada kako prof. dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije 41 količina konzumirane čokolade raste.

Teorija korisnosti, granična funkcija korisnosti i marginalna korisnost Maksimalnu korisnost potrošač postiže ukoliko ceo dohodak potroši "na liniji budžeta" (ne ispod linije budžeta), dok ne podesi svoju potrošnju između hrane i platna, u odnosu: MUhr / Phr = MUpl / Ppl. marginalna korisnost Osnovi Ekonomije 42

n. Kada se ovaj uslov ostvari, potrošač ne može da vrši preraspodelu svoje ukupne potrošnje, da bi povećao korisnost. n. Potrošač maksimira korisnost birajući potrošački paket dobara ili dobro, na liniji budžeta, pri kome je odnos granične korisnosti (MU) i cene (P) podjednaka za sva dobra i usluge. Osnovi Ekonomije 43

VRSTE KORISNOSTI Kardinalna i ordinalna korisnost Da li se korisnost može ili ne može meriti, marginalna teorija ima "kardinalni" i "ordinalni" pristup merenju korisnosti. Osnovi Ekonomije 44

Kardinalna korisnost Teorija kardinalne korisnosti. – Funkcija korisnosti je obrazac po kome se izračunava broj koji predstavlja količinu zadovoljstva izazvanog upotrebom neke robe ili usluge, odnosno mešovitom robom. – Takva funkcija korisnosti koja opisuje za koliko je neka roba ili tržišna korpa privlačnija (poželjnija) od druge naziva se kardinalna funkcija korisnosti. Osnovi Ekonomije 45

Ordinalna korisnost n. Teorija ordinalne korisnosti, nasuprot kardinalne korisnosti, objektivizira korisnost koja rangira dobra (tržišne korpe) od napoželjnijeg do najmanje poželjnog, ali bez korišćenja bilo kakvog analitičkog aparata za njeno merenje. Osnovi Ekonomije 46

Ordinalna korisnost n. U ordinalnoj teoriji se korisnost ne meri u apsolutnom izrazu, već preko poređenja zadovoljstva koje pojedinci imaju iz posedovanja određene robe (subjektivno vrednovanje) preferencije prema određenoj robi (skala preferencija). Osnovi Ekonomije 47

Kardinalna i ordinalna korisnost Tri dimenzije površinske korisnosti Krive označene sa A, B i C, D predstavljaju korisnost. Sve kombinacije dobara koje se nalaze na krivima A, B i C, D omogućavaju nivo korisnosti 0 i U 1 projektujući krive indiferentnosti, pano b. prof. dr Zoran. U Milenković Osnovi Ekonomije 48

Granice potrošačevog izbora – budžetska linija n Odluka o kupovini određene potrošačke korpe zavisi, pojednostavljeno rečeno, od tri okolnosti: 1. visine raspoloživog dohotka potrošača, 2. visine cena dobara i 3. preferencija potrošača. U zavisnosti od uzajamnog delovanja ovih faktora uspostavljaju se granice potrošačevog izbora, odnosno budžetska linija. Osnovi Ekonomije 49

Objašnjenje: n. Budžetska linija je uvek linearna funkcija. Otuda se za označavanje ove linije koriste i termini budžetska prava, budžetska funkcija. n. Izraz budžetska prava znači pravu liniju na kojoj se nalaze različite alternative potrošačkih korpi. Osnovi Ekonomije 50

Granice potrošačevog izbora – budžetska linija Set svih mogućih srazmera (kombinacija) dobara, koje potpuno iscrpljuju potrošački dohodak pri datim tržišnim cenama, zove se budžetska linija ili budžetsko ograničenje. Budžetsko ograničenje predstavlja potrošačke korpe (sve moguće kombinacije) dobara koje potrošač može sebi da priušti sa raspoloživim dohotkom. prof. dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije 51

Granice potrošačevog izbora – budžetska linija n Potrošači imaju ograničen dohodak i susreću se sa budžetskim ograničenjima. n Racionalni izbor tj. teorija racinalnog izbora potrošača n Ova teorija podrazumeva da potrošači ulaze na tržište sa već definisanim preferencijama o cenama koje zatiču, tako da svoje dohotke (prihode) troše prema svojim preferencama, za ovu ili onu robu ili uslugu. Osnovi Ekonomije 52

Izmene budžeta uslovljene promenom cene i dohotka n. Cene i dohoci često menjanju. n. Promene utiču na budžetsku liniju: –Promena cene. –Promena dohotka. Osnovi Ekonomije 53

