PREDLOZI ZA ORGANIZACIJU DOKTORSKIH STUDIJA U IT OBLASTI

PREDLOZI ZA ORGANIZACIJU DOKTORSKIH STUDIJA U IT OBLASTI Dunja Vrbaški, Marko Vasiljević, Ivan Stojić, Ksenija Doroslovački, Ilija Kovačević, Aleksandar Kupusinac 2018

UVOD • Cilj doktorskih studija je da adekvatno pripremi sledeću generaciju naučnika. • U tom procesu se formiraju i novi nastavnici koji su neophodni univerzitetitma. • Specifična situacija u IT oblasti

IT OBLAST • Rad u industriji može biti dovoljno inspirativan, napredan i često sam utiče na dalji razvoj nauke. • Rad u industriji je često nesrazmerno bolje plaćen nego rad na fakultetu. • Realizacija praktičnog dela nastave (vežbi), gde su mahom uključeni asistenti, podrazumeva veliku količinu angažovanja. • IT stručnjaci su veoma traženi, i u našem društvu i u celom svetu, što mladim naučnicima menja perspektivu u kojoj posmatraju i upoređuju rad na univerzitetu i rad u industriji.

BORBA ZA TALENTE • Borba za talente u IT-u se nemilosrdno odvija na svim nivoima - počev od srednje škole, preko smerova na fakultetima do industrije, gde je ova borba i najizraženija. • Bez obzira na svakodnevni porast broja IT stručnjaka, broj najboljih među njima ostaje i dalje nedovoljan i industriji je u cilju da preuzme ovakve kandidate što pre.

PROBLEM ODLIVA TALENATA • Postoji osnovana bojazan da će se najbolji studenti pre opredeliti za rad u industriji ili u inostranstvu. • To dalje znači da će, u graničnom slučaju, fakulteti koji realizuju IT programe biti primorani da zadrže lošiji kadar čime bi se potencijalno izgubio kvalitet obrazovanja budućih generacija, ali i naučni doprinos univerziteta u ovim oblastima.

TALENTI • Mogu se uočiti tri tipa talenta koji su od značaja za potencijalnog kandidata doktorskih studija, ali i za sam fakultet: – sklonost i ljubav prema određenoj oblasti (u ovom slučaju IT), – sklonost i ljubav prema nastavi (uopšte) i – sklonost za nauku (u trenutnom sistemu, ljubav prema naučnom istraživanju u godinama kad se kreće u ovaj proces ne može u potpunosti biti prepoznata).

ODABIR KANDIDATA • Mora biti pažljivo urađen. • Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu odavno koristi kategoriju demonstratora koji predstavlja odličan mehanizam za prepoznavanje dobrih budućih kandidata, ali i njihovo rano samovrednovanje [4] što je olakšalo angažovanje kvalitetnih mladih saradnika u nastavi, a kasnije i asistenata.

PROBLEM DODATNOG POSLA • Kompanije su u stalnoj potrazi za talentima. • Tako su uspešni studenti često, i u velikoj meri, izloženi finansijski atraktivnim, ali zakonski neregulisanim, ponudama koje podrazumevaju honorarno (freelance) angažovanje u periodu kad nisu na nastavi. • Veoma je teško, ako ne i nemoguće, baviti se ovim problemom zasebno jer fakulteti nemaju podatke, niti ikakav način za utvrđivanje podataka, o tome ko i koliko radi honorarno, pod kojim uslovima i sa kojim nadoknadama.

SARADNJA SA PRIVREDOM • Moguće rešenje. • Formalizacija dopunskog rada kroz saradnju univerziteta i privrede gde bi se kroz honorarni rad u isto vreme i gradio određeni naučni doprinos. • Znatno ranije i značajnije uključivanje u nauku, koja podrazumeva zanimljive i veoma aktuelne teme istraživanja, što nije problem u IT oblasti.

REŠENJA • Rešenja se moraju tražiti u sledećim okvirima: – obezbeđivanje boljeg finansijskog vrednovanja rada (ne nužno kroz povećanje prihoda), – formiranjem neke dodate vrednosti koja će znatno uticati na motivaciju talenata i – jasnije približavanje ideje o kasnijoj nagradi prilikom bavljenja naučnim radom.

RANA PROMOCIJA NAUKE • Rano obučavanje (na osnovnim i master studijama) budućih kandidata o tome šta su zapravo doktorske studije i koja su buduća zaduženja i obaveze (i u vezi nauke i u vezi nastave) kako ne bi dolazilo do napuštanja doktorskih studija i rada na fakultetu upravo zbog nejasne slike o budućim zadacima i odgovornostima.

OPTEREĆENJE U NASTAVI • Naročito izraženo u IT oblasti gde je sve veći broj studenata. • Asistenti se neretko nalaze u situacijama u kojima ulažu veoma mnogo vremena za pripremu, realizaciju, konsultacije, pregledanje inidividualnih rešenja i odbrane ovakvih radova, često za veliki broj studenata i uglavnom više puta u toku jednog semestra.

BLOKOVSKA NASTAVA • Student je posvećen samo jednom predmetu u toku određenog vremenskog intervala. • Organizacija predmeta u obliku blokovske nastave omogućava da se razgraniči vreme za nastavu i nauku. • Na blokovskoj nastavi se obrađuju napredne teme i posebno se individualno realizuju veći i zahtevniji projekti pa je samim tim neophodno i znatno veće angažovanje asistenata za pripremu materijala i zadataka, individualne konsultacije i odbrane projekata.

OPTIMUM • Saradnici da budu više uključeni u standardne oblike nastave, a asistenti na blokovskoj realizaciji. • Formalizovanje i redefinisanje uloge demonstratora, što bi podrzumevalo dodatnu pomoć asistentima.

Hvala na pažnji!