PREDMET BIOLOGIJA OSTOJIC PROFESOR GORDANA HEMIJSKI SASTAV CELIJE

PREDMET : BIOLOGIJA OSTOJIC PROFESOR GORDANA HEMIJSKI SASTAV CELIJE HEMIJSKI ELEMENTI KOJI IZGRAĐUJU ĆELIJU NAZIVAJU SE BIOGENI ELEMENTI. PREMA KOLIČINI U KOJOJ SE NALAZE U ĆELIJI DELE SE NA MAKROELEMENTE [GRČ. MACRO=MNOGO], KOJIMA PRIPADAJU C [UGLJENIK], H [VODONIK], O [KISEONIK], N [AZOT] P(FOSFOR), S(SUMPOR)CA(KALCIJUM)K(KALIJUM), NA(NAT RIJUM), MG(MAGNEZIJUM), . I MIKROELEMENTE [GRČ. MICRO= MALO] – CU [BAKAR], BR [BROM], ZN(CINK), AL(ALUMINIJUM), (MN [MANGAN], F [GVOZĐE] , J(JOD), CR(HROM), LI(LITIJUM), SE(SELEN), CO(KOBALT)

NEORGANSKA JEDINJENJA I ELEMENTI VODA JE JEDNA OD GLAVNIH KOMPONENTI ŽIVIH SISTEMA I ČINI ČAK 50 -95% TEŽINE ĆELIJE. KOLIČINA VODE U ĆE LIJAMA ČOVEKA ZAVISI OD: STAROSTI, VRSTE TKIVA, METABOLIČKE AKTIVNOSTI, POLA. ULOGE VODE SU: 1. VODA JE UNIVERZALNI RASTVARAC 2. UCESTVUJE U BIOHEMIJSKIM REAKCIJAMA; 3. TRANSPORTNA ULOGA VODE OGLEDA SE U LAKOM PRENOŠENJU MATERIJA KOJE SE U NJOJ RASTVARAJU; 4. UČESTVUJE U TERMOREGULACIJI

NEORGANSKE SOLI I JONI, OBAVLJAJU VAZNE FUNKCIJE U ORGANIZMU. ULAZE U SASTAV PROTEINA, NUKLEOTIDA, HLOROFILA HEMOGLOBINA, TKIVA. P-USASTAV NUKLEOTUDA, MG-U HLOROFIL, FE-U HEMOGLOBIN, FOSFATI I KARBONATI U SASTAV KOSTIJU. CA, NA, K , MG I AL UCESTVUJU U FUNKCIJI PROPUSTLJIVOSTI KROZ CELIJSKU MEMBRANU.

ORGANSKA JEDINJENJA OBAVEZNO SADRŽE UGLJENIK , VODONIK I KISEONIK(C, H, O )I NJIHOVIM RAZLAGANJEM SE OSLOBAĐA MANJA ILI VEĆA KOLIČINA ENERGIJE [RAZLIKA U ODNOSU NA NEORGANSKE MATERIJE]. RAZLIKUJU SE 4 GRUPE OVIH JEDINJENJA: UGLJENI HIDRATI, MASTI, PROTEINI I NUKLEINSKE KISELINE.

UGLJENI HIDRATI (ŠEĆERI-GLICIDI) DELE SE NA MONOSAHARIDE, OLIGOSAHARIDE I POLISAHARIDE. MONOSAHARIDI [PROSTI ŠEĆERI] SE HIDROLIZOM NE MOGU RAZLOŽITI NA PROSTIJA JEDINJENJA. PREMA BROJU UGLJENIKOVIH ATOMA DELE SE NA TRIOZE, TETROZE, PENTOZE [RIBOZA I DEZOKSIRIBOZA], HEKSOZE [GLUKOZA , GALAKTOZA I FRUKTOZA]. GLUKOZA JE GLAVNI IZVOR ENERGIJE I OSNOVNI TRANSPORTNI OBLIK ŠEĆERA U ORGANIZMU KIČMENJAKA

. OLIGOSAHARIDI [GRČ. OLIGOS = MALO PO BROJU, SIROMAŠNO] SU IZGRAĐENI OD 2 DO 10 MONOSAHARIDA. NAJZNAČAJNIJI SU DISAHARIDI [OD 2 MONOSAHARIDA] KOJIMA PRIPADAJU MALTOZA (2 MOLEKULA GLUKOZE), LAKTOZA(GLUKOZA I GALAKTOZA) I SAHAROZA(GLUKOZA I FRUKTOZA). POLISAHARIDI SU MAKROMOLEKULI NASTALI POVEZIVANJEM VELIKOG BROJA MONOSAHARIDA U DUGAČKE LANCE [MOGU DA SADRŽE NA STOTINE I HILJADE MONOSAHARIDA]. REZERVNI POLISAHARIDI SU MAGACINI ENERGIJE I KOD ŽIVOTINJA JE TO GLIKOGEN, A KOD BILJAKA JE SKROB. GRADIVNI I ZASTITNI POLISAHARIDI SU CELULOZA [BILJKE], HITIN [ŽIVOTINJE], AGAR [ALGE]ENERGETSKI NAJBOGATIJA ORGANSKA JEDINJENJA KOJA SE NE RASVARAJU U VODI.

