Predvieno za 18 03 2020 BRETONVUDSKI SISTEM Valutna

Predviđeno za 18. 03. 2020. BRETONVUDSKI SISTEM Valutna konvertibilnost i međunarodna trgovina

• Cilj ove teme je da se ukaže na značaj konvertibilnosti valuta za odvijanje međunarodne trgovine i međunarodne tokove kapitala. • Ukidanjem zlatnog standarda u međuratnom periodu došlo je do velikih fluktuacija deviznih kurseva, što je znatno otežalo međunarodnu trgovinu. • Svetska ekonomska kriza iz 1929. dovela je do zatvaranja zemalja i oborila svetsku trgovinu na nizak nivo. • U posleratnom periodu bilo je potrebno stvoriti mogućnosti za normalizaciju tokova robe, usluga i kapitala. • Važnu ulogu u tom procesu predstavljalo je uvođenje konvertibilnosti zapadnoevropskih valuta, do koga dolazi krajem 1950 -ih godina. • Od tog vremana do danas konvertibilnost olakšava međunarodnu trgovinu i međunarodna plaćanja

• U Breton Vudsu je dogovoreno da se u posleratnom periodu uvede sistem slobodne međunarodne trgovine i obnovi konvertibilnost valuta. • Postignut je dogovor da se na plaćanja po osnovu tekućih međunarodnih transakcija neće uvoditi nikakva ograničenja. • U tom smislu, članicama nije bilo dozvoljeno da se upuštaju u bilo kakve diskriminatorne valutne aranžmane ili deviznu kontrolu. • Ideja je bila da sve valute budu slobodno zamenljive jedne za druge po zvaničnim kursevima. • Pošto je većina zemalja bila opustošena ratom (sa ogromnim uvoznim potrebama i iscrpljenim monetarnim rezervama), pregovarači se se složili da ukidanje kontrole i povratak konvertibilnosti treba da se odvija postepeno. • Kontrola se najduže zadržala u kapitalnim transakcijama, dok su se evropske valute vratile konvertibilnosti tek 1958. godine.

• Princip multilateralne trgovine i konvertibilnosti valuta podrazumevao je da deluje mehanizam realnog prilagođavanja, što je nedostajalo Bretonvudskom sistemu. • Haotična privredna kretanja u međuratnom periodu, prouzrokovana hirovitim oscilacijama deviznih kurseva, nametnula su predrasuda protiv podešavanja deviznog kursa. • Ona je bila ugrađena u Statut MMF-a, jer su zemlje morale da pokažu postojanje fundamentalne neravnoteže, i time ubede MMF da se saglasi sa uvođenjem novog valutnog pariteta njihove valute. • Zabrinutost zemalja zbog rastuće domaće nezaposlenost dovela je do prekida veze između tekućeg platnog bilansa i domaće novčane mase, pomoću sterilizacije platnobilansne neravnoteže.