Izmene budžeta uslovljene promenom cene i dohotka 1. Promena cene. Nagib i položaj linije ograničenja budžeta su potpuno određeni potrošačkim dohotkom i cenama odnosne robe. prof. dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije 54

n Promena bilo kog od ovih faktora dovodi do novog ograničenja budžeta. – Na primer, poveća se cena platna sa 5 € na 10 € po metru. Pošto su cena kg hrane i dohodak nepromenjeni, vertikalni presek ograničenja potrošačkog budžeta ostaje isti, ali porast cene platna za odeću pomera ograničenje budžeta prema unutra oko ovog preseka, što ilustruje sledeća slika. Osnovi Ekonomije 55

Efekat povećanja cene na budžetsku liniju Kada platno poskupi, vertikalni presek ograničenja budžeta ostaje isti. Prvobitno ograničenje budžeta rotira prema unutra (B 1) oko svog preseka (tačka L). Ako padne cena platna budžetska linija se pomera prema prof. dr Osnovi Ekonomije 56 spolja (BZoran 2) Milenković.

Izmene budžeta uslovljene promenom cene i dohotka Iako se cena hrane po kg nije promenila, novo ograničenje budžeta B 1 smanjuje ne samo količinu platna koju potrošač može da kupi, nego i količinu hrane. Osnovi Ekonomije 57

Obrnuto je kada dođe do sniženja cene platna sa, na primer, 5€ na 4€, kada vertikalni presek ograničenja ostaje isti, ali se ograničenje budžeta rotira prema spolja. To omogućava da potrošač kupi više ne samo platna nego i više hrane, a linija ograničenja budžeta B 2 se rotira prema spolja. Osnovi Ekonomije 58

Izmene budžeta uslovljene promenom cene i dohotka Kupovna moć zavisi od dohotka i od cena. Kupovna moć potrošača može se udvostučiti, – ako se njegov dohodak udvostruči ili – ako se cene svih dobara i usluga prepolove. Osnovi Ekonomije 59

Izmene budžeta uslovljene promenom cene i dohotka Promene dohotka. Promena dohotka menja vertikalni presek budžetske linije, ali ne menja nagib (jer nije došlo do promene cena ni platna, ni hrane). Pretpostavimo, na primer, da je nedeljni dohodak smanjen sa 100 € na 50 €. prof. dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije 60

Sada horizontalni presek ograničenja budžeta opada sa 20 m platna na 10 m platna za odeću, a vertikalni presek opada sa 10 kg hrane na 5 kg hrane nedeljno što, ilustruje sledeća slika Osnovi Ekonomije 61

Nova linija ograničenja budžeta B 1 je paralelna sa linijom B, svaka sa nagibom -1/2, što nas upućuje na zaključak da se smanjenje dohotka za 1/2 ni u čemu ne razlikuje od udvostručenja cene svake robe ponaosob. Obe promene rezultiraju isto ograničenje budžeta. Osnovi Ekonomije 62

Izmene budžeta uslovljene promenom cene i dohotka Efekti smanjenja ili rasta dohotka za pola na budžetsku liniju Oba, horizontalni i vertikalni preseci, opadaju za pola pri smanjenju dohotka. Novo ograničenje budžeta (B 1) ima isti nagib kao i staro, ali je bližeprof. dr ishodištu. Pri rastu dohotka budžetska linija bi se pomerila prema Zoran Milenković Osnovi Ekonomije 63 spolja, ali bi ostala paralelna sa (B).

Izmene budžeta uslovljene promenom dohotka Normalna dobra su ona čija se potrošnja menja u istom pravcu s promenom visine dohotka potrošača, a kod podređenih ili inferiornih dobara postoji zavisnost između veličine potrošnje datog proizvoda i dohotka potrošača u obrnutom pravcu. Osnovi Ekonomije 64