MASTI(LIPIDI) PO SLOZENOSTI GRADJE DELE SE NA PROSTE I SLOZENE - PROSTI LIPIDI SE SASTOJE OD GLICEROLA [ALKOHOL SA TRI OH GRUPE] I MASNIH KISELINA [ZASIĆENIH ILI NEZASIĆENIH]. SLOZENILIPIDI PORED OVOG ŠTO SADRŽE PROSTI IMAJU JOŠ NEKU KOMPONENTU, NPR. FOSFOLIPIDI SADRŽE FOSFATNU GRUPU. NAJVAŽNIJI GRADIVNI LIPIDI SU FOSFOLIPIDI I HOLESTEROL , KOJI GRADE MEMBRANE ŽIVOTINJSKIH ĆELIJA. STEROIDIMA PRIPADAJU I NEKI HORMONI [POLNI HORMONI KORE NADBUBREŽNIH ŽLEZDA].

ULOGE MASTI SU: GRADIVNA, ZASTITNA , REGULATORNA I ENERGETSKA I REZERVNA

PROTEINI-BELANCEVINE PROTEIN NA GRCKOM ZNACI PRVI NAJVAZNIJI, ZNACI DA SU BELANCEVINE OBAVLJAJU NAJVAZNIJE FUNKCIJE I ZAUZIMAJU OKO 50% SUVE MATERIJE. U SASTAV BELANCEVINA ULAZI 20 RAZLICITIH AMINOKISELINA POVEZANIH PEPTIDNOM VEZOM. DESET SU ESENCIJALNE(BITNE)A DESET SU NEESENCIJALNE.

. NH 2 -CH-COOH | R 1 NH 2 -CH-CO(OH) + (H)- NH-CH-COOH OPSTA FORMULA AMINO-KISELINA NH 2 -CH-CO-----NH-CH-COOH | | R 1 R 2 PEPTIDNA VEZA

AKO BELANCEVINE SADRZE DO 50 AMINO KISELINA NAZIVAJU SE PEPTIDI , A AKO SADRZE PREKO 50 ONDA SU POLIPEPTIDI BELANCEVINE IZGRADJENE SAMO OD AMINOKISELINA SU PROSTE BELANCEVINE. SLOZENE BELANCEVINE PORED AMINO- KISELINA SADRZE I NEKU NEPROTEINSKU KOMPONENTU PO KOJOJ I NOSE NAZIV. FOSFOPROTEINI SADRZE P, LIPOPROTEINI-MASTI, FEROPROTEINIGVOZDJE, HROMOPROTEINI -PIGMENTE.

SVAKA VRSTA BELANCEVINE SE ODLIKUJE ODREDJENIM BROJEM I REDOSLEDOM AMINOKISELINA A ODREDJENI SU GENETSKOM SIFROM. REDOSLED NUKLEOTIDA DNK ODREDJUJE REDOSLED AMINO KISELINA U PTOTEINIMA. CIM SE PROMENI REDOSLED I BROJ AMINOKISELINA , NASTAJE NEKA NOVA VRSTA BELANCEVINA.

ULOGE PROTEINA SU: GRADIVNA-STRUKTURNA(KOLAGEN ULAZI U SASTAV VEZIVNOG TKIVA TETIVA I KOZE, KERATIN U ROZNE TVOREVINE, OSEIN U KOSTANO TKIVO, ULAZE U SASTAV CELIJSKE MEMBRANE ICELIJSKIH STRUKTURA) TRANSPORTNA(HEMOGLOBIN PRENOSI KISEONIK) REGULATORNA(HORMONI) BIOKATALITICKA(FERMENTI-ENZIMI) ZASTITNA(ANTITELA) KONTRAKTILNA(AKTIN I MIOZIN OMOGUCAVAJU KONTRAKCIJU MISICNIH CELIJA) REZERVNA(JAJA I SEMENA) FOTOSINTETICKA(HLOROFIL)