Sintagmom “normalno dobro” označena su ona dobra za čiju potrošnju su vezane promene koje se odvijaju paralelno sa promenom visine dohotka potrošača, dok je u slučaju dobara prisutna zavisnost između nivoa potrošnje datog proizvoda i dohotka potrošača, u suprotnom smeru. Osnovi Ekonomije 65

n Na sledećoj slici prikazaćemo Engelovu krivu normalnih dobara i to u dve varijante od kojih svaka ponaosob podrazumeva sledeće: 1) nagib krive okrenut je ka gore što podrazumeva da je rast vrednosti dohotka praćen sporijim tempom rasta za proizvodom x, što opet deluje u pravcu sporijeg tempa rasta tražnje za proizvodom x; 2) tražnja za proizvodom x ostvaruje tempo rasta koji je brži u odnosu na tempo rasta dohotka. Osnovi Ekonomije 66

prof. dr Zoran Milenković Osnovi Ekonomije 67

Cenovni paradoksi n Sada izložićemo neke specifične situacije veza između cena i tražnje. n Odnosno razmotrićemo tzv. paradoksalna dejstva promena cena. n Oblik krive tražnje ne mora uvek biti opadajući. U izvesnim slučajevima rast cena povećava tražnju određenog proizvoda, i obratno pad cena obara tražnju. To znači da i u ovoj oblasti postoje i izuzeci od kojih se u literaturi najčešće spominju: Osnovi Ekonomije 68

(1) kvalitativno dejstvo, (2) spekulativno dejstvo (3) tzv. Veblenov paradoks snobovsko dejstvo i (4) tzv. Gifenov paradoks. Osnovi Ekonomije ili 69

Kvalitativno dejstvo ogleda se u slučaju da potrošači oblikuju sopstvenu procenu kvaliteta određenih proizvoda (dobara) isključivo na osnovu visine cene, u nedostatku drugih informacija. “Stav je ako ne znaš šta je dobro, ti kupi što je skupo” 2) Spekulativno dejstvo se naročito ispoljava kod dobara čiji kvalitet je postojan (proizvodi koji se mogu dugo čuvati). Reč je o uticaju očekivanih promena cena proizvoda na tražnju. 1) Osnovi Ekonomije 70

Ako potrošač proceni da će cena određenih dobara imati tendenciju porasta, on će povećati kupovinu, bez obzira na okolnost da cena datih dobara raste. I obratno, u slučaju snižavanja cena, ili očekivanja tendencije daljeg opadanja, smanjiće se i tražnja. Osnovi Ekonomije 71

3) Veblenovo dejstvo ili tzv. snobovsko ili demonstraciono, manifestuje se kod dobara čije posedovanje simbolizuje ulogu, društveni položaj i status njihovih vlasnika. n Smanjenje cena ovih dobara istovremeno znači opadanje njihove privlačnosti, te će na snižavanje cena potrošači reagovati smanjivanjem tražnje. Reč je, i u ovom slučaju, o kratkoročnim uticajima cena na preferencije potrošača. Osnovi Ekonomije 72

4) Tzv. Gifenov paradoks je karakterističan za formiranje tražnje inferiornih dobara. Porast cena ovih dobara predstavlja dodatno opterećenje budžeta domaćinstava, naročito onih koja takve proizvode troše u većoj meri, pa su prinuđena na smanjenje potrošnje. n S obzirom da domaćinstva sada mogu priuštiti sebi manju količinu kvalitetnijih i skupih proizvoda, moraće povećati kupovinu inferiornih dobara koja su, uprkos povećanju cena, ipak, relativno jeftinija. Osnovi Ekonomije 73

n Na primer, na veliko poskupljenje cena hleba, poznato je, domaćinstva skromnijih primanja reagovaće povećanjem potrošnje upravo ovog proizvoda. Objašnjenje je jednostavno: ako je hleb skuplji, manji deo dohotka se može potrošiti na, recimo, meso i mlečne proizvode, te će trošiti više hleba jer je on još uvek jeftiniji od mesa. Osnovi Ekonomije 74

Uticaj promena cena na zamenljivost dobara i dohotke potrošača Uticaj promene cene jednog proizvoda koje uzrokuje povećanje potrošnje relativno jeftinijeg proizvoda, a s druge strane, smanjuje potrošnju proizvoda s relativno višim cenama, nazivamo supstitucionim dejstvom ili efektom. Osnovi Ekonomije 75

n Supstitucionim efektom promena cena nazivamo i onu promenu tražnje proizvoda x koja je uzrokovana promenom odnosa cena ili promenom relativnih cena dobara zbog izmenjene visine cene proizvoda x. n Opadanje cena posmatranog proizvoda x, oslobađa deo raspoloživog dohotka i omogućuje povećanje količine ostalih dobara koje kupuje potrošač. Tu je reč o dohodovnom efektu promene cene datog proizvoda. Osnovi Ekonomije 76

Hvala na pažnji! Osnovi Ekonomije